jeste li vi zato da ocevi budu u sali za vrijeme poroda? Ja licno nisam, ali neke zene tvrde da se sigurnije osjecaju! Sta vi mislite?

Ja sam za, kad bi moglo! Kod nas nedaju da iko prisustvuje

Kod nas dozvoljavaju u "vojnoj" bolnici, medjutim koliko sam cula, nasi ocevi i nisu bas zainteresovani za prisustvo, a prisustvuju obicno stranci koji zive ovdje! Nina, sta tvoj dragi misli? On bi volio da prisustvuje?

Nisam ga ni pitala jer se to kad nas neradi. Mislim da bi htio, bar dok se neiznesvijesti

Onda dodji i sarajevo da se porodis! Ili ti to zelis samo zato sto u bihacu ne moze?

Bi ja došla u Sarajevo da se porodim ali mi treba uputnica od našeg doktora a oni je nedaju osim, nedaj Bože ako mora.
Već sam se raspitivala...

Mom se mužu nesvjesti kad vadi krv! Znači totalno beskoristan, još mi samo fali da i na njega mislim. Ima jedna akušerska medicinska sestra koju bih voljela pozvati da bude sa mnom kod poroda. Mislim da prisustvuje kao neko moj uz redovnog ljekara i babicu. Ali o tom po tom. Znate li da se jedan naš ljekar, tokom poroda svoje supruge, onesvjestio i pri padu se polomio. E šta mi to treba da valja još i oko njega deverati?

Ja vec svog obradjujem da bude sa mnom kada se budem poradjala, iako jos ni trudna nisam

Prvo sam mislila da ne bi, a onda s vremenom počinjem misliti da je to ipak dobro. Možda ne cijelo vrijeme da bude, ali barem u početnoj fazi.
Iako ja ne bih voljela hrpu ljudi oko mene...mislim da bih imala tremu od toga

ja svojega vodim, a ako počne paničariti istjerat ću ga van...  ali bilo bi mi drago da bude sa mnom

Mislim da sada skoro svugdje može da prisusvuje otac.
Ja jesam zato: Zašto ne bi bio tu?!
Svi oni kažu kako se boje krvi, bla, bla, bla...
Šta je sa nama???? Bojim se i ja krvi, zubara se bojim, a kamoli poroda!!!
Možda glupo zvuči, ali mislim da trebaju biti tu, toliko mogu uraditi!!!
Ja sam rekla svom da će ići sa mnom, ako ne budem išla na carski.
I treba da vide kroz šta žena prođe.
Mislim da je sada dosta, ispašću velika feministkinja....

odlučila sam da će moj biti dok ga ne istjeram

MM je prisustvovao rođenju svoje kćerke, odnosno, mom porodu.
Napominjem da sam se porodila u Općoj bolnici, porodila me je dr. Aida Đurđević.
Dan prije poroda sam došla u bolnicu i doktorica čim me ugledala natečenu od vode sa povišenim pritiskom ostavila me u bolnici sa namjerom da me sutra u drugoj smjeni ona porodi. MM je kupio gel koji pomaže otvaranju grlića materice, od koga sam ja nakon pet minuta dobila bolove . To je posebna priča
MM je odmah dogovorio sa dr da prisustvuje porodu i za to nije bilo problema.
Za one koje ne znaju, porod počinje bolovima koji se trpe u sobi, a ne u sali. U sali se dešava samo pravi porođaj, znači izlazak bebe. Za to vrijeme dok traju bolovi muž je stvarno suvišan jer  baš ništa ne može pomoći, samo gledati kako bolovi dolaze i odlaze. To vrijeme ste dovoljne same sebi i samo tražite način da što lakše taj bol pretrpite. Za vrijeme dok nema bolova ja sam spavala. Čak i kada je to bilo samo dvije minute. Dvije minute boli, dvije minute spavam. Nevjerovatno, ali je stvarno tako.
I, kada je doktorica došla u svoju smjenu ja sam bila spremna za porađanje. Ustvari bila sam spremna i puno ranije ali se čekala doktorica, ja ne znam zašto . Tada su pozvali MM koji bio sve vrijeme u hodniku ispred, obukli su mu zelenu bolničku odjeću i zajedno smo ušli u salu. Babica je bila ispod mojih nogu, MM iznad moje glave a doktorica malo dole malo gore. Znam da je MM izgovarao molitve koje je znao i bodrio me, doktorica tiskala bebu rukama, a babica je ''hvatala'' bebu. To je sve trajalo 15 minuta i beba je izašla. Nakon toga je izašla i posteljica, a babica je uzela bebu da vaga, inhalira i očisti. MM je hodao za babicom i ispitivao, zašto beba ne plače, kad je počela plakati onda pita a što sad plače, i tako.
Kada su mene izveli iz sale on se vratio u hodnik gdje su čekali rodbina i prijatelji i ono što su mi rekli, a što me jako potreslo je to da je stvio ruke na lice, naslonio se na koljena i tako jedno vrijeme jako plakao. Ne mogu da ga zamislim takvog.
NJegov komentar danas, poslije svega, je da bi opet prisustvovao porodu jer ne bi mogao izdržati taj pritisak da zna šta se dešava a da nije prisutan. Inače je jako ponosan što je to sve doživio i što je što je gledao te lijepe okice kada su ugledale ovaj svijet.
Jednom, kada se vidimo na kafi, ispričaću vam detalje.

_____________________________

Rejjan, 05/07/06

I meni su sad oci zasuzile, bas je dirljivo!  Ja nisam nikad ranije pitala mm sta misli o prisustvu porodjaju, i sinoc smo nesto razgovarali i ja pitam i moram priznati da sam se iznenadila kad je rekao "pa zar to moze? onda ja bih!"

