uspjela sam!!!!
drage moje... i napravili smo prvi korak... uspjela sam!!!! kako??? reći ću vam, ali prvo vi drage moje... ipak, vi ste mi puno pomogle...
dakle, draga enna, nisu to faze... ovo što nama bebe rade je čisti bezobrazluk... što reče romali, znaju oni koga mogu.... zato, ako imaš u planu nešto mijenjati bolje ti je što prije... dok su mali nekako se i može, i nosati i svašta nešta, ali Boga mi kad porastu, em su teški, em se valja boriti sa "starim" navikama... isto to savjetujem i lejlaze...
semi83, ja ti o stomačiću mogu samo sanjati i kada je mali budan, a da ne spominjem spavanje na istom... kod nas ti je stomak max 15 sek i onda vriska... ne zna se sam ni vratiti na leđa... ali svakako hvala na savjetu...
amrino, mislim da je svaki komentar suvišan... ljubi ga i od mene!!!
višnja, to kako izgleda nosanje to znam (samo što je kod nas u vodoravnom položaju ) ali da je ajša ovako slatka - to nisam znala... preslatka je!!!
ivona, evo ja sam uspjela... mali korak za čovječanstvo, ali veeeeliki za mene... možda da i ti pokušaš???
a sada, ritual... odmah poslije posljednje poruke koja je bila u 17:10 dala sam mu nešto da papa i igrala sam se s njim sve dok nije došlo vrijeme za kupanje oko 18:45... kontala sam da ću ga dobro izmoriti pa će mi biti lakše uspavati ga... oko 18:45 kupanje, zatim masaža, oblaćenje i sika (išla sam na varijantu da zaspe dok jede).... taman kad sam pomislila da će za zaspati, on se izgleda naručkio i okrenuo glavu od mene i počeo sa aaaaaaaaaaaaaaaaa, oooooooooooo i tako to... rekoh, ništa od ovoga... zatim sam pokušala i s onim da kao zaspemo zajedno... ih, šta ima.... kakvu sam „šamarčinu” dobila.... i onda mi je pukao film... uzmem ti ja njega i u krevetac... stolicu pored i hajmo... uzmem ga za ručicu a on se fino otme pa me tuče po mojoj kao blesav... lupa rukicama, mlati nogicama po krevetiću, molećivi pogled – uzmi me – uprt u mene, suze u očima, kenjkanje... ma jednom rječju katastrofa.... i tako, sjedim ja, pjevušim njegovu omiljenu uspavanku (više zbog sebe da ga ne čujem, nego zbog njega), a on svoje pa svoje... i onda.... kenjkanje počne polako jenjavati... počne se ponašati baš onako kao kad hoće da se „zavede” u san... pomislim, izgleda da će mi uspjeti... jooooj moje sreće.... mazila sam mu pupu tako sve dok fakat nije zaspao... jao žene moje... nemate pojma koja sreća me obuzela... došlo mi da vrisnem od sreće... polako se išunjam iz sobe i naravno naspem si čašu vode da si nazdravim uspjeh...
eto ga.... večeras smo uspjeli... nije dugo ni trajalo... cca 20-ak min.... a ja se psihofizički pripremila da sjedim cijelu noć... e sada još ostaje da ustrajem u tome... još par dana i onda opet sve kao prije....
JUUHHUUUUUUUUUUU!!!
< Poruku je uredio proud mom -- 27.10.2008 22:48:17 >
_____________________________
"Ja sam sretno udata žena! Tako kaže moj suprug..."