Drage moje mame, otvorih temu jer mislim da joj je bas na ovom forumu za bebe (period posle porodjaja) pravo mesto, a i nigde vise iskusnih maama nego na ovoj temi .
Posto mi je termin ako Bog da za neka dva meseca, htela sam da me malo 'smirite' i pomognete mi oko priprema za porodjaj i bebicu (ako Bog da).
Da ne duzim, htela sam da pitam sve vas sta je to cega ste se mnooogo, mnoogo plasile i sta ste sve namisljale tokom trudnoce, a posle poroda zaboravile i videle da ste samo gubile vreme na takve misli i shvatile da je bilo sve bespotrebno.
Pitam iz razloga sto cini mi se da ne poznajem nijednu trudnicu koja se vise plasila i namisljala o svemu i svacemu u trudnoci od mene
Iako mi na svakom pregledu kazu da je sve OK sa bebom hvala Bogu, opet mi svakakve misli dolaze i osecam se bezveze...
Nadam se brzim odgovorima
Pomooooc, please!

_____________________________

"Stpljivo podnositi i prastati, - tako treba svako pametan postupiti!"

Zaboravih reci: ako temu nisam postavila na pravom mestu, molim nekoga da je premesti tamo gde treba.
Hvalaaaa

_____________________________

"Stpljivo podnositi i prastati, - tako treba svako pametan postupiti!"

Ja se nisam plasila poroda, citala sam mnogo o tome koliko je psiha bitna, ako ne zbog sebe , onda zbog bebe. I na kraju je tako i bilo , imala sam super porod i bila maksimalno opustena.
Eee ja sam se jezila od epiziotomije, uh kad se sjetim, medjutim nije bilo uopste strasno. Kontala sam samo neka to prodje , a rana nije problem , bicu kod kuce. Uhhh, da mi je ko rekao, odmah sam pocela ustajati, rana se upalila i to mi je bilo sto puta gore od poroda i epiziotomije.  Doduse, govorili su mi, ali ja sam tada bila strasno tvrdoglava .Rana me i sada zna cesto zaboljeti.
Moj savjet ti je da se opustis i bice lakse i tebi i bebi, a poslije, lezi i uzivaj u tim trenutcima dok ti titraju.

_____________________________

Pile mamino 17.06.2008.

to je normalna stvar da se svega plasis i tada ti najgore stvari padaju napamet (barem je meni), ali kad rodis shvatis da si se bespotrebno brinula. Ali takve smo sve mi i vjerovatno cemo isto prozivljavati i misliti i kada budemo trudne i sa drugim, trecim..djetetom.
Ti nemoj da se puno brines nego uzivaj u trudnoci

pozdrav
evo samo cu ti reci da nemas cega da se plasis. ako ti doktor kaze da je sve ok onda je tako. taj "crv"sumnje da nesto nije u redu uvijek postoji ali nemoj se zamarati time jer svako tvoje ne raspolozenje utice i na bebu.
samo glavu gore izdrzi jos ta dva mjeseca i sve ce biti ok.
na kraju ce ipak sve dobro proci i kad ugledas svoje malo sunce sve ces zaboraviti.
pusa      

_____________________________

Moja Selma je zivot moj...
11.07.2008.

nalazis se u svedskoj vidim.i ja sam tu.insistiraj kod babice koja te vodi cesce preglede ali i onako ces uskoro poceti sa CTG-slusanje srca bebe.ne znam u kojem si gradu ali u göteborgu na spec odjeljenju su stvarnno bili ok i susretljivi.ako si zdrava i beba je ok okani se razmisljanja. ja sam dijabeticar punih 25 godina i imala sam razlog da se bojim ali hvala Bogu opet je ispalo dobro.ovde imas masu savjetovalista mozes da zoves u bilo koje vrijeme,pitaj,surfaj,posjecuj forume i naci ces puno informacija.puno srece ti zelim a i tvojoj bebari.ne sikiraj se jer nema razloga za to.pazi sta radis,koliko tesko podizes i eto izguraces do kraja

