Kod nas bila mala svadba, 18 ukupno čini mi se,..ja te velike ne volim pogotovo kada sam ja u pitanju, kada se neko drugi udaje ili ženi svejedno mi, ali ja nisam htjela veliku svadbu...Na mojoj su bili meni dragi ljudi, koje zaista volim i cijenim, nisam nikoga pozvala onako radi reda da je više vojske :) Da se opet udajem opet bih isto jer baš ne volim naizmjerno grljenje i ljubljenje od 100 duša... Od običaja je bilo jedino jedno bacanje na kitnju, i cvijećem se zakitili auti..... Od mojih je išao moj brat, kuma, dva rođaka i rodica,... I od mm je bila pretežno mlađa raja.. Došli po mene, u opštinu, džamiju, pa u restoran.. Nije bilo harmonike i kola, nije bilo zastava, nije bilo iznude novaca ljudima sa po 5 bacanja , fin ručak, zabavna muzika, bila je čini mi se i pokoja normalna narodna od Harisa i Halida, svekrvu nemam, nisam nikome išla, nisam ljubila ruke, pragove, sama sam unijela Kur'an koji mi je u džamiji efendija dao.. nisam ni djecu vrtila a evo dvoje hB imam... Bilo mi je teško vidjeti roditelje na polasku, babo pocrnio, pomodrio, mama se rasplakala, dedo rahmetli plače ko dijete...
Eto da sam znala da će mi to teško pasti i njih bi pozvala u svatove, al hajd reko stari su a bilo je ljudi i kod kuće još što su došli da me isprate pa eto da ne ostanu sami..
_____________________________
mamin dječak, 11.01.2008.
mamina princeza 09.07.2011.