Imam jedan ogroman problem koji počinje da me guši. Poslednjih pola godine ne bih nikom poželjela, toliko tuge, nervoze, nastojanja da ostanem pribrana, da izgledam vesela slomilo me načisto. Povratak na posao je samo kap koja je porelila čašu. U poslednjih petnaest dana polomila sam 2 tanjra, čašu, šolju za kafu, poklopac teglice za kafu, smršala 2 kg, 4 dana heftično sam bezvoljna i depresivna....Sve to na stranu jutros sam dijete zalila jogurtom, ko iz mrtvih ruku ispala mi je šoljica iz koje sam mu davala jogurt. Da sledeća ne ispadne šerpa puna vrele supe ili nedaj Bože on razmišljam da uzmem nešto da se malo sredim. Probala bih neki čaj ali nemam pojma koji smijem, a ako to ne djeluje i tablete.

_____________________________

Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......

Mislim da je ipak najbolje da odeš ljekaru. Moja mama je bila na antidepresivima dok je mene dojila. To je bilo prije više od 30 godina. Ne znam šta je pila, ali znam da je bila pod ljekarskom kontrolom. Tadašnji ljekari su manje znali od ovih sada, vjerovatno sada taj lijek nije u upotrebi. Ja sam bila vrlo nemirna, nisam nikako spavala, pune dvije godine. Mama je išla na posao slomljena. Ja bih u svakom slučaju otišla ljekaru. S tim preparatima treba biti oprezan. Možda da probaš neki umirujući čaj. Ne znam. Puno te pozdravljam!

_____________________________

Mamin najljepši cvijet
IRIS, 01.09.2008

Ej draga,
tako mi je zao sto kroz sve to prolazis, razumijem te u potpunosti, samo sto je kod mene to sve trajalo krace i nisam uzimala nista od sredstava za smirenje, ali iz neke moje upucenosti znam da se ne smiju uzimati(danas) nikakva sredstva dok se doji, jer sve ide kroz mlijeko....Po meni ne bi trebalo, ali znam da smijes uzeti nesto na biljnoj bazi i znam da postoje kapi koje se (ja mislim) zovu "VALERIJANA"i na biljnoj su bazi i koriste se za smirenje.....Za caj od kamilice, predpostavljam da znas.....
Neka me slobodno neko ispravi,ako nisam navela tacan naziv, ali mislim da jesam, pa se raspitaj u apoteci.....A na kraju krajeva, uvijek se mozes obratiti doktoru.....
Nadam se da sam ti bar malo pomogla....

LP

Možda da pitaš u apoteci šta oni preporučuju, mada čisto sumnjam da će ti išta dati bez recepta. Obično su vrlo oprezni kada su dojilje u pitanju jer 99% lijekova se ne preporučuje dojiljama.
Nadam se da ćeš naći najbolje rješenje.

_____________________________

Mamin najljepši cvijet
IRIS, 01.09.2008

Ironicno je da mi je sestra farmaceut ali se ne usudjujem da je bilo sta pitam , ne bih da je opteretim jos tim a uz to odmah informacija ide mami, drugoj sestri i onda imam utisak bice samo jos gore jer cu se sekirat sto ih jos sa tim opterecujem a sve cetiri smo imale podjednako tesko pola godine. Ja sam cula za maticnjak i macinu travu ali me strah malo zbog dojenja. U utorak cu po doznake u bolnicu pa ako nesto ne skontam do tad i uput cu trazit.

_____________________________

Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......

postoji caj od lavande prirodni je sasvim.Za opustanje je i pomaze ja sam ga pila  i u trudnoci i dok sam dojila po nekad ne stalno.Super je ukusan proizvodjac je Slim kupovala sam ga u drvoprometu i mislim da nije bio vise od 3km.