_____________________________

kisik je pronadjen u 18 vijeku...kako smo do tada disali-nije poznato

Hvala vam  na brzim odgovorima i prijatnim recima. Da znate da mi puno znace .
Ma nema sta mi ne padne napamet. Hmm... a bas sam imala hvala Bogu laku trudnocu. Niti mucnina, niti naglih promena raspolozenja, niti oticanja i sl...
Ne plasim se porodjaja konkrentno hB, samo tako brinem da li ce sve biti u redu sa bebom i tako neke besmislice.
Mozda sam slusala price trudnica sa negativnim iskustvima, pa je to malo vise uticalo na moja razmisljanja .
Rekla sam, ako Bog da, za drugu trudnocu, bice svaka negativna prica zaustavljena na samom pocetku .
Javite se opet ako se necega jos setite, a i ostale su dobrodosle sa svojim iskustvima.

 

Draga ringeraja, ja sam ti ista takva. Prvo sam se bojala hoće li se trudnoća održati, pa onda kada su prošla 3 mjeseca , jel mi beba normalna, pa onda jesu li joj svi organi ok, pa sve tako redom kako je koji dio trudnoće prolazio. I od mene je sve bilo super, trudnoća bez mučnina i sl., a onda me je i to zabrinjavalo, kao jel to ok, . I na kraju sve ispalo super, i ja se džaba sikirala i tražila raznorazne boleščure po internetu i skontala da što manje znam , manje me je strah. Samo se ti čuvaj koliko možeš, a ostalo će biti ok vidjećeš, pa priroda je to tako napravila da bude ok.

_____________________________

nestašni smo strašno, uh, uh, bilo je po guzi

ja sam se bojala samo epiziotomije,i hvala Bogu sve se ok završilo,malo su me sjecnuli,par končića,možda pola prsta,i manje...ali to kad su mi žene pričale ja bi već tada umirala od straha...ništa se ti ne sikiraj,uživaj...a to tako brzo prodje kao i te neugodnosti nha porodu,posle ih se i ne sjećaš

_____________________________

E ne trebate više glasati ni na jednom takmičenju,konačno,zar ne???!

@dana3, hvala ti!
Ja sam u Vänersborgu, verovatno si cula za taj grad, posto je blizu Götoberga.
Do sada imala preglede na 4 nedelje, a evo sledeci imam za dve (bila na kontroli prosle nedelje zadnji put).
A CTG kako izgleda? Babica je na svakom pregledu do sada slusala bebino srce, i ja sam ga cula, pa ne znam je li to CTG?!
Ma cudni su malo i Svedjani, nekako svi nedoreceni i moras da im izvlacis reci iz usta da bi saznao ono sto te interesuje .
Ali, eto, opet se nadam da cu izgurati do kraja trudnoce ako Bog da, jer mi je doktor na ultrazvuku rekao da je beba sitnija za nekoliko dana nego sto bi trebala, ali da je opet u granicama normale.
Hvala ti!

@zana o8,  hvala i tebi .
Upravo se meni desava sve ovo sto si nabrojala. Ama bas sve!
Samo namisljam od samog pocetka, iako su mi svi nalazi bili hvala Bogu OK. Tek za sufranje da ne pricam , nema sta nisam nasla i procitala, i korisnog i beskorisnog...
Dobro je sto trudnoca traje samo devet meseci .
 
@andji, toliko sam okupirana nekim glupostima, da nemam vremena jos da mislim o porodjaju. Hmm... a mozda bi trebalo.
Pozdrav za tebe .

Zaboravih reci i ovo: nadam se da forumske mamice nece zaboraviti ovu temu (iako je premestena na bolje mesto), jer mi je puno znacilo ovih nekoliko postova.

pozdrav i od mene drage moje svedjanke....ringeraja dobro nam dosla!!!!
No sikiriki...sve je to normalno sto ti se desava....to su faze kroz koje prolaze gotovo sve trudnice!!!

pusss och kram!!!!

