Drage moje,
zanima me vaše mišljenje o ovome.
Evo što ja mislim- svjesna sam da drugi imaju dosta utjecaja, posebice oni s kojima beba provodi dugo vremena (tete u vrtiću, tete čuvalice, nane, dede). Eh sad, dozvolite li da oni sa djetetom postupaju kako žele ili insistirate na vašim metodama?
Npr. meni nije baš važno u koliko će jesti i hoće li spavati ili hoće li biti presvučena iste minute kad se ukaki. Ali mi je jako važno da jede u svojoj stolici, a ne da trčimo po kući za njom. Da spava u svom krevetu i svojoj sobi jer je tamo najmirnija (ma koliko je netko želio uspavljivati i ljuljati). Isto tako mi je bitno da se ne igra hranom- tipa da joj daju kilu kocke šećera da nosa po kući. Već sada dosta razumije i mislim da je sada presudni trenutak da postavimo temelje. Ne dam da udara i grize ljude.
Eh sad, dosta čujem da se sa nanom igra "ovo je moje i samo moje", a nana je jako ratoborna i ako se netko ne oduševi Emom, ona bi ga razbila, psovala, odgovarala mu i raspravljala. Dijete na igralištu je 'lukavo jer joj ne da svoju loptu' . Mislim, dijete od dvije godine ne treba da čuje od tete neke da je lukavo (po meni je to faza, a i ako ne da svoje, opet ga je netko odrasli naučio možda), a s druge strane možda se mama trudi da ne bude tako, a onda od neke žene na igralištu čuje da joj se tako obraća djetetu.
Ne znam, znam da je svijet okrutan i nekada će naučiti da ima svašta okolo, ali želim da joj usadim da se ne svađa s ljudima i djecom, da se ne igra 'istući ćemo medu' nego 'dragi medo', da nije 'ružni cuko koji nam ne da da se igramo s njegovim cukom'.
Eh, da još dodam, jutros sam nanu zamolila da pred njom i preda mnom ne govori takve stvari. Ipak mislim da je moja zadnja u načinu odgoja. A vi?
_____________________________
Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008.
Timur, radost mamina, 9.10.2011.