Drage moje, vec neko vrijeme zelim otvoriti ovu temu i upitati vas da li i vas u toku trudnoce " napadaju " kojekakvi strahovi i kako izlazite na kraj sa njima. Ja sam inace od onih zena ( kazu mi rijetkih ) koja ne voli biti trudna i to bas iz ovih razloga. Cini mi se da uzivam u trudnoci tek kad je okoncam i kad na tih 9 mjeseci gledam kroz okice mojih bebica dok su mi u narucju. Ovo mi je treca trudnoca ( kontradiktorno zar ne :) ) i mada je moja pretjerana ljubav i zelja da imam vise od 2 djece bila presudna da se rijesim na ovu trudnocu, nikako ne uspjevam da iazdjem na kraj sa tim neprijatnim osjecajem straha koji je stalno uz mene i koji je sad bas izrazen :( Zato bih zeljela procitati vasa iskustva, opsedaju li vas raznorazni strahovi tokom trudnoce, koje su vrste i kako se borite sa njima ???

p.s: Pretrazila sam forum trazeci ovu temu ne bi li me tudja iskustva i savjeti malo smirili, ali posto nisam uspjela naci, otvorih temu. Ukoliko je vec ima molim moderatore da je izbrisu

_____________________________

Covjece, ne mozes promjeniti tok odredjenja, niti mozes izgubiti svoju nafaku, a i uzeti nafaku drugome! Cemu onda mucno naprezanje i ubijanje duse?!

Draga vidim nije ti niko odgovorio, a nekako se nađoh u ovim tvojim riječima vezanim za strah. Moje mišljenje je da svaka žena ( htjela to priznati ili ne ) osjeća u sebi makar gram straha povezan sa trudnoćom. Ja sam u početku bila katastrofalna priznajem a evo sada sam 22. sedmica i popustilo me dosta u odnosu na prvo tomesječje. Moja mama je imala spontani u petom mjesecu, samnom je pala niz stepenice u osmom mjesecu al eto hvala Bogu rodih se ja a dijete poslije mene je morala abortirati , dok je moja baka sa mojom tetkom preležala prva 4 mjeseca u bolnici zbog bubrega. I to je sve uticalo na mene , kada sam saznala da sam trudna bila sam toliko sretna ali i uplašena i milion pitanja je bilo, šta ako ovo, šta ako ono... I to mi je stvarno pravilo problem , još mi prva doktorica rekla da je beba jako jako nisko da mirujem, onda cista na bubregu, miom na materici , odlazak u bolnicu , uh , grozota... I tako je moj strah dan za danom bivao sve veći , jel me nešto malo zaboli ja bih odmah doktoru , i jednog momenta mi je muž rekao da će mi kupiti jedan ultrazvuk pa kad god me nešto zaboli da se priključim i provjerim da li je sve ok Sada sam promijenila doktoricu jer sam shvatila da moj strah nekako nastaje od nje , nije mi ulijevala dovoljno pozitivizma , hrabrosti, kada sam je pitala da li će sa mojom trudnoćom biti sve ok ona je rekla ,, Ne znam, niko to ne zna " i to mi je unijelo još veću nesigurnost. Sada idem drugoj doktorici koja mi je rekla da mi je trudnoća uredna , da se opustim i da ne smijem biti ovoliko isprepadana. Ove drage ženice sa rr-a mi pomažu i vjeruj da mi je lakše ovaj forum mi dođe kao terapija, žene me hrabre, i snjima mi svaki dan lakše prođe.

Tako da draga moja imala sam ogroman strah u početku , al evo sada je bolje, ne mogu reći da sam baš totalno opuštena ali mi je bolje i biće još bolje.