Meni homeopatska kamilica pomaze. Pila sam je u trudnoci i dajem je svom bebcu. Posavjetuj se sa certificiranim i iskusnim homeopatom.

ja sam neki dan, posle onih zemljotresa popila apaurin od 5mg
Uh sad sam se zabrinula, mozda nisam smjela  jer dojim bebicu...
A da nisam popila, huh.... Bilo mi je jaaaaako lose....sva sam u grcu, pa me nekakva panika safatala, pa mi pocele trniti sake i noge.......Da ga nisam popila, ne znam kako bih se smirila.... a opet

_____________________________

06.09.2008. Adnan
02.12.2010. Ajša

ne brini se, ja mislim da to sto si popila apaurin ne moze nastetiti bebi, apaurini se daju i trudnicama, nije sad da ih treba piti olako ali mislim da u tvom slučaju je ok. A Ziki znam kakav je to osjećaj, u potpunosti te razumijem, samoj mi se zna desiti isto, ništa me neće, sve mi ide naopako, nervozna sam i dođe mi da udaram u onu vreću da je imam... Moj ti je savjet, izađi malo iz kuće, prošetaj, odmori se, naspavaj... ako imaš kome ostaviti bebicu da ti čuva. a mislim da od cedevite imaš nešto protiv stresa, dođe ti u kutijici zelenoj i to mislim smiješ piti, ali ti provjeri, to je kao magneziji i još nešto...

_____________________________

Imam dva zlata, to su Nika i njen tata -:)

Hvala , probacu sa kamilicom a zaboravila sam na magnezijum a puna ladica sumecih tableta, potrazicu i to od cedevite. Tarika nemam kome da osatvim, u Gracanici smo ja, MM i Tarik a i kako se primice ovo sa povratkom na posao samo bih ga nosala, igrala se sa njim.

_____________________________

Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......

Draga Ziki,

Budi sretna što si sa Tarikom provela godinu dana... Znam da ti ga nije lako ostaviti, ali na posao se moraš vratiti. Biće ti malo teško u početku, ali ćeš se naviknuti.
Ja sam se toliko brinula oko povratka na posao, prvo zbog sebe (jer sam bila sigurna sa tetama koje čuvaju Edija i Maka), kako ću ja to podnijeti, ali sam se iznenadila, hB bolje je prošlo nego što sam očekivala. A mislila sam da ću se ubiti kada dođe taj dan.
Prvi mjesec je uhodavanje.... Drugi i treći ti već postane normalno da radiš.
Žao mi je što se osjećaš loše, ali ja ti nekako zavidim na toj godini... vjeruj da to puno znači i koliko vidim u okruženju, rijetkost je da žene imaju 12 mjeseci porodiljskog. Nažalost...

Puno pozdrava.


_____________________________

Edi i Mak - DOUBLE BLESSING
27.05.2008.

Moji životi, ljubavi, sreće najveće...

Ziki.....razgovor najbolje pomaže. Ako ti je teško otvoriti se nekome kome znaš, onda piši u dnevnik, reci na forumu....ljudi lakše kažu strancima nego bliskim osobama.
Bitno je izbaciti to iz sebe. Na bilo koji način.
Kada maleni zaspi, malo fizičke aktivnosti, žustri hod kroz čaršiju, dobro znam da Gračanica nije velegrad - ali od centra do Fering brzim hodom, fizička aktivnost oslobadja adrenalin sreće.
Na kraju tuširanje, i kamilica. Umiruje.

Kada sam se vratila na posao s prvom kćeri dugo sam imala osjećaj da propuštam sve, njeno djetinjstvo, odrastanje....sve. Jednostavno sam se osjećala kao zadnja nemajka. Neću te lagati, prvi mjeseci su najgori, a onda neprimjetno sve ti to udje u kolotečinu.

Samo hrabro.