Ladybug i mene si rasplakala. Zaista dirljivo .
Bravo i za tebe i za MM .
Ja bih isto željela da prisustvuje porodu i to je zaista dirljiv i prelijep čin!!!!
Samo postoji jedna sitnica : "jako me strah poroda"
Zato bih rađe išla na carski

Ja kad sam pričala sa svojim, nije baš oduševljen idejom da ide sa mnom...
Strah ga... Ako budem, išla "normalnim" putem zasita bih voljela da prisustvuje... Vidjećemo

Ja sam prvi put isla na porod u Drzavnu i muz je htjeo da prisustvuje. Kako nisam imala trudove, dali su mi drip u 9.05h i rekli da javim muzu da za jedno 2 sata polako krene prema bolnici. Posto su meni jaki trudovi odmah krenuli, jedna specijalizantica ga je pozvala na telefon i rekla da odmah dodje, jer ja samo sto se nisam porodila. Ja sam se porodila u 9.50h, a on nije stigao jer nije mogao naci parking kod bolnice. Dosao je kad je sve bilo gotovo.
Drugi porod sam imala na Kosevu i tu isto moze muz prisustvovati (ima posebna sala za to), ali muz nije izrazio neku pretjeranu zelju, a i ja znajuci sta me ceka, nije mi bila potrebna njegova prisutnost.

Zar nije zanimljivo, zašto muškarci ne žele prisustvovati u porođaju. Mnogo njih misle, da je to stvar u koju se oni ne miješaju, odnosno da je bolje, da svaka ženska to obavi sa pomoči dokotora. Ja poznajem puno primjera, kad su očevi padali na pod koliko jim se je pozlilo, kad se je djete iz mame recimo samo pomolilo svoju glavicu. Istina, to ovisi koliko je muškarac jak u tim slučajima i kako gleda na tu situaciju. Neki recimo bi napravili fotoalbum od tisuču slika od poroda, a drugi bi samo virili preko vrata samo toliko, da su tamo ali ne preblizu. :)

Ja sam gledala emisiju na exploreru gde poznati psiholozi govore zasto muskarci ne bi trebali da prisustvuju porodjaju a glavni je taj sto mu se zena smuci posle svega i vise je ne posmatra na isti nacin..ipak morate priznati da nije bas ugodan prizor videti svu tu krv i sta vec ispadne iz zene..ja svom muzu nikada ne bi dopustila da prisustvuje tome, jer muskarcima definitivno nije mesto u porodjajnoj sali..

Potpuno se slažem s tobom. Mislim, da porođaj nije ugodan prizor za nikog sa strane posmatranja. A to, da se muškarcima promjeni mišljenje nakon prisutvovanja na porođaju je definitivno tačno, jer to zaista promjeni sliku predstave o ženskoj na temelju atrakcije i poželjenja. Nema šta, jako pametno si regaovala, a mislim, da ti je i tvoj dragi muž više nego zahvalan! :)

Ja ovdje moram oponirati suncici. Ako je prisustvo porodu razlog da se muškarcu žena "smuči", kako onada da sve više muževa prisustvuje porodu, dosta ih prisustvuje i drugom (a da bi bilo dugog poroda, žena mora biti trudna, a znamo kako do toga dolazi  pa mu se očito nije smučila), i kako onda da svi ginekolozi muškarci nisu samci i neoženjeni?

Zao mi je Lejla to nisam rekla niti izmislila ja..najpoznatiji svetki psiholozi su to rekli..dakle ja se potpuno slazem s njima..sem toga ne smuci im se zenin polni organ, nego sve ono na sta oni nisu pripremljeni..meni je mozda normalno da vidim mnogo krvi, jer je gledam svakog meseca, ali njima bas i nije najprijatniji prizor..uredu je da muskarac bude dobar otac, da kupa, presvlaci i hrani svoju bebu, ali dolazak na porodjaj je neprihvatljiv..mozda jesam malo konzervativna, ali ne mogu sebi pomoci..

Nisam ni ja mislila na jedan organ, već na ženu u cijelosti. Ne slažem se sa ovakvim zaključkom psihologa jer i muškarci se susreću sa dosta krvi u specifičnim profesijama, zapravo se ne slažem sa generalizacijom ovog zaljučka. A što se tiće prisustva pri porodu, ni ja nisam sigurna da bi MM bio od koristi meni (ovo se odnosi samo na njega), ali ako bi izrazio želju ne bih imala ništa protiv. Ja bih zapravo radije neku ženu (ne svoju majku) uz sebe.

a ovo sa "smucavanjem" mi nije bas jasno...muz i zena su najbolji prijatelji i sve dijele pa tako i te trenutke.
neki dan sam citala u cosmopolitanu slicne savjete za zajednicki zivot...i o tome svemu mislim da nije dobro jer zar ti zelis glumiti cijeli zivot? zar je lijepo ne moci se opustiti u prisutvu muza?
to je sve nekako istina i logicno u slucaju veza i vezica, ali kada dodje do braka onda mislim da vise ne bi trebalo imati nikakvu ulogu.
mislim da kod normalnih muskaraca se to nikad ne bi trebalo desiti jer oni sami trebaju vec ranije znati što je to brak i u sta se upustaju.

a majku ili prijateljicu nikad ne bih prije nego muza...jos da mi kvoca tamo i daje bespotrebne savjete...ne hvala...
osjecam se puno bliskije s muzem nego s bilo kojom drugom osobom, pa tako i u dijeljenju tih trenutaka...u dobru i zlu itd...kako to vec ide.

(isto kao da se meni on smuci jer mu smrde noge poslije tenisa ili nije uvijek u najboljem izdanju dok netko s kim sam se nalazila povremeno je uvijek bio nalickan)