stvar odgoja se prenosi sa koljena na koljeno, i mislim da geni  naše majke, se preko nas prenosi na naše dijete (mislim na žensku djecu). moja majka je bila stroga u načina odgoja mene i moga brata, i vjerujem, a i svi mi kažu da sam malo odstupila u načinu odgoja svoje 2 -godišnje djevojčice. strogoća se ne ogleda u konstantnom vrištanju na dijete, kažnjavanju prutićem, ali mislim da je bitno da svaka majka, u momentu kada donese to malo dijete na svijet mora da se odluči na koji način će odgajati svije dijete. ja sam odlučila da način na koji je mene odgajala moja majka, prenesem na svoju djevojčicu. od samog rođenja je potrebno da se uvodi neki način karakternog odgoja. ne vjerujem u frazu "ono se rodilo takvo i ništa mu ne mogu". mislim da je to samo izgovor nas samih i drugih kada naše dijete postane nesnošljivo, i kada ga svi počnu braniti, jer za boga milog ono ima neke "gene" koji se zovu "bezobrazluk". nisam za batinanje, niti za srednjovjekovnu stroguću, ali sam za red i disciplinu. svoju curicu sam od dva mjeseca (kada sam se oporavila od porođaja), učila i navikavala određenim stavrima, za koje sam smatrala da su stvar roditeljskog stava - odgoja. npr. nisam je dala uzimati u ruke prilikom dolazaka nena, deda, rođaka, prijatelj-ta mogućnost je privilegija njenoj mami, u momentu presvlačenja i hranjenja. ne želim da pomislite kako sam kruta majka, kja ne drži do "povezanosti" sa djetetom, hej ona je bila u meni 9 mjeseci. ali vjerujete danas moja kikica liježe spavati u 0900 sati, sama zaspi, nakon poljupca, zna se kada je vrijeme za samostalnu igru uz crtani film, a kada je vrijeme za skakanje po mam i i tati, odnosno u tom periodu joj je sve dopušteno. nakon 2 godine njenog života, moje koleginice koje imaju njene vršnjake mi zavide. mame ne vjerujte mnogo onim stručnim filozofskim pametnjakovićima koji mnogo drže do dječije psihe, a zanemaruju njeno uklapanje u sredinu koja na današnjem vaktu...- neka nam je Bog na pomoći.vjerujem da moram odgojiti ženu koja će znati granice, ali i koja neće dopustiti da se prekorači ista.

Ja sam dosta stroga onda kada trebam da budem, odnosno kada prevrsi sve mere lepog ponasanja. I izgradila sam autoritet kod svog deteta. Dok moj muz je jako popustljiv i trenutno joj sluzi za zabavu, sto uopste nije dobro.
Kazu dete je kao sundjer. I to je stvarno tako.
Medjutim od mog deteta je baka napravila to sto jeste. Kod nej nema zabrane i kada dodje kuci onda nastaje show. Da ja ponekad ne podviknem na glavu bi nam se popela.
Ali sve zavisi od deteta do deteta..

Djeci treba neki stupanj strogoce, neke granice, unutra kojih se oni onda krecu. Djeca, kojima je sve dozvoljeno, cesto su izgubljena, neznajo gdje s sobom, sta da rade, sve jim brzo dosadi. Ali isto ne treba u strogoci pretjerivati, jer onda djete bas izaziva, i trazi rupe u pravilima.

Treba djetetu nesto dati i nekad preci preko sebe, ali neka cjeni to sto mu se dozvoli.

Ja jesam strog tip covjeka, pokusam prvo ljepo (u skoli radim), ali ako ne ide, ja onda skratim prava, ali na taj nacin, da svako djete zna, zasto se npr. ne smije igrati (jer je nekog udario ...) i slicno.

Prijateljski nacin odgoja zvuci cool, ali mora se znati avtoritet, nismo mi na istom nivou i gotovo.

Oh hvala vam na vasim pricama! Ja sam dosad mislila da sam jedina na svjetu!
Imam sina od 2 godine i ponekad mi dodje da lupam glavom od zid!
Zivimo u Austriji i ovdje se ni za zivu glavu nesmije puknuti djete na primjer sa motkicom.
I moji su roditelji su bili strogi i isto sam po zasluzi dobila po guzi! Drago mi je sto sam dosla na ovaj forum pa vidim da nisam jedina koja to (do neke granice) podrzava!
Svabe su tu drugacije ili svojoj djeci previse dopustaju ili ih (gluho bilo) maltretiraju do smrti! Cesto sam bila svjedok u razlicitim situacijama...kad sam se sto vise uvjerila da ta djeca nebi bila takva da ponekad dobiju po guzi!