Žao mi je ziki, što kroz to prolaziš, i nadam se da ćeš uskoro naći rješenje.
Ali moram da te malo naružim - zašto nastojiš da izgledaš vesela i pribrana?
Zašto vizuelno sakrivaš ono što te iznutra tišti?
Strahovito je opasno prikrivati svoje pravo osjećanje duha i misli.
Zašto ne ispoljiš tugu kroz plač, zašto ne ljutnju ne odraziš kroz npr. krvnički ribanje ćilima, ili klofanje istog? Zašto bježiš od sebe, i zašto želiš da prikažeš nešto što u datom momentu nisi?
Ne vjerujem da si osoba koja želi da se pretvara niti sebi niti drugima, i zato je bitno da budeš ono što jesi.
Znam da prolaziš kroz period koji je težak kako bebi, tako i tebi. Moraš da budeš svjesna da tvoj problem može na privremeno da riješi i tableta i neki preparat za smirenje.Ali dugotrajniji učinak predstavlja tvoja spoznaja problema.
Nemoj bježati od njega, suoči se sa njim. I ne moraš to raditi sama.
Ili uz svog muža ili uz sestru ili uz mamu.
Ipak je drugačije kada svoje strahove podijeliš sa nekim.
Kako kažu: u partiji šaha, obično gledaoc mnogo bolje vidi stvarno stanje, od samih igrača.

_____________________________

"Ja jesam siromah i samo snove imam. Pred noge tvoje polažem ih. Nježno gazi, jer gaziš po snovima mojim.“
W. B. Y

Draga Ziki,ja ti imam isti problem.pocela sam da radim prije sedam dana,jedva sam nasla zenu da mi cuva moju esmicu,kad sam posla da je nosim ona je plakala uzasno po dva tri sata neprekidno i kad se malo navikla na tu tetu,teta se razboli...pa sam je ostavila kod svekra...on je stvarno cuvao ko oci u glavi ali on nezna mnogo toga...ja sam luda hodala a na poslu dosla nova kolekcija,posla preko glave.i ja sam popila apaurin jednom,toliko sam se posvadjala sa muzem da sam vise poludila i morala sam .valjda od moje nervoze sve krece .sad sam se malo pribrala jer zelim da je dojim dokle god bude mlijeka a ima ga hvala Bogu.danas je dolazila druga teta na razgovor i sutra treba da pocne cuvati esmicu.ja se jos nisam navikla ali nisam jedina zena koja je prolazila kroz sve ovo.."sve ce se ovo zvati juce" samo se toga sjeti i zbog svog pase tarika istraj..tako i ja jedini poticaj su mi esma i mm.

svekrve nemam a mama mi je daleko...zato drage moje cjenite to ako su vam majke blizu ili svekrve pa da cuvaju bebice to puno znaci...
cuvaj se ziki sve ce biti samo nek su nase bebare zive i zdrave..
a zaboravih da kazem da je u svoj toj frci esma dva dana imala temperaturu 39,7
ja sam ti radila i nocne i danjske i sve moguce smjene,to mi je bila puna casa
a sad je hvala dragom Bogu dobro


_____________________________

23.4.2008 dosla je moja esmica pjesmica

Drage moje, hvala vam na podrsi, puno mi znaci.
Ne znam da li ovo vrijeme, sve se budi, svud oko mene cvjeta zivot a ja razmisljam o zivotu koji se prekinuo jesenas i ne vraca se opet. Pa me tako u neku depresiju baci i u neka razmisljanja o tome kako cu propustit neke bitne trenutke Tarikovog zivota. Ali opet razmisljam da ja nas 3 mama ostavljala i isla na posao a opet dovoljno je da me pogleda u oci i zna sta se sa mnom desava. (Daleko smo pa sad nije u toku) I ako su oboje radili nikog vise od njih ne volim, Tarik je na specijalnom mjestu. Sve se ja tako tjesim i po malo se vama jadam. Vikend sam presetala, Emir je skonto da nije sve OK, tako da nam Fering bio blizu pa smo isli dalje. Malo sam bolje, pila sam kamilicu pred spavanje, tusiranje i spavanjac.

