šta da kažem...nemam nekih problema sa svekrom(svekrvu nemam) jer ne živimo skupa,i mislim da je to ključ svega....daleko je 50km,odemo mu jednom u 10 dana,a ja nekad i 1 u mjesec...popijemo kod njega kavu,nešto nam napravim ručku(ako mi se da),malo mu usisam,operem sudje,odnesemo mu šta treba i to je to.....ne kontaktiramo nas dvoje telefonom,to on i m se čuju svaka 3-4 dana,nismo nešto bliski,a nismo ni da ne razgovaramo....umjereno....mada kad sam se ja porodila je došao u goste na par dana,i kad bi se ja i m svadjali(a tada smo se svadjali svaki dan)ja upala u post porodjajnu depresiju i stvarno sam bila liše i krivila sam svakog za to što mi se desilo,nisam si znala pomoći,moj ti je svekar stao uz svog sina,i svaki put kad se mi prepiremo,on bi dobacivao i branio njega...malo je reći da sam se oisjećala ugroženo,šta sam ja trebala zvati svoju mamu pa da dodje da formiramo dva ratna tabora pa ko pobjedi....čak i gdje m nije bio ok svekar ga je branio,bukvalnos e svadjao.....to je nešto ružno što pamtim,i posle toga sam podvukla distancu,znam da ne živi sa nama a jednom u mjesec mogu ga istrpiti kakav god da je.....mada sve kad je ok izmedju mene i njegovog sina onda je i on cile mile......ma distanca je zakon....i poštujem ga što nije neko čangrizalao da vazda zapomaže,pošto ima takvih starih ljudi,i što god ima,stekne da nama,tj. Sergeju ama baš sve......jako voli Sergeja i m,a da budem realna mene samo poštuje kao suprugu njegovog sina,i majku njegovog unuka...meni je to dovoljno....a sada kad upored moje.....oni su na još većoj distanci,apsolutno uvijek...i kad smo se svadjali i kad se volimo,moji se nikad nisu miješali,nit su postavljali pitanja i mislim da je tako najbolje.....nemamo nekih problema sa tom rodbinom,jer živimo daleko od njih a i nismo ti tipovi da se volimo posjećivati,zvat ih i sl....kad imamo viška vremena novčanik u džep i kakav šoping centar ili restoran,i super nam je...ne treba nam niko
_____________________________
E ne trebate više glasati ni na jednom takmičenju,konačno,zar ne???!