IZVORNA PORUKA: ziki
... i da može da bude neki opasni čiko da hoće da uđe u kuću ili da ga ukrade te da ćemo se tim branit dok opet vrata ne zatvorimo. ...
Nemoj da ga strašiš, sa time "odvest ćete čiko", jer ćeš time samo navući milion pitanja, i mislim da to dijete neće shvatiti ozbiljno. Jer koga je to još čiko odveo - mamu i tatu nije, a oni stalno otvaraju vrata. Dječija mašta je čudo.
Npr. kod mene kikica može dohvatiti donju ključaonicu, i može bez problema otvoriti vrata, ali nikada nije.
Zašto?
Zato što je od vajkada bilo -NE, NE I NE otvarati vrata , makar i tata sa druge strane bio. Ja kada npr. nešto radim u potrovlju, a ona je dole u radnoj sobi, uvijek prije odlaska joj kažem: "Ako neko bude zvonio, odmah trči mami, ali nemoj me zvati", i tako bude.
U početku me je znala pitati:
- zašto ne može ona otvoriti vrata? odgovor je bio - jer ne znamo ko zvoni.
- a ko može zvoniti? - čiko ili teta koje mi ne znamo.
- a ko su oni? - oni mogu da nam učine da se osjećamo puno tužni, i da budemo bolesni.
Eh sada njoj je to bilo dovoljno. Mada ponavljam dijete mora biti stalno na oku roditelja, da oni preduprijede neugodne/loše situacije u kojima se dijete može naći.
Ali sa odrastanjem djeteta, kada krene u školu, te akcije moraju biti mnogo više verbalnog objašnjenja, jer svaka pukotina, djetetu može značiti kao "rupa" gdje može se opustiti, jer mu se ne može ništa loše desiti.
_____________________________
"Ja jesam siromah i samo snove imam. Pred noge tvoje polažem ih. Nježno gazi, jer gaziš po snovima mojim.“
W. B. Y