Moram reci da moj sin sve u svemu STVARNO SUPER slusa! To je manje moja zasluga...vise bih rekla da se tako nekako pametno rodio! Kao bebica je bio miran! Kad je poceo puzati ja nikad nisam morala sklonjati od njega neke ukrase ili nesto! Sasvim je dovoljno bilo reci NENE i njemu to vise nije interesanto! Na sred dnevne sobe imamo bar sa picem...i kad god neko dodje svi se cude kako to moze od njega stojati! Al eto nikad nije poletio na to!

Prije 2 mjeseca je dobio malog bracu! I posto je sve dosad bio u centru paznje kontala sam da ce biti ogromnih problema! Al uopste nije...fino ga je prihvatio! I samo da mozete vidjeti scenu kad sjedi kod njega i nesto mu prica i objasnjava...posto jos nezna tako dobro pricati to izgleda tako medeno!
Uvjek mi pomaze oko presvlacenja ili oko kupanja. Kad mali pije caj on mu drzi flasicu itd.

Kad smo mi sami nema nikakvih problema! Dovoljno mi je jednom reci i on to odmah prihvata...

ALI cim je moja mama snama ili sestra ili sestricna ili bilo ko drugi...to je djete skroz DRUGO DJETE! Toliko posizi da ga ja ne prepoznajem vise! Kad odemo svi zajedno u trgovinu toliko povileni, skace, razbaciva...Uvjek pokusam mu lijepo reci i zamoliti ga da bude dobar! Ali tad postaje jos gori!
Neki dan mi se desila scena da je toliko poceo vristati i bacati se po podu, da su se svi okolili oko nas jer su mislili bog dragi zna sta mu radim!
Nemam pojma kako da se tad ponasam! Na lijep nacin ne vrjedi...a nesmijem ga puknuti u javnosti! A dok dodjem kuci to sve izlapi a i strah me da nece znati zasto ga tucem i da ce misliti da ga tucem bezze  jer tek mu je 2 godine!

Najgori je kad ima neko! Vec ga odavno ucim da kaze molim, hvala ili izvini! Da se lijepo pozdravi! Jednostavno da se ponasa kulturno!
To ponekad sve zaboravi i ponasa se kao da je iz dzungle!

I ne zelim ga tuci! Bojim se da ce imati neke posljedice ili da ce me zamrziti! Jer ipak on i vidi da je bebica tu i da na bebicu niko ne galami! Strah me da ce pomisliti da bebicu volimo vise ili tako nesto!

Imam stvarno dobre zivce! I trebaju mi snjima dvoma ;-)))
Uvjek se trudim fino mu objasniti ili fino ga zamoliti...ali onda bude jos gori! I onda kad uzmem motkicu on se smiri...ali neznam jel to bas rjesenje!

Moj muz je drugaciji, on ne raspravlja puno...on odmah uzme motku i njega mali bolje i slusa! Al ipak ja nebi htjela da se mene moje djete boji!

Moja mama kaze da nisam normalna! Da su sva djeca takva! I da budem zahvalna sto me je tako slusao do sad!
Dudu sam mu uzela sa 9 mjeseci, pelene je skinuo sa 20 mjeseci, flase sam ga odvikla evo sad sa 2 godine...sve super!

Moja mama kaze HVALA BOGU NEK JE ZIV I ZDRAV pusti ga... Al mene strah da cu mu popustati previse pa da ce mi jahati po glavi kad tad, a isto me strah da sam previse stroga pa da nisam fer prema njemu!

Ako iko ima kakav savjet BUJRUM... a mozda sebi i stvarno bezze razbijam glavu

Ma uper je on djecak.Samo u nekim stvarima trebas postaviti granice i to je sve.To je dijete,naravno da treba biti nemiran i jos svasta nesto.Samo polako.....

