Zenice drage,pomazete li svojim roditeljima u finansijskom smislu?Vremena su zaista teska za sve nas,plate kasne,penzije male.Uspijete li i pored svojih troskova "pogurati"ponekad i roditelje...

ne...moji roditelji poguraju mene..jer je situacija obrnuta..

_____________________________

Kad se igra završi, kralj i pješak idu u istu kutiju.

Medjusobno se ''guramo'', zavisi ko je u kakvoj situaciji...

_____________________________

Beta 05.02.2010. 12,79
Beta 29.12.10. 557,93
Beta 31.12.10 1771,92
09.08.2011. rođen moj dunjaluk
Beta 09.06.15. <5
Beta 12.05.16. 504 i 16.06.16. spontani
27.01.17. vanmatericna

Pomažemo, a zauzvrat nam se vraća tri puta više oko djece, kuće, u vidu pomoći koja je neprocjenjiva

_____________________________

Mamina radost 20.12.2006.
Druga radost stigla 20.08.2010.

Ja i moj suprug imamo tu sreću da u današenjm vaktu imamo lijepo plaćene poslove...
to nam daje mogućnost da pomognemo...
doduše imamo tu ne sreću do od roditelja imamo samo moju mamu...

i pomažemo je i ja i seka...
ona ima svoja primanja i finansijki je neovisna...al mi brinemo o režijama, kavlitetnoj hrani, voću i lijekovima primjerenim njenih godinama da nam bude bolje što duže

a ona ...ona to nama ''vraća'' , čuva nam djecu, pazi i njeguje...
u svemu je ima i nikada nije rekla ne mogu, neću, imama svoje vrijeme...
ona uživa u tome...
i sve da joj ne pomažemo isto bi bilo jer je takva...

također...da je obrnuta situacija...da ona ima novaca više i d anama treba...ona bi također pomagala nama u oba smisla...

sa ove tačke gledišta ja to i ne zovem pomoć...
za mene je to moja moralna obveza...
jer ona je sebi tako život vodila kao udovica sa nama samima da sve radi na način da to tako treba...
i ja sve prema njoj radim tako...

i moj suprug...

Nama je to moralno i noramalno i tako treba

_____________________________

''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''

H- 25.6.2006
F-12.2.2009

Bez obzira na situaciju, redovno svaki mjesec dam odredjenu svotu roditeljima i sretna sam zbog toga.

Ovako kao Hanady smatram to svojom moralnom obaveznom,
u bilo kakvoj situaciji u zivotu jedni druge pomazemo.
U zivotu je i imati i nemati ali zato isto ima ona,
sve se vraca sve se placa, i od svoje djece ocekujem InshaAllah
da mi barem malo posvete paznju kad ostarim, ako ostarim.

moja mama ima solidna primanja i može si priuštiti lagodan život
ja i mm radimo pa i nama ne treba pomoć finansijska

ali mi se redovno "gadjamo" poklonima, kupovinom namirnica i sl jel nam je to gušt

Npr moja mama je nama kupila klimu skoro, kupila nam je na poklon tepihe, store i sl
Mi njoj kupimo takodje slične poklone

Kad god sebi kupujem namirnice i nju nazovem da vidim treba li joj nešto.... na pijacu kad idem uvijek sebi kupim npr 1 kg paprika, 1 kg njoj

Što se tiče svekra i svekrva oni su u još boljoj poziciji od moje mame
oni nisu skloni kupovanju poklona izuzev onog što može stati u ceker, mislim na kafu, sok i slično

ja uvijek uzvratim isto a i prije sam im znala često kupovati odjevne predmete, cvijeće, vazne, sudje i sl
sad sam se kanila tih navika

Inače, što je mamino i bratovo to je i moje, što je moje i njihovo je
Ne bi mogla živjeti bolje od njih, npr da idem na ljetovanja a da oni sebi ista ne mogu priuštiti
Takvi su i oni, mama je tip koji vazda tutka namirnice, novac i slično
uvijek me pita imaš li ulja, brašna, šečera, mesa i puni kese kad krenem od nje ja se nekad ljutim zbog toga, no ona je samo brižna mama

a brat je tip koji stalno kupuje poklone i daje novac Ajši, isto ja radim prema njegovoj djeci, tu se ne zna ko je žešći


< Poruku je uredio veeseelaa -- 20.6.2012 9:59:39 >

_____________________________

Ajša, Ajra, Esma, Zehra

decembar....

Lijepo je pomagati roditelje.  Na to ne treba gledati kao na obavezu, vec koliko ko moze.  Cak mislim da to mnogi rade ZA sebe (osjecamo se dobro, nadamo se nekoj nafaci).  Mojim roditeljima fin. pomoc nije potrebna, ali se ovako darujemo kao i druge forumasice.  Mi guramo svekrvu, ona mi cuva dijete.  Mislim da joj to nikad nemogu dovoljno platiti, pa kad nece nekad novac mi donesemo nesto za kucu (krevet, mikrovalnu, itd). 

Pomažemo koliko možemo, odreknemo se nekih svojih luksuza rad njih i jednih i drugih. mm roditeljima smo otplatili kredit koji su imali, evo ove godine smo im obezbjedili drva za zimu i mojim i njegovim, halal bilo... ne volim nešto o tome nekako se bojim da pogrešno ne zazvuči. Uglavnom ako imamo il bez nečeg možemo odreknemo se rad njih.

