Evo da se javim, bila sam na operaciji žuči i gotovo je nema je više Juče sam izašla iz bolnice i s obzirom na operaciju osječam se relativno dobro.
Opracija je prošla dobro, rađeno je laparoskopski, oporavak je relativno brz, mođe se hodati, sjediti (još uvjek ne dugo) piti. jesti, nema jakih bolova.
operacija kao postpak ne boli uspavaju te, gore mi je bilo pred operaciju, čak sam razmišljala o odustajanju, strah je jači od mene, a bojala sma se i posoperativnog perioda, jer sam nakon klasičnog teđeg poroda dugo bila lođe , kao i nakon opearcija slijepog crijeva prije 20_tak godina.
Uglavnom ne mođe se ni porediti , jer sam isti dan mokrila, a sutradan već imala stolicu_ što nije ranije bio sliučaj. Bolova naravno ima, ali se uz anelgetike da izdršati, malo je teše ustajati i okretati, najgore mi je bilo hpdati sa Fifijem (kateterom) koji me je najviše nervirao. MOđeš sa m do wc_a, jesti, umiti se, napiti se...
Prvi dan dva vam se čini da je ušasno, ali kako dani prolaze sve je lakše
Iako operacija je gotovo rutinska is pada u jednu od lakših, ipak mi nije jasno kako se neko može odlučiti, na liposukciju, implantate , zatezanje mislim nemam ništa protiv toga i aj sam nekad razmišljala o toj metodi !mršavljenja" zatezanja, ali sad nema šanse, miris bolnice narkoza, bolovi, makar i 2 dana trajali
_____________________________
16.05.2010 Napokon je stigla naša najveća sreća- mamino sunce :)
19.08.2011 stigla je i mamina princeza :)