Djevojke/zene, molim vas da napiset_e kako vasi partneri/muzevi prozivljavaju razgovor o trudnoci ili tzv planiranu trudnocu.

Sta im se to mota po glavi i kako ''procitati'' njihove reakcije kad nema bebe....dugoooo.. i kad se jave drugi problemi.

Svi komentari su dobro dosli u cilju sto boljih odnosa sa muzicima jer znam da i njima nije lako.

Moj ne zeli ni da cuje jesam li dobila ili nisam mecu, za testove ili mozda ako mi je bila muka izmedju meca pa ja sumnjam ili.... kaze nisam ja tvoja prijateljica da pricamo o tome. Kad bude javi mi. İnace oboje zelimo bebu i radimo na njoj. :)

hvala,

LP

< Poruku je uredio bebi sa -- 15.11.2011 16:00:59 >

bebi sa, jako mi je zao sto uopste prolazis kroz to (kao sto sama rece, dugo pokusavate dobiti bebu), a posebno mi je zao sto kroz to prolazis sama... moje misljenje je da je podrska muza jaaaaako bitna.

moja (od. nasa) bitka za bebu je trajala 3 godine (i to ne macinih trava i dizanja nogu u zrak) vec intenzivnog i invazivnog lijecenja kod specijaliste za infertilitet, i moje iskustvo sa muzem je potpuno obratno od tvog - o svemu sam pricala sa njim, znao je tacno kad trebam dobiti i pitao jesam li dobila i grlio me i plakao sa mnom svaki put kad nam nije uspjelo, nije propustio niti jedan jedini pregled, folikulometriju, isao je sa mnom i kad sam samo trebala podici nalaze ili primiti inekciju, drzao me za ruku tokom HSG-a, i meni je licno njegova podrska bila najvaznija

naravno da su prijateljice bitne i mogu biti odlicna podrska (narocito ako prolaze kroz istu stvar), i izvini sto cu biti gruba i nadam se da te necu naljutiti, ali nije fer od tm da tebi prepusti brigu o svemu. ja znam da je svako iscekivanje menstruacije bolno i tih 14-tak dana se otegne kao 14 godina, i nije fer da te prepusti samoj sebi, da sama iscekujes i sama patis. moj je radio sve sto je mogao da mi skrene misli, da me zabavi necim drugim, a u isto vrijeme sam i ja pokusavala da budem njemu podrska, jer sam znala da je i njemu tesko, ali da pokusava da bude hrabar onda kad me je bolilo do same moje srzi i kad mi je dusa moja plakala

ja bih ti preporucila da prvo sama sa sobom rascistis da li ti je bitna uopste njegova podrska i da sa njim o tome pricas (meni jeste bila, i ne bih prosla kroz sve sto sam prosla da on nije bio u tome 100%), a da onda sa njim porazgovaras otvoreno i smireno o tome koliko bi ti znacilo to sto ti vec zelis od njega

u svakom slucaju, ovo je teska bitka i jedan od najvecih izazova, i ja ti zelim svu srecu i da uskoro postanes mama aBd



_____________________________

Dum spiro spero

Cao  svima pogotovo tebi... dugo sam na ovoj stranici ali ovo mi je prvo javljanje..  u istoj smo situaciji...samo kad dodjem ovdje moj zivot ima nekog smisla jer smo svi isti ovdje...mm je susta suprotnost tvom..zapitkuje stalno i meni se cini cim me pita da li me boli stomak mene pocne boliti istog trenutka..tako da mi i to ide na zivce...mozda ti to pomogne...drage moje puno srece svima...hvala svima za javljanje...inace bih skrenula sa pameti...pozdrav

caooooooo

evo da i ja napisem svoje iskustvo................
....smatram da mm i ja  imamo dobru komunikaciju ............ali uvijek postoji ali kod nas postoji zato sto je meni tesko pricati o poblemu koji imam, najvise bi voljela da mogu sve da rijesim pa onda da ispricam ali ne moze, meni se cini da ja mogu da podnesem sve i da me nece zaboljeti kao druge............
ja sam lijecila upalu mokracnih i infekcije i iz svega toga sam otisla kod gin i posto sam bila u braku 1 god a nisam uspjela da pocela sam da posjecujem dok za sterilitet sama sam povadila sve nalaze  i lijecila se bez i jedne rijeci mom suprugu on je misli da sam prehladjena i da to lijecim sve dok nije doslo da i on mora da uradi svoje nalaze.......................( s tim da je on tad zivio u drugom gradu i da smo se vecimom vidjali preko vikenda, jednostavno nisam zaljela da nam kvarim ta 2 dana)
sebicno od mene mozda jeste ali mozda i nije..............sve zavisi kako to ko gleda........mozda sam ga postedila briga i sekirancije a mozda sam mu uskratila da mi pruzi podrsku, podrsku za  koju sam ja smatrala da mi u tom trenutku nije potrebna...........mozda me neka zena nece svatiti ali ja sam takva............on me je svatio zasto sam to uradila i nikad mi nije prigovorio a posle tog naseg razgovora bio mi je velika podrska i  imao je vise razumjevanja nego prije..............nije mu bilo bas najjasnije sta sam sve ispricala prvi put rakla ali smo malo po malo pricali o svemu............
znao je kad trebam da dobijem i nije me pitao jesam li ili nisam..............jednostavno je trazio ogovor u mom ponasanju (poznavao me je i znao je kako mi je tesko izgovoriti )i kad dobijem vise mi je znacio njegov zagrljej nego bila kakva rijec...........rijeci utjehe me bole i cesto me rasplacu........
da kad sam radila testove znao je i cekao me ko ozeblo sunce da izgovorim sta je .................posle je isao samnom kod dok uvijek me je nasmijavao da bi se ja opustila............

mm je bio velika podrska i mislim da tm nije fer ako se tako ponasa ako si ti trazila od njega da se ukljuci u vasu borbu.............. ti poznajes svog supruga pa jedino ti znas kako da ga ukljucis u sve  sretnooooooooo


_____________________________

“Nikad nećete dobiti želju, a da pritom niste dobili i moć da je ispunite. Ipak, možda ćete za njeno ostvarenje morati raditi.”