jooooooj drage moje... ne znam šta bih vam rekla... bebi je kao bolje ali ovo nikako ne prolazi... najveća mi je frka što ja ove glupave doktore ne mogu ubjediti da bebara ima crijevnu infekciju... valjda ako nisi dr. tvoje mišljenje ne vrijedi pišljiva dinara (izvinite što se ovako izražavam)...
naime, bebara danas puni četiri mjeseca i jedan dan... ovu zafrkancju ne znam odakle je pokupio i kako ju je uopće dobio... doktori kažu da je od nečeg prljavog što je stavio u usta (svarno trpa u usta sve što stigne), ali ja opet ne mislim tako, a zašto, i to ću objasniti. na njihovu žalost ja znam čitati, a da stvar bude još gora po njih imam jednu knjigu po kojoj sam sve do sada "postupala" i sve je bilo ok. između ostalog moram spomenuti i to da mi je ovo prva beba i da sam ga, kako nemam nigdje nikog, bila primorana sama samcata njegovati te sam se stoga poslužila ovom izvrsnom knjigom koja mi je u pravom smislu te riječi riješila brdo dosadašnjih problema i nedoumica i stoga znam da čikac zna šta je pisao kad je to radio, a osim toga pročitala sam da je jedan od boljih pedijatara svijeta...
dakle, pošto mi je u jednom momentu bebač tek onako iznenada i odjednom iz čista mira počeo da vrišti kao lud (inače je jako mirna i vesela beba), te tako vrištao cca 20-ak minuta ja sam ga odnijela do DZ... tamo sam objasnila dr. da mislim da je stomak u pitanju a ona odmah dijagnosticirala "uho"... ja kažem nije uho, da je uho ne bi se u 17h tek tako počeo drati kao lud i da mislim da je neki grč ili šta već oko stomaka, a ona meni na to kako ja da znam to, pa zaboga valjda je ona doktor... naravno, rekla sam joj svaka čast na vašoj doktorskoj diplomi ali ja sam mu majka i ja sam s njim 24h dneno i valjda znam kako se moja beba ponaša u kojem momentu, no ona se naravno ogluši na moju primjedbu i pošalje me na otorinolaringologiju da mu se pogledaj uši... ustanovili su b.o. na oba uha...vratim se ja kod nje i ponovno joj objasnim situaciju i moje mišljenje a ona meni da se nije prepao... hmmmm... kažem joj ja, onako sva luda od brige, da zasigurno jeste jer ja obožavam da se prerušavam u kojekakva strašila i da tako prepadam dijete... kaže ona meni, dobro ne morate biti ironični sad ćemo ga pregledati... i krene ona s onim slušalicama da mu posluša pluća... kako ga je takla on ponovno počne vrištati, a ona meni na to: "ah evo šta je.... neko ga je dirao hladnim rukama..." majko mila.... možda bi i bilo tako da napolju nije bilo milijardupestošezdesethiljadaisedamstodvadesetpet stepeni... kažem joj ja, dr. molim vas, bebu muči stomak, pogledajte joj stomak već jednom... pipne ga ona, ono kao pritisne ga, kaže pa evo nije, mekan mu je stomačić... e bože budale.... pa šta treba da bude, kao kamen da bi se ustanovilo da nešto nije uredu... kaže ona meni da ona ne zna šta ja hoću više od nje i da me ne razumije... ja joj fino objasnim da mi se bebač jednu večer otkrio kad je spavao i da se probudio led ledeni... da se možda nije prehladio... da nije prehladio stomak/želudac, pa to se i velikima dešava... ona uze štapić i gleda mu grlo... kaže nije... grlo mu je ok.... e jebo lud zbunjenog... i tu i ja potpuno "skrenem" te joj kažem da stvarno ne kontam... kad dođeš kod njih i kažeš im tako i tako, da se ne ponavljam, odmah je uho... kao da beba nema niti jedan drugi organ u svom malenom tijelu osim uha... kad kažeš da je možda prehlađen i da je možda prehladio stomačić, gledaju mu grlo i ako grlo nije upaljeno onda nije.... kao da meni ginekolog gleda krajnike kada mu dođem i kažem da mislim da imam upalu jajnika.... i na kraju, vjerojatno i zbog mom "nehajnog" ponašanja, da ona meni uputnicu da idem kod dječijeg