@travnicanka, tack så mycket .
Cesce sam na forumu trudnoca, ali aBd za neki mesec eto me na beba.
Ima nas puno izgleda iz Swe, blizu smo.
Ja sam umislila da retko koja trudnica prica i misli o svacemu kao ja, a u stvari mozda nisam obracala paznju ranije na razgovore trudnica .
Pozz

ja sam se plasila da li cu se znati "brinuti" svake sekunde za moje djete...ona je za mene tada bila bespomocno bice koje zavisi samo od mene...
godinama smo MM i ja zivjeli sami i stekli svoje navike u kojima nije bilo mjesta za trecu osobu...
sada mi je to smjesno... presretna sam jer mi se zivot vrti samo oko moje male pufnice... i mislim da mogu reci da sam se odlicno snasla u ulozi mame ... tek sad znam sta je istinska sreca... koju zelim svim nasim "trudnjacama" i "trudilicama"

_____________________________

Asja = duša duše moje :)
03.04.`08

Bojala sam se više stvari, ali sad sam u žurbi pa ću samo napisati jednu, ostale poslije.
Svi su mi pričali o tim straaašnim trudovima, a oni su bili sasvim izdržljivi ( osim par zadnjih, naravno! ).

I sad se bojim za mnoge stvari, ali kako dani prolaze savladavamo ih malo po malo


_____________________________

23.4.2008. A.O. promijenio moj svijet :)
14.4.2014. Z. promijenila našu planetu :)

Plašila sam se da li ću prepoznati prave trudove jer sam cijeli 9 mjesec imala kontrakcije, da li će mi beba biti normalna jer sam imala jako stresnu trudnoću, da li će biti slatka beba ili će biti ružna, da li ću ga moći dojiti i ako ne koje ću mlijeko koristiti, da li sam kupila sve za bebu, da li ću biti dobra mama, da li ću preživjeti te silne bolove koje sam ja doživjela samo kao drugačiji osjećaj kojeg nisam poznavala a ne kao bol (porod je trajao 15 min), da li će osoblje u bolnici biti susretljivo ili grubo, da li ću znati pravilno disati na porodu itd.

Mislim da je bolje neke stvari ne znati već se informisati o svemu. Ja sam bila 100 % spremna kada sam otišla u bolnicu, mislila sam ništa me ne može iznenaditi ali me iznenadilo šivanje koje me bolilo više od poroda.  

EEEE draga moja kako sam se ja plašila nisi svjesna,ja sam stalno mislila o porodu,ustvari ja sam se plašila poroda,mada moja naj drugarica koja je i moja vjenčana kuma radi na ginekologiji i znam da će biti uz mene ali ja sam bila prestravljena. Kada je došao trenutak da se porodim ja sam htjela da idem na carski eto koja sam bila glupača i koliko sam se bila prepala,ja sam se ustvari prepala bola jer ja ne podnosim ni najmanji bol,ali kada je došlo 5 do 12 što kažu sve je prošlo za tren,i sada jedva čekam da imamo drugu bebu i neću imati nimalo straha, taj strah za tren nestane a ta bol se istog trena zaboravi,prema tome uživaj u trudnoći,eliminiši svaki strah i aBd da rodiš lahko i da beba bude zdrava i vjeruj meni koja sam imala iste te strahove čak još više nego ti,to je sve nepotrebno jer to prođe za tren. Sretno

Ja sam imala trudnocu za pozeliti, ali su mi misli uvijek lutale u negativnom smjeru. Kad sam prvi put otisla kod ginekologa da mi potvrdi trudnocu, zametak je bio dug svega 2,2 mm, i srce naravno jos nije pocelo kucati. To mi je bilo najgore a zapravo se nisam trebala sekirati jer je to normalno.
Onda, odjednom dobijem osip po stomaku i na netu nadjem da su to simptomi rubeole, zamislite moje prestravljenosti. Odma otrcala kod doktora i rekao mi da se samo radi o nedostatku kalcijuma, i zaista tako je i bilo.

O porodu i epizotomiji nisam ni razmisljala jer sam rekla sebi da cu o tome misliti zadnju sedmicu pred porod, ali bebac me je iznenadio i dosao 3 sedmice ranije tako da nije bilo vremena za razmisljanje, a mislim da je tako i bolje.

Moj savjet: samo opusteno!


_____________________________

EMIL,7.9.2008.

@Visnja RR, imam cak i taj strah, samo sto sam ga potisnula u 'strahove posle porodjaja'. Znam da je uloga roditelja najodgovornija uloga na svetu, bar po meni, ali bice dobro aBd.
 