Eto nadam se da ti je barem malo lakše kada si vidjela da nisi jedina...

ja zaista nisam imala nikakve strahove u trudnoći, bilo mi je bitno da na prvom pregledu konstatuju da je sve ok i ja sam se uzdala u Boga

s drugom trudnoćom me je uhvatila prpa jer zbog zavaljene maternice nije vidio zametak pa mi je rekao da dodjem za 7 dana da bi znali jel sve ok, al eto strah je bio i opravdan
al kasnije sam uživala, biće što biti mora, ne možemo mi tu ništa promijeniti

ne opravdane strahove zaista ne treba imati, ako dr kaže da je sve ok, ako se dobro osjećamo ne trebamo sebi nabijati stres bespotrebni

meni sad svi govore kao u narednoj trudnoći (zbog smrti druge bebe) izludićeš itd a ja mislim drugačije, neću, uživaću i uzdaću se u Boga, on najbolje zna i sve je već zapisano, džaba na glavu da se nasadim, da samo ležim i nigdje ne mrdam, biće što je sudjeno

Zato samo opušteno drage moje

< Poruku je uredio veeseelaa -- 8.3.2013 9:37:23 >

_____________________________

Ajša, Ajra, Esma, Zehra

decembar....

Vesela
E bas tako, kako je zapisano, tako će i biti, treba misliti pozitivno...mene je sada jedino strah jer se bliži termin, a ja paničar nisam smjela krv izvaditi, strah me da tako ne bude kada kada aBd sve krene, mene u strahu uhvati mučnina, pritisak skoči, samo molim Boga da se nekako smirim.

Sedina nadam se da će porod biti brz i da nećeš imati vremena da razmišljaš tokom istog o onom o čemu sada misliš

Svak kad bi ušao dubiozno razmišljajući o porodu vjerovatno bi se uprpio, al ne treba tako, uživaj u trudnoći, porod je za mene nešto najljepše, ne kvarimo ga crnim mislima
sjećam se da sam puno razmišljala o drugom porodu, kako ću uraditi i pitati sve ono što nisam, iako je kod mene drugi porod došao kad ne treba, dva mjeseca ranije, iako sam u sali bila u njihovoj spavaći dok su mi na nogama bile moje čizme nastojala sam da se skoncentrišem i dam sve od sebe, prvo da ne kukumačem (što i nisam), drugo da dam napone iz petnih žila, treće da razumno razgovaram s osobljem, pitam za stanje bebe, moje stanje, stanje posteljice, da tražim bebu itd

Bez obzira što je kod mene bilo sve kako je bilo bila sam pribrana

a ti nemaš potrebe da crnjačiš, bitno je da je sve u terminu, da je beba u pupi dobro i da daš sve od sebe na porodjajnom stolu

Sretno

_____________________________

Ajša, Ajra, Esma, Zehra

decembar....

sedina kad ti je termin ?? i meni kako se blizi nije svejedno, dosad kao da nisam bila ni svijesna ... ali eto sve bude i prodje , samo da na stignu zive i zdrave

26.3. aBd, ali po procjenama dr. moglo bi i ranije...nije me nekako bilo strah, ali kada sam sinoć na GAK-u vidjela kako neke vrište mene panika uhvatila, mene je strah mog straha, da se tako izrazim, da od svoje panike neću imati snage, ali valjda Bog u tim trenucima dadne snagu...

zelim ti svu srecu ovog svijeta ... da sve prodje kako treba. i ja kada god odem gore istraumiram se , uvijek naletim na neki slucaj ... ja imam jos meni je 20.04 termin

o itekako dobijes nadljudsku snagu.ja sam u prvoj trudnoci imala tremu pred porod jer mi je to bilo nepoznato,novo pa ne znam sta da ocekujem.a nisam glasa pustila,sta imam od toga da urlicem,nit ce me manje boliti i samo gubim zrak.samo slusaj babicu i dr na porodu i bice to sve super.