Super je on djecak

Hvala!
Kad sam bila snjim trudna sve sam nekako drugacije zamisljala!
Kontala sam sve ce biti kao iz bajke...
Da ce mene moje djete odmah poslusati i da ce raditi ono sto mu ja kazem, da on nece biti kao neka druga djeca jer sam ja namjeravala snjim pricati i sve mu objasniti!
Al sve mi vise postaje jasno da on nije od PLASTELINA! Da ima svoj karakter i da i on hoce da nekad bude po njegovom...za svaku cjenu! I da mu ne vrjedi objasnjavati jer mu je tek 2 godine, pola toga nebi ni razumio!
Samo trazim od dragog boga dovoljno SNAGE da prezivim to sve ;-))))
Nadam se da ce poslje biti bolje...al rekli su mi da moze samo biti gore hehehehe

_____________________________

SMIJEM SE i kad mi se place ;-)

Griješiš...dijete od dvije godine jako puno razumije. Dijete se odgaja od rodjenja.

U pravu si hanabanana, moja Lorena sve razume, ali nece da prica. Ja se postavljam kao autoritet, dok mom muzu moze da skace po glavi. Sada je izmislila najnoviju zabavu, da nas vodi po kuci, kao..ma ne znam ni ja sta..
Ja znam da zagalamim, da pucnem po peleni, dok moj Dragan nista. Hvata ga na histeriju, na dreku i on popusta tome, dok se ja pravim gluva. Jedne prilike sam je snimala ceo dan samo da mu pokazem kako je ona dobra kada je samnom, a on nije mogao da se nacudi. Jer kada on ostane s njom, ima je po celoj kuci. Ja uvek trazim zabave, animiram dete, dok on to valjda ne zna. Napravila sam joj lutkarko pozoriste, nocima sam sedela i sila lutke, napravila pravu malu drvenu pozornicu i onda po dva miliona puta dnevno na repertoaru nam je Crvenkapa. Ali ja uzivam u tome i drago mi je kada je ona srecna i kada ima kvalitetno ispunjen dan..
Mene vise uvazava i moje NE ima tezinu, dok njegovo bude popraceno smehom i razdraganoscu..
Ja sam uvek za to da dete treba odgajati i usadjivati neke stvari dok je jos malo, posle bas i nema nekog efekta, a za to imam milion primera u svojoj okolini.

SMIRI to ponasanje je karakteristicno za dvogodisnjake i to su tzv.tantrumi,a ja sebe bas i ne bih okarakterisala kao strogu mamu.Ja sam dosljedna i nikada mi se nece desiti da se muz i ja razilazimo u stavovima pred malenim,jer je najbitnije da dijete vidi dosljednost kod oba roditelja.

_____________________________

Adian 01.02.2007

Mi se ne razilazimo i kada je ja grdim, on je nikada nije branio. Samo ne zna da kaze dosta..A sem toga jako kasno dodje kuci, pa pozeli da s njom provede vreme i onda joj sve dopusta..

To ti vjerujem,jer i cesto puta znam biti ta koja povisi ton i kaze DOSTA!!!

_____________________________

Adian 01.02.2007

Ja sam dosta stoga za ove francuske standarde ali jednostavno smartam da neke stvari nisu za djecu i da mi to jednostavno ne treba dozvoliti da rade. Ovdjsu mame super cool ali ja cu ipak ostati dostojna svojim nacelima. Meni se ovje jako ne svijda kada vidim djecu koji sjede sa roditeljima i slusaju sta roditelji pricaju( mislim na stariju djecu koja su dovoljno velika da razumiju neke stvari). To je meni jednostavno neprihvatljivo djeca imaju svoj svijet i svako treba da ima svoje ljestu o drustvu...



_____________________________

Benjamin 18/12/2001
Eliott 28/04/2007
Mon bebe d amour

strog roditelj je onaj koji nikad ne razgovara sa svojom djecom,koji sve svodi na vojnicki nacin ophodjenja a ovo sto forumasice pisu je ustvari odgoj.dijete mora znati koje granice su mu postavljene,sta se smije,sta ne,djeca nas trebaju da ih upucujemo.njihovo odrastanje je kao i basta-sve sto ne valja treba odbacivati tj.korov se mora cupati ako hocemo lijepe plodove zar ne??ima djece kojima jedino malo podsticaja s motkom pomaze ali ne znaci da smo tirani zbog toga.u svedskoj je sve prepusteno "prirodi"pa je malo onih roditelja koji se mogu pohvaliti da imaju dijete-prije buntovnika koji nazalost u takvog i odrasta ,samo jaceg....mislim da nas odgoj je sasvim uredu.pa vidite nas,sta nam fali