@Romali, predosecam da ces u tom sledecem postu pomenuti vise svojih strahova koje i ja imam. Jer, nema o cemu ne mislim  Najvise u vezi bebe, pa onda porodjaja, a onda ne znam sta ce sve doci na red...
 
@Mik Mik, ma i ja sam imala stresnu trudnocu, pogotovo pocetak, i to sve zbog glupih ispita na faxu. Morala sam da ispunim svoje planove bas onda kad sam ih planirala, samo sto sam se stresala previse. Hvala Bogu bar sam to prebrinula. Sve ovo sto si nabrojala, postoji i kod mene.
 
@Ivany, nadam se da u sledecoj trudnoci aBd necu razmisljati na ovaj nacin. Sve je ovo novo za mene...
 
@Juni, cini mi se da u zivotu nisam negativnije razmisljala nego sada tokom trudnoce . Gde bas sad??!
Za porodjaj ne brinem hvala Bogu jos uvek, ali izgleda da sam i ja kao ti taj strah ostavila za zadnju nedelju trudnoce.
 
Hvala vam moje hanumice! Uostalom, ko ce bolje razumeti trudnicu nego zena koja je prosla kroz isto.

nisam se puno plasila, i sad vidim da nije ni bilo potrebe... sve to sto se desi je sasvim normalno i jeste malo tesko, ali ja sam se tokom poroda iskljucila i sve zaboravila, tako da se sad poslije svega i ne sjecam nesto posebno kako je proslo, sve mi je kao da sam sanjala i nekako ne mogu da vjerujem ni da sam bila trudna ni da sam rodila, kao da je to bio neki drugi zivot...

plasila sam se da necu moci dojiti bebu
plasila sam se da se ne udebljam previse, a ja se udebljala ko slonica 
plasila sam se da mi beba ne bude mala, a beba se rodila ko mrva malena
plasila sam se da ce mi vodenjak puci, a da je to necu znati i tako se i desilo... plodna voda je curila lagano...

na kraju kad je sve proslo kako treba, kad sam brzo skinula dobijene kile, kad je beba pocela da pravo napreduje, shvatila sam koliko sam bila luda i samu sebe sekirala, umjesto da sam razmisljala svo vrijeme o pozitivnim stvarima... treba misliti uvijek samo na dobro i dobro ce ti Bog dati sljedeci put zanm kako cu

< Poruku je uredio Dina RR -- 17.12.2008 13:25:03 >

@Shee, ehh, kad bih i ja mogla tako 'mentalno' da se iskljucim, bilo bi najbolje. Jer svakako ce se desiti ono sto se mora desiti...
 
@Dina RR, kao da gledam sebe . Ne daj Boze da se svi moji strahovi ostvare, ali bice dobro aBd. Vec sam izgleda usla u zacarani krug uvrnutih misli, pa ce mi mozda trebati malo vise vremena da se izvucem iz njih. A termin se blizi...  
Samo sto ti kazes, treba misliti uvek dobro i to ce nam Bog dati.
 

_____________________________

"Stpljivo podnositi i prastati, - tako treba svako pametan postupiti!"

Ja sam se plasila bukvalno svega, imala sam nocne more i stalno plakala od straha. Ali sad poslije nekoliko mjeseci ne mogu da se sjetim nijednog straha i sve sam u vezi trudnoce i porodjaja sto je ruzno zaboravila. Znaci normalno je plasiti se, ali sve ce to proci i poslije nekog vremena smejaces se svojim strahovima. A vecina njih je neopravdana.

_____________________________

Jedan osmijeh mijenja sve:-)

Lokica 17.05.2008.
Gugutka 20.10. 2011.

Iskreno,najvise sam mislila o tome sta ako nesto nije uredu s bebom?I hB sve je dobro proslo.Nisam htjela razmisljati ni o cemu drugom,sjecam se da kad bih god bila malo u depri MM bi me uvijek nasmijavao i pricao bi mi svasta nesto veselo,tako da je meni bilo lakse.Nisam se bojala toliko porodjaja,jer mi je mama pricala kakve je ona imala porode pa mi je bilo lakse,jer je ona imala dvije super trudnoce i super porodjaje.Nisam voljela slusati one strasne price o necijim porodjajima,vec sam se samo uzdala u Boga.

_____________________________

Hamza 11.3.2008.