Prva trudnoca mi je bila puna strahova, stalno sam nesto namisljala, citala, dosadjivala ginekologu 1000 zasto 1000 zato. Druga trudnoca mi je proletila bez razmisljanja, bilo mi je vazno sta kaze doktor i hvala Bogu sve je bilo ok, ako izuzmem tezak i puno tezi porod drugi put , u toku druge trudnoce nisam imala vremena da razmisljam o , kako sam ja to nazivala , glupostima, moja maza me tad trebala vise nego prije. Trebalo je proci trudnocu i rodjenje bebe bez izlijeva ljubomore i prosli smo to. Mislim da je jako vazno imati povjerenja u svog doktora i sto manje razmisljati o glupostima, misliti pozitivno i uzivati u trudnoci.
Sad sam opet trudna , sjetim se da sam trudna tek na vecer, kad cure za laku noc ljube bebu

pa zar nebi dr porod trebao da bude laksi .... pa bas nikad se nezna

lala0606

I ja tebi želim sve najbolje i što lakši porod , ma brzo će proći do tog 20.04. ja jedva čekam da sve prođe..

Draga tako sam i ja mislila, prvi mi je bio kao po ps-u., bez indukcije, epiziotomije....brz, ne tako bolan....stalno sam cekala jace bolove, ma idealan. Zato nisam dugo cekala sa drugom bebom, rekoh sebi hajde ha ponovo kad ti tako dobro ide. Kad ono draga moja totalni kontrast, al evo dokaz je moja treca trudnoca da sve prodje i sve se brzo zaboravi
Uzivaj u trudnoci, ne razmisljaj puno , moli dragog Boga da sve bude u redu i vjeruj svom doktoru.

Zbog skracenog grlica u 19 sedmicim,kontrakcija,mirovanja imala sam cijeloi vrijeme strah za bebu da ne krene porod....
Kad sam se malo opustila dobila visok tlak koji me brinuo da li se beba razvija....
Sad u 34 sedmici strahovi su kako ce proci porod hocemo li ja i beba biti dobro,ne bojim se boli valjda kako sam s prvim porodom dobro prosla osim puno konaca svakom bih pozeljela onakav porod....
Strah me i ovih mojih vena tj tromboze nosim carape,mazem nogu ali nije mi je drago pogledati ne izgleda bas lijepo...
Uzdam se u dragog Boga i nadam se da cemo se ja i mopj curetak ubrzo upoznati zdrave,zive i vesele....
Onaj tko kaze da ga bilo kakav strah ne muci mislim da laze....

_____________________________

Nase malo zlato Antonio stiglo je 30.06.2009
Nasa mala princeza Ana stigla 14.04.2013

uzivaj i ti u svojoj i sve naj

Ma sve mi imamo neke strahove. Ja sam se u prvoj trudnoci puno vise bojala i strahovala (sta ako ovo, sta ako ono); nego sada u drugoj. Sad se jetim da sam trudna kad povracam, kad me zigne stomak i navece kad legnem; po danu jednostavno ne stignem ni razmisljati puno o trudnoci, valjda od ovog mog malog zvrka . Sto kaze Vesela, sad sam na samom pocetku sebi rekla kako je sudjeno tako ce da bude, i nekako opcenito lakse disem u odnosu na prvu trudnocu.

_____________________________

Jednog suncanog, proljetnog dana; mama je u zagrljaj dobila svoga sina (29.04.2011.)

Mama je rodila sebi svoju mirisnu ruzu (19.09.2013.)

da odgovorim posebno Sedini 30:ja sam bila ista,nisam smjela krv da izvadim,onesvjestim se,posjeta stomatologu ravna smaku svijeta...nakon poroda rekla sam nicega me vise nije strah sem Boga.otisla kod stomatologa i bila spremna zub izvaditi bez anestezije.kad sam prezivjela porod,ma sve cu prezivjeti.vidjet ces kako ces opcenito biti jaca i izdrzljivija...

a poroda me nije bilo strah zaista prvi put,vise me strah sada.ali ne razmisljam o tome previse.uzivam u trudnoci koja je skolska i uzdam se u Boga.nikakvo dumanje nije od pomoci tako da samo opusteno

_____________________________

nista nije ni dobro ni lose samo ga misljenje cini takvim.Sekspir

mamine paše i najbolji drugovi
veliki A 2009
mali A 2013

Svi ti maleni strahovi su normalni u zivotu i u trudnoci. Zivi smo ljudi.