_____________________________

kisik je pronadjen u 18 vijeku...kako smo do tada disali-nije poznato

Vrlo se često zapitam da li sam stoga majka svom dvogodišnjaku koji je sad u najistraživačkoj životnoj fazi. ?!!Još sam u drugom stanju (33 sed), sve mi je teže svaki dan, mada imamo i tetu koja ga čuva dok smo na poslu i mm dosta pomaže, ali se vrlo često živciram i pravim dramu po kući oko glupsti  što je sve razbacano i primjetila sam da mi je kratak fitilj,.još radim, mada mi svi govore da idem na porodiljsko, ali činjenica da sam dobro, pokretna maksimalo, nekako mi je žao biti kući da im smetam i metiljam se, a svakao hB sam godinu na porodiljskom pa ću imati vremna za djecu.Kad dođem sa posla čekaju me obaveze kao i svaku ženu, i normalo je da je sin nemirniji nama nego teti, jel nas poželi i skače po nama, pogotovo mm. Ja sam ta koja je u kuhinji i oko ručka i onako cijeli dan na poslu, dok serviram, počne mi se vrtiti u kuhinji, paliti mašinu, skidati sa stola , a ja ludim, počinjem povišavati glas na djete, jel neće da se igra svojim igračkama, već daljinski, telefoni, mobiteli i najgore od svega stalno hoće da mu dajem usisivač kao on fol usisava ,. Nana mu je kupila usisivač na batrije, platila ga poprilično i to mu je bilo interesantno 2 dana, baterije me zaklale koliko su skupe i on opet hoće kućni, koji je naravno kao i svaki prljav i pun prašine , ali i kad mu ga donesem, on ga počinje razmontiravati, ja lijepo objasnim da je prljavo i kaka , ali on uzme pa liže dršku, i onda ja tu poludim i počenem ga klepati po guzi i znam i lagani šamar da mu opalim (tolika me huja uhvati da se nemogu kontrolisati) ali mi bude krivo, jel samo ga ja pucnem, mm je stpljivi i on se ljuti na mene kad ga ja ružim, pucnem i djete bježi njemu, on ga kao štiti , a ja ispado babaroga.Npr.sinoć ga hranim u hranilici, i sve ok, i dok nije počeo da gurka, a tek je počeo da jede i ja mu fino kažem nemoj ljubavi,mama neće da si gladan i sve ok, a opet gurka i gurka i ja sam kao odustala i držim u ruci tanjir, kad mi ga istrgnu i baci na mene, kao da je namjerno i tu ja prevnem i opet mu šamar opalim. Opet mm na mene kao sam ja kriva, on je još mali,kako možeš i kako sam okrutna(kao da sam ja htjela da ga pucenem, ali u tom momentu sam tako raogovala) i opet sam babaroga, sin je skontao da je mm labavija karika i stalno njemu bježi i hoće, a ja kao da ne postojim.  Vrlo često se igramo zajedno, mazimo , ljubimo ali imam osječaj da mm više voli jel mu popušta, a ja sam kao stožija i mene se boji. Nisam babroga ali nedam da se skače po glavi, radi sve i svašta, baca i proljeva, želim red u kući, ali njih dvojica mene ne razumiju i kontriraju mi. Neznam šta da radim, pomozite mi drage koje imate sličnu situaciju!  Sorry na dugom postu.

Moj muž je sličan tvom. On se samo boji da će malena biti ljuta na njega i sve za njen osmjeh radi, ali u posljednje vrijeme sam primjetila da mu je dojadilo skakutati pa je uveo granice. Recimo, meni nikad nije ni spomenula da neće u AS kad ja vozim dok njemu non-stop cvili zbog toga a sigurno ju je jednom pustio da se vozi van njega i ako neće da prizna.
Ja ne mislim da si ti babaroga i moja dobije puc po guzi (molim te izbjegavaj šamare) ali to je krajnja mjera i ne primjenjujem je često nego u sitacijama kad može da ugrozi sebi zdravlje i život. I za mene kažu da sam stroga ali mene briga, neka svako odgaja svoju djecu onako kako smatra da treba a ja ću svoje po svom. Ne dozvoljavam da mi nečiji komentari poljuljaju moje stavove a sigurno uz živahno dvogodišnje djete s drugom bebom na putu nije ni malo lako.
Ono što bih uradila na tvom mjestu,ja davno jesam,mužu zabranila da me kritikuje pred djetetom za moje postupke i ophođenje prema njoj. Prvo ruši moj autoritet, a drugo, ona tek onda pobenavi kad vidi da ima podršku.