_____________________________

Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......

jao ziki:), meni jutros ispade na pola kuhinje zdjelica sa pavlakom i pločice i tepih dobiše lijepe bijele fleke:))), odmah si mi ti naumpala! Reko, evo ga i meni počelo ispadati.
Kod mene je neispavanost, tu ne pomaže ni apaurin ni psihijatar, samo bi me uspavali još više.
Znaš šta s jedne strane ti je teško, ali sjeti se s druge strane da je došlo vrijeme da i ti započneš tj. nastaviš svoj život, čiji je sastavni dio i posao.
Ja sam isto u pregovorima za neki poslić koji će mi biti moguće obavljati uglavnom preko maila i od kuće, jer sam na početku odlučila da što duže ne idem od djeteta/djece:)?, ali to ne znači da neću biti produktivna:), tako da neće biti opterećenje, ali zamisli i ti da ćeš to odraditi dio dana i opet si kući. A ide sunce, djeca rastu, vidjećeš biće bolje.
Hej, pa Tarik će te napokon poželjeti!!! Za to dosada nisu baš imali priliku, i znaće više cijeniti vrijeme koje provedeš sa njim!

e sad cu se i ja zalit stvarno mi je zao Ziki sto prolazis kroz to sve ali te razumijem.ako ti ista znaci kad god hoces zovi nas i mozemo u park ili negdje drugo.tako ce i bebama bit lijepo a mi se mozemo ispricat.
meni se ovi dana nesto slicno slicno desava.sve mislim kako nesto propustam s Ajlom.u petak bio neki humanitarni koncert i ja i mm isla pa da nebi mucili Ajlu i donosili je kuci kasno ona ostala nocit kod moje mame,to joj je bio treci put.kad smo dosli kuci ja sam sat vremena plakala ko budala,ubijala se nekim mislima kako me mozda zove,kako joj falim,kako je mozda uplasena.i ja nazovem kad Ajla spava.jos malo mi pocinju ispiti a ja svaki minut s njom provodim,dva put dnevno idemo napolje,i navece kad trebam ucit ja sredujem kuvi,spremam hranu za sutra i slicno.zglavnom ubi me to sto nemam vremena ucit.a drugi je problem sto Ajla od oktobra mora u obdaniste.vec se sad brinem kako ce to proc.bas se grozno osjecam a dere me i ovan proljeti umor


_____________________________

"Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti."

Moj ti je savjet da odes doktoru, pogotovo ako si duzi period depresivna tj.ako ti vise od mjesec dana traje konstantna "tuga" (skontala sam da si dozivjela nesto ruzno jesenas i normalno je da se covjek osjeca tuzno..ako mozes da places to je dobro i placi sto vise...ako  ne mozes da places a tuzna si i prazna e onda ti je najbolje da se obratis nekome...nekada je bolje i tablete piti nego trpjeti.

Ziki zao mi je i nadam se da ces to sve preboliti i krenuti dalje,sta god da je u pitanju,a boze moj ako treba i dr otici,otvoriti mu dusu i znas da ce sve sto kazes ostati u njegovoj ordinaciji.Ako ne to onda gledaj da se malo oraspolozis,misli pozitivno,uzivaj u trenutcima koje provodis sa svojim sinom i muzem.
Ja se na ovo pripremam vec neko vrijeme ali grc u stomaku mi ne da mira.prvo je Hanu trebala cuvati nana ali ona se nesto malo razbolila a i daleko joj,svekrva trebala u penziju,medjutim ostali smo da je moramo dati u jaslice,tetu nemam ni jednu da ima preporuku,najteze do sada mi je palo trazenje vrtica...kad smo krenuli onda je bilo malo lakse...sada se pripremamo i mislim da ce mi biti jako tesko pogotovo zato sto se nismo nikada razdvajale .Ali nema nam druge valja ici naprijed.Bitno mi je da se malkice navikne prije nego se vratim na posao  da ne bude bas sve odjednom.

_____________________________

HANA 26.09.2007
SARA 10.12.2012