Bogu hvala pa nikom, ni nama ni njima, finansijska pomoć nije neophodna. Uvijek može bolje, ali ne naumpada mi primati donacije za neke luksuze, nego se pokrivamo koliko nam je jogran dug.
Ukoliko bude potrebno, niti ću brojati niti prezati, pa poBogu, porodica smo! Također, i oni su tu za nas ako nam kad bude trebala novčana injekcija. To je meni prirodno i normalno.


_____________________________

Somewhere along the way, we all go a bit mad. So burn, let go and dive into horror, because maybe it's the chaos which helps us find where we belong

Sad nešto kad razmišljam, roditelji su nam (i meni i mm) izuzetno važni, odmah poslije kćerke.
Čak i kad razmislim više volim njima njego sama sebi.
Uvijek mi misao:"Šta ću/ćemo ja/mi bez njih kad  "presele" "( neka su nam živi i zdravi još stotinu godina).

Volim da ih činim sretnim, pa ne bitno je li to u pitanju finansijska pomoć ili poklon.


_____________________________

"Ja jesam siromah i samo snove imam. Pred noge tvoje polažem ih. Nježno gazi, jer gaziš po snovima mojim.“
W. B. Y

nismo do sad pomagali jer imaju vece plate od nas, vise su oni nas pomagali, a kad im zatreba naravno da hocemo

_____________________________

Nositi svoju bol to nam je bogomdato, pokazuje da smo zivi sve dok je osjecamo . Osjetit TUDJU bol znaci da smo ljudi .

Kako bi bilo lijepo da imam svoje roditelje pa da ih mogu pomoći.Ali nažlost nemam .

Imam samo sveki(svekar je takođe preminuo) i njoj pomažemo koliko možemo a i ona nas.Živi na selu i redovno nam daje meso, mlijeko,povrće.
A mi njoj uvjek kupimo nešto od gardarobe i platimo poneki račun.Ima ona svekrovu penziju ali eto čisto iz neke zahvalnosti i poštovanja.

_____________________________

Mamina velika curica 5.3.2008
Mamin mali dječak 26.1.2012.

mojim roditeljima ne pomazem a ni oni meni.Kad je moj otac bio pun ko brod-sve je spisko na sebe i na ku*ve ,nije se potrudio da meni i sestri ostavi po 1000 maraka sa strane da nam se nadje.
mama rijetko kupi nesto meni il mom djetetu,ona gura sestru mlađu a mene ko hebe,ni na jedan rođendan nisu dosli mom djetetu,imali su da krece a za rodjendan mog djeteta nisu imali ni 20 maraka.uostalom niko nista nije ni ocekivao osim da dodju,svekrva je drugacija-posalje,uvijek da para,ako nista pita imamo li.Moji se uglavnom sjete mene kad prigusti negdje,kad se posvadjaju,kad treba nekome kukat kako se nema itd.ovako kad im sve stima znaju me ne nazvati po 5 dana,a lafo sve parola "ludi su za mojim djetetom"

Nekad su mi znali starci "uvaliti" koji dinar, danas ne. Moj otac otkako je napustio mamu, vjerujem da se ni ne sjeti da ima djecu i od djece djecu, al nejse. Ima svoju firmu i hB ima novca, al šta vrijedi kad mu taj novac ne donosi sreću. Mm super zarađuje i hB nije nam potrebno ništa, sad više ja mami uletim pokoji dinar, čisto da "prisloni" uz penziju, sad smo joj mm i ja platili ljetovanje. Njegovim starcima kupujemo namirnice mjesečno, ponekad neke kućanske aparate ili platimo neke popravke auta, ponekad i neke račune. Rasporedimo kad šta i koliko kome treba.

Hvala Bogu, ne moram pomagati finasijski roditeljima, a ni oni meni. Da me se pogrešno ne shvati, uvijek bi im pomogla kad bi zatrebalo, ali moji dobro zarađuju, čini mi se i više nego ja i mm. Što se tiče mm-ovih, svekar ima veću penziju nego ja platu, a sveki radi u inostranstvu.
Kupujemo si međusobno poklone, sitnice, i moji i mm-ovi najviše kupuju našoj djeci, a i jedini su im unučići pa vole da im udovoljavaju. Ja najčešće mami kad naletim na nešto što znam da će joj se svidjeti, kupim bez nekog povoda , ali i ona meni isto tako. Sveki poklonim bon za neki kozmetički tretman kad dođe u BL, ona to obožava, a meni nije neki trošak. Svekar mi svake godine nabavi drva za zimu i odbija da mu damo novac, to nas on kao časti.
Moji češće pomažu moju seku, jer ona ima baš malu platu, pa joj i ja ćušnem neku kintu, da joj se nađe.

_____________________________

Ubuntu! (ja sam zato što mi jesmo)

poguram kad mogu i koliko mogu....
sestru takodjer jer sam sad u takvoj situaciji da mogu...mislim na nacin da kupim curici pribor za skolu, ruksak, odjecu itd....inace moj odnos sa sestrom nikad nije bio idealan ali kako smo se obadvije udale nenormalno smo se zblizile...ona mi pricuva i moju curu....obukla je od glave do pete hehehe.....i tako...u biti kao sto neko napisa guramo jedni druge....
anoniman...bas mi je zao to cuti....
ja imam slicnu situaciju sa muzevljevom sestrom koja se ponasa kao da joj on nije brat....uzas...