Ima li neko iskustva u vezi sa anorexiom?

Ja sam imala problema s tim dok sam bila mlada bila sam opterecena s tezinom i kalorijama,pa mi se znalo desiti da se organizam odvikne od hrane...ma svega je bilo....bolest ko i sve druge

_____________________________

1. ICSI Bahceci-Sarajevo
22.07.2013pocetak bockanja
04.11.2013 Beta 1:(
2. ICSI Bahceci-Sarajevo
26.06.2015 - Beta 73-80 biohem
3. 17.11.2015 Beta 0,1
4. 30.09.2016 Beta pozitivna
10.11.2016 Spontan
5. 2018 FETBahceci Beta pozitivna

Nemam nikakvog iskustva sa anoreksijom,ali......Ne zelim da me neko pogresno shvati ili ne daj Boze da se neko uvrijedi,ali mislim da je to cisti hir djevojaka ili zena(ne znam kako bih to drugacije nazvala),i mislim da su same djevojke koje kroz to prolaze krive za to........Niko me ne moze natjerati na takvo nesto,ni mediji,ni pritisak sredine i sl.To je moje misljenje....

Draga moja, ja sam posle porodjaja bolovala od anorexie. Kazem ne daj Boze nikome, za manje od dva meseca izgubiti vise od 25kg. I to nije bio hir, to je bila bolest. Zamisli kako je lezati u krevetu, ne moci pomoci sebi, a kamoli svome detetu. Od anorexie ne obolevaju samo devojke koje hoce da se rese kg. Ja u trudnoci uopste nisam bila debela i kada sam se porodila niko mi nije verovao da imam dete. Ali posle su nastali problemi sto sve propratis, ali zaboravis na sebe. Posle porodjaja sam niz meseci krvarila i to jako, od te slabosti nisam mogla nista da jedem, a cedila sam mleko za svoju bebu.
E posle kada je sve to prestalo ja sam ostala sa 42kg i sa infuzijama po ceo dan.
Postavila sam ovu temu da zene ako su imale isti problem podele to..I samo hvala Bogu i mome muzu koji je pokazao ogromnu ljubav i pomogao mi da se izlecim..

Draga moje od sveg srca ti zelim da nam sto prije budes dobro.Ja sam s tim imala problema dok sam bila mlada al sada hvala  Bogu nemam,vidi se to na meni sada ,al meni to vise ne smeta.

Suncice nek znas da imas nasu podrsku i cuvaj nam se i budi nam zdravo


_____________________________

1. ICSI Bahceci-Sarajevo
22.07.2013pocetak bockanja
04.11.2013 Beta 1:(
2. ICSI Bahceci-Sarajevo
26.06.2015 - Beta 73-80 biohem
3. 17.11.2015 Beta 0,1
4. 30.09.2016 Beta pozitivna
10.11.2016 Spontan
5. 2018 FETBahceci Beta pozitivna

Koliko sam ja uspjela pratiti - mehanizmi nastanka (tj. pokretanja) anorexie ili bulimije nisu do kraja objasnjeni. Kazu sad je ovo u mozgu odgovorno, sad je ono. Ali svi se slazu da je naaaajvaznija podrska porodice i najblizih u izljecenju.
Jedino sto je dobro kod anorexie je sto se ne moze sakriti - pa se brze pocinje ljecenje!! Jer ako se ne lijeci od nje se umire. 
I nije bas da je debljina razlog razvitka ovih bolesti niti je to bolest dokonih kona koje ne znaju sta bi od sebe pa eto prestaju da jedu ili povracaju nakon jela - obicno je to vjesto prikrivena nesigurnost, zelja da te okolina prihvati, nekad i zlostavljanje iz djetinjstva tako da se to samo manifestuje kroz zelju za kontrolom tezine jer na to se moze uticati samo snagom volje za razliku od nekih drugih stvari!!
Treba raditi na sebi, na svom samopouzdanju i otvoriti se svojim bliznjim, djeliti sa njima sve ono sto nas tisti - ili svako jutro sebi reci: svakoga dana u svakom pogledu sve vise napredujem i furaj naprijed!! Jer jedan je zivot..