_____________________________

04.12.2008.

Đenifer, prvo bih i  ja rekla NE šamaranju i udaranju po rukicama, guza i šipkica su mi ok i ja nekad primjenjujem kad nemam izlaza, ali rukice i lice su osjetljivi i to mi se još nije dogodilo.
Drugo, i sama sam 35 tjedana trudna, a imam preživu (da ne kažem u zadnje vrijeme i pomalo bezobraznu) curicu koja ispituje granice i osjeća da stiže prinova pa postaje ponekad nepodnošljiva. Znam kako zna biti naporno naduravati se s djetetom koje ima 10000 pitanja i potpitanja, koje kenjka bez razloga (sigurno je nervozna, osjeti moju nervozu, pospana, želi nešto, dakle ona svoje razloge ima ipak). Nedavno sam i ja prestala raditi, a od prošlog četvrtka je ne smijem više ni podići ni istuširati, ni igrati se na podu s njom jer moram mirovati. Sad je mene željna pa je još više isfrustrirana. Dakle, pokušaj razumjeti da i on ima razloge za 'divljanje'.
Ne mislim da sam prestroga, ali ne dozvoljavam svađanje, divljanje i histerisanje, odbijanje da me posluša kad nešto kažem i ne dozvoljavam 'neću' bez argumenata. Budući da rijetko reagira na riječi i molbe, bude i puc po guzi da se ne lažemo i to sve češće.
Ali mene nikada nered nije nervirao, ručak je znao biti i kupljen i MM da skuha i samo jaja da se ispeku ako je frka. Igračke stoje cijeli dan prosute i preskačemo ih jer je uzaludno od mališana sklanjati 5 puta kad im stalno neka zatreba, samo uvečer se spremaju. Dakle, pokušaj poravniti na te sitnice, ne vrijedi ni živaca ni vremena a ni tvoga zdravlja jer trebaš ipak odmarati budući da imaš radni dan na poslu.
A MM je puno strožiji od mene, kod njega nema puno priče - ako je rekao nešto da ne može, a ona forsira, sljedeći korak je povišen ton i šipkica dok ću ja 3 puta pokušati nešto objasniti na 3 načina ne bi li ona shvatila zašto je to tako a tek onda ću je pucnuti. NJega bolje sluša, on kad vikne, Ema se pokreće, a ja mogu glas izgubiti iako zna da će biti kako ja kažem na kraju. Valjda se još nada da će jednom uspjeti pomjeriti granicu.


_____________________________

Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008.
Timur, radost mamina, 9.10.2011.

Svasta bih nesto u tvom postu podebljala! Hocu samo da ti kazem da se ne sikiras!!! I jasm bila u potpuno istoj situaciji kao ti sad i znam kako ti je!!! Hem si teska, nervozna, ne naspavana, jedva nosis sama sebe a valaj i po kuci uraditi, napraviti rucak, nahraniti dijete, okupati, odrezati nokte, uspavati.....ma znam sve kako se osjecas! mom Adnanu je bilo 2 god i 3 mj. kad sam se porodila I znam kako ti je kad stalno bjezi babi/tati....nama se to sad desava, a skontala sam zasto Razlog je vrlo jednostavan, jer mu on popusta! Nemoj se oko toga sikirati jer doci ce vrijeme kad ce i njemu prekipiti pa ce se onda i on malo okrenuti drugi list!
Sinoc moj A. nesto lanu, a ja naruzim ga  i skrenem paznju da to ne valja i da necu vise nikad da cujem da psuje! Proslo malo, on opet a ja uzmem sipkicu i malo po guzi....i posle toga je bilo jos ispada koje sam kaznila ranijim odlaskom u krevet i sam da zaspi bez nase pomoci. Poceo se derati, plakati, zvati nas i mm pukne film, i malo ga po guzi isiba i kaze da ne galami, probudice Ajsu i da nece niko leci s njim....i tako se nekoliko puta vracao da ga smiri, usput je bilo i po guzi, ali on tvrdoglav ko mazga!!! I ja u drugoj sobi bila kad se to sve desavalo, i od jednom mir...reko zaspo..ustanem da provjerim, kad mm sjedi pored njega reko svaka ti cast! Znaci sve do sad, sve sto si ga isib'o djaba!!! I skontam, da je Adnan u stvari bas ovakav tvrdoglav i uporan zbog popustanja mm!!! Sinoc sam sklonila sve igracke, nema vise igranja sa igrackama, nema kompjutera i gledanja motorki i bagera na youtube, nema vise vozanja s kombijem(mm vozi kombija s posla).....rekla sam nema nista sto volis dok se ne promjenis Adnane! Jer ja vise njegove tvrdoglavosti ne mogu trpiti, jer sta ce biti sutra ako je sad ovako!!!
Samo se probaj smiriti, probaj malo i ti ohanuti, izadji iz kuce prosetaj sama, sa drugaricama...ja sam sinoc okrenula drugu stranu...i za sebe a i za Adnana!!! I definitivno sam odlucila da nesto motram promijeniti:)))