hirurga jer ona bože više ne zna šta da mu radi... kažem joj ja: "a zašto da idem kod hirurga??? zato što je vama teško da prihvatite pretpostavku da ja možda bolje znam šta je bebi nego vi ili da me skinete sebi s vrata??? pa ako vi već ne znate šta ćete mu, evo ja ću vam reći... dajte mi nešto za prehladu... eto... ili mi, ako se vi već plašite da mi propišete neki antibiotik jer zaboga vaša je odgovornost pa biste mogli izgubiti tu stolicu na kojoj sjedite a koju svakako niste ni zaslužili, recite mi šta da mu dam pa ću ja to kupiti na svoju ruku i daću bebi!!!" ona meni da sam jako bezobrazna i da u svojoj doktorskoj karijeri nije doživila tako što.... ma zabole me d... šta si ti doživila kontam ja jer nećeš meni loj pod bubrege.... pa nisam ja došla bog zna s kakvog brda i da mislim da je doktor ravan Bogu i da je sve što dr kaže kao da je sam Bog rekao... ja sam gradsko dijete i pročitala sam malo više nego što ona misli... eto, tako rezonuju naši pedijatri... o tom' po tom'... vratim se ja kući, beba se kao smirila, taman je ja spremila za spavanje i stavila je u krevetac kad čujem prrrrrrrr, prrrrrrrr, pa sigurno pet do deset sekundi... jao rekoh, šta ovo bi.... skinem ga kad imam šta da vidim... voda-voda i neka sluz... zeleno da ne može biti zelenije a o smradu da ne pričam... kao da je jeo pokvarene krpe... uzmem prethodno pomenutu knigu i pod "stolica kod bebe (pražnjenje crijeva)" nađem od riječi do riječi napisan "moj slučaj" i piše 100% crijevna infekcija, ali na moju žalost ne piše kako se liječe dojena djeca.... piše samo za onu koja se hrane "hapicama" ili kako god se to zvalo... otrčim do apoteke, kupim posudicu za stolicu i ujutru pravo DZ po uputnicu na analizu stolice... danas podignem nalaze - nake tri bakterije koje je valjda pedijatrica tražila da se ispitaju nisu nađene ali "streptokoke" koju sam pročitala u toj knjizi nigdje na nalazu... opet DZ neki sanđos od doktora kojemu sve ponovno i potanko objasnim i koji mi jednostavno kaže da nema potrebe za brigu jer će to proći... samo da mu kupim PROLIFE (koji uzred rečeno košta negdje oko 11 KM) i da mu to dajem ne bi li mu se regulisala crijevna flora... pa eto... večeras sam mu to dala prvi put pa ćemo vidjeti šta dalje... a da ne naglašaam to da se i on ponašao malte ne poput one koju sam prethodno tako riječito opisala....
eto drage moje.... ma ne znam šta da vam kažem... oni nas jednostavno tjeraju da idemo privatnicima i da tamo ostavljamo pare... niko nas ne pita kako se mi osjećamo kada nam kažu da poslije tri ili šest mjeseci poslije poroda moramo ostavit naša čeda kući a mi se vratiti a posao kako bismo i dalje mogli uplaćivati naša zdravstvena i davati ovim majmunima od doktora plate... niko nas to ne pita... i opet kad im odeš ponašaju se kao da čovjek nema drugog izbora i osuđen je na njih... majku im njihovu... pa zašto ih onda plaćamo i zašto se plaćaju ta zdravstvena ako ćemo svaki lijek koji nam "preporuče" kupovati i ako ćemo "skakati" po privatnicima... čini mi se da je bolje ostati kući sa svojim djetetom i ne raditi ništa, pa ona kad odeš kod privatnika bar znaš zašto si morao otići kod njega...
izvinite drage moje žene... napisah se ja čitav roman... ali valjda ćete me razumiti... ljuta sam na sebe, ovu državu, doktore, ma na sve... ma jooooj... bolje da ne pišem više...
semi, zaista ne znam kako je ovo dobio... u knjizi sam pročitala da može biti i od nazeba ili prehlade, ali eto... a danas sam vidjela i jednu porpilično veliku fistulu u ustima tako da sam gotovo sigurna da se prehladio...
hvala vam i ljubim vas...
_____________________________
"Ja sam sretno udata žena! Tako kaže moj suprug..."