Ni u prvoj trudnoci nsam pretjerano razmisljala sta i kako ce biti. U ovoj posebno ne razmisljam, nekada se uhvatim kako razmisljam o porodu, kako ce beba uticati na starije dijete ali brzo se trznem i zahvalim Bogu na blazenom stanju i tome da ce F dobiti braca ili seku. Sve je u Bozijim rukama svakako. Daj Boze da docekamo zdrave i normalne bebare na svojim grudima i rukama. Mislite pozitivno.

_____________________________

Nema vece institucije od roditelja!

Sabinos
Mene sinoć panika uhvatila kada sam vidjela da neka vrišti od bolova, pa i ja nisam smjela krv izvaditi, odmah povraćanje, sva se preznojim, e tako sinoć samo što sam tu vidjela...jedino me toga strah da se ne izgubim..valjda dođe neka snaga

Ma dodje snaga od dragog Boga, a i mi razmisljamo kako cemo ubrzo drzati nase bebare, ma snage na pretek bude, ne razmisljaj o tome, bude sve mnogo bolje nego ocekujemo :)

_____________________________

Nema vece institucije od roditelja!

Hvala na pozitivnim riječima

ja sam imala srecu da nisam srela u radjaoni nijednu zenu.bile smo nas dvije i ja sam rodila prije cimerke.tako da nisam cula vrisku.vjerujem da mi ne bi prijalo...
koliko god razmisljas sta i kako,uvijek bude nesto trece.ma Bog da snagu za sve.samo misli pozitivno,sve ce biti ok
ja se nadam da ce ovaj put muz prisustvovati.prosli put nisam htjela ali ovaj put cu traziti pa vidjet cemo.

_____________________________

nista nije ni dobro ni lose samo ga misljenje cini takvim.Sekspir

mamine paše i najbolji drugovi
veliki A 2009
mali A 2013

Ja kad skontam ... Uopšte nemam ni malo straha kad pomislim na porod. Dobro , možda je još rano jer za koji dan ulazim tek u 6 mjesec ako Bog da ali eto ne bojim se poroda... Mada nemojte me smatrati ludačom ja sam pogledala dosta dokumentaraca , klipova i slično o porođaju ne zato što sam opterećena sa time , već eto, zanima me kako se to sve dešava, kako beba prolazi, izlazi, šta se to zapravo zbiva

I ja sam htjela da mi muž prisustvuje na porođaju ali kada sam čula da je to zadovoljstvo 500 KM e vala nemam ja tih para trenutno

Ne znam , kažem moji najveći strahovi su bili nekako na samom početku , al evo sad kako idem drugoj doktorici nekako sam opuštenija jer mi je i sama rekla da ne smijem biti toliko uplašena i da se moram opustiti.

Al kao što kaže Sabinos mora se pozitivno razmišljati, te tako i ja trudim se što pozitivnija biti sa svojim mislima.

Moj najveći strah je od prijevremenog poroda!
Dosta mojih prijateljica i poznanica je baš u skorije vrijeme imalo spontani ili prijevremeni, pa sam se i ja istraumirala, još mi u nalazu piše abortio imminens (prijeteći pobačaj). Ali svo vrijeme uizdam se u dragog Boga da će sve proteći u redu i da ću ja svog bebaća donijeti na svijet živog i zdravog.
Prošlu trudnoću sam zaista bila mirna, nikakvih strahova nisam imala, čak ni od poroda. Ali kako sam imala pretežak porod sa oporavkom koji je trajao 6 mjeseci, sada se užasavam prirodnog poroda, pa dogovaram sa doktorom da idemo na carski kada za to dođe vrijeme....

Prema mom mišljenju se mnoge trudnice u trudnoći suočavaju sa mnogim, i opravdanim i neopravdanim strahovima. Mene je u obje trudnoće bilo toliko strah svega da sam i samoj sebi na živce išla...

_____________________________

26.02.1995. Anja, prva najveća ljubav!
25.11.2008. Ema, mamina šarmerka!