_____________________________

06.09.2008. Adnan
02.12.2010. Ajša

dovoljno u situacijama koje to zahtjevaju.
trazim, rad red i disciplinu i postovanje.
mm kze da sam ko JNA oficir

_____________________________

Dva hajduka ....jedan veliki i jedan mali

Ja cu biti uvijek obicna zena, u masi neprimjetna...neko kome je stalo da barem malo uljepsa i promjeni ovaj svijet i podari mu malo ljudskosti.

Hvala na iskrenim odgovorima, znam i ja da je šamar najgora i zadnja stvar, ali u tom trenutku moga bjesa zamagli mi se pred očima, dobijem šištanje iz ušiju i jednostavno odregujem kako ne bih smjela.Šipkicu još nisam ubrala ali moraću pod hitno, jer je ona jedina iz raja izašla što kažu i po guzi puc kad bude tražio!! Meni je u suštini mm najgori u svemu, jel mu sve pušta, skače mu po glavi, baca se po njemu i udara ga, mazi, ljubi pa ga spuca, grize ga od drgosti, često mu zna zubičima  potrgati potkošulju ili majicu ko moljac od dragosti i uzbuđenja. Naravno i na meni primjenjuje sve ove tehnike ali skroz malo jel zna da meni ne može i ja mu stalno pričam kako je beba u stomaku i da nemože na mamu da skače, pa ne povrijedi bebu pa vidim da razumije.Tako razumije i sve ostalo, već priča uveliko i zna kad mu se priča i govori, nije da nezna, ali po svom. Ja kad ga zaružim bježi mm i kad mu se obračam gleda u njega, jel mm pred njim stalo spominje, nediraj ga, pusti ga, on je još mali, ne razumije . Ja stalno govorim da kad ga ja ružim, da šuti i da se nemješa jel mi stalno autoritet ruši, a mm kao u zinat, jednostavno ne reaguje. I onda ja počnem njima kontru ,da ja ne reagujem kad mm dođe u fazu od silnog skakanja i bacanja po njemu, da sinu kaže da prestane pa se i on na kraju drekne jel je i ko njega došao vrhunac, ja kažem: nemoj se sad ti na njega derati i vikati, jel mu sve puštaš maximalno pa djete vidi da može, i sad bježi meni i traži zaklon.Nešto kao ping-pong loptica. To mi se uopšte nesviđa, jel me je to vazda iritiralo kod roditelja, a sve što te nervira i neželiš da ti se dešava, na kraju se upravo tebi i dešava.
Mislim da je meni najbolje da sve poravnim, neobračam pažnju na njih dvojicu, nek rade sve i svaša, razbacuju i sl.pa nek mm kupi i čisti iza njega, nek ga hrani i presvlači do iznemoglosti, pa nek vidi malo kako je meni, a ja ću da se pravim englez, pa kad rodim ovo drugo aBg počastiću se nekad Persenom za smirenje prije nego dođem u fazu da ih sve pobacam sa prozora ....

sve je to ok cure al djecu ne odgajamo samo mi, nego i naši muževi, nane, dede, vrtić itd
tako te naše odgojne metode o kojima govori Rose ne znam možemol sprovesti u cjelosti? jer ono što ih mi naučimo drugi im objasne i drugačije

_____________________________

Ajša, Ajra, Esma, Zehra

decembar....