Draga D_K niti sam bila debela, niti nesigurna, imala sam sve uslove da budem jako srecna. Ali bila sam jako slaba, sama i sem mog muza niko nije bio tu da mi pomogne. Tek porodjena, krvarila sam 6 meseci posle porodjaja i to ne krvarila onako, nego menjala uloske na svakih 10minuta(kapital sam potrosila na uloske). Odem kod ginekologa koji kaze da je to normalna pojava, drugi kaze da je menstruacija. Dovela sam se do toga da iz kreveta nisam mogla da ustanem, a i to malo snage koju sam imala sam trosila na bebu koja me trebala(cedila sam mleko za nju skoro tri meseca i kada sam pocela da umirem tada sam prestala). Grdne pare smo dali na kojekakve ginekologe i niko nije znao sta je..
Posle svega odem kod interniste koji ustanovi da imam anorexiu(a to bi i budala videla) i odmah na infuzije, terapije itd..Nisam nikada povracala, samo vise nisam mogla da jedem, jer i najmanji zalogaj je izazivao takve bolove u mom zelucu da sam mislila da cu umreti.
I onda ponovo, jedva zaustave krvarenje, ponovo intervencija(nisu me ukrpili dobro posle carskog reza), jos jedna rana..
I sta reci posle svega..Hvala Bogu da sam sada dobro radi svoga deteta koje me treba..

Ja sam u porodici imala jedan slucaj anoreksije i jedan bulimije i obje su mi se povjeravale tako da sam nekako osjetljiva na to kada neko kaze - ma pusti to one same sebi rade!! Ne, to je jace od njih.. Ja sam sa njima to prosla - one nisu tada bile udate niti su radjale tako da sve ovo sto sam govorila nije uopste vezano za to stanje. Ali ono sto je vazno reci je da je tu veoma vazno psiholosko stanje osobe i pomoc i potpora - treba raditi na svome jacanju.
Zao mi je sto si to sve prosla - juce je bas maryam-amina pisala o svojim mukama na porodu i nakon njega i morate biti veeoma jake da to sve prebrodite.  A tek ovi nasi doktori - joj to je zalosno sta rade sa ljudima. Kod tebe je to bila kombinacija vise stvari - nestrucno obradjena rana (sreca pa ti nisu ostavili kakve gaze malo da odstoji unutra), pa to krvarenje (cudo si ostala ziva), jos briga oko djeteta - nije cudo sto je organizam pokleknuo..
U svakom slucaju - tu si, sada ziva i zdrava a najvaznije tu si zbog svoje djevojcice kojoj si upravo ti najpotrebnija..

velikaaaaaaaa pusa maloj loreni što je mami svojoj vratila život
nisam imala ni sličnih problema, dešavalo mi se tek da u silnoj želji da svima udovoljim i bebi i mužu, da u ono malo vremena kada spava pozavršavam tonu obaveza, jednostavno zaboravim da jedem ili ne nađem vremena za to, pa kada zadrhtim na nogama onda obično popijem nešto mlijeko ili sok, pa jedem nešto lagano
probleme sa ishranom imala sam kada sam bila mlađa, ali ne zbog želje da budem mršavica ili da dostignem neku zamišljenu sliku već jednostavno se nisma mogla natjerati da jedem, jelo mi je bila obaveza i bolje sam se osjećala kada ne jedem, bilo mi je mrsko i razmišljati o hrani, sestra me je zvala "rendgenski snimak", tek jednom sam uspjela da se vidim i tuđim očima i sama sam se prestrašila svoje figure
međutim, sunčice to nije ni blizu onoga što si ti prošla niti je isti povod, nažalost porođaj je za tebe baš imao grozne posljedice i divim ti se što si pored svega mislila na lolinu potrebu za majčinim mlijekom
poslije poroda krvarila sam gotovo 40 dana i što ti kažeš to je mijenjanje uložaka svakih 10, najviše 20 minuta i zato mogu predstaviti sebi ono što si iskusila za pola godine
natjerati se da jedeš za moj pojam mnogo je teže nego skidati kile i samo žene koje su to prošle mogu da shvate
zato bravo za tebe, bravo za lolu i tvoga muža, svaka mu čast
ima sve predispozicije za titulu muškarac godine
i ja svakog dana poželim da svom mužu uradim neku sitnicu jer da nam nije bilo njega i njegovih svakodnevnih pripremanja obroka ne bismo ništa jeli, uzeo je mjesec dana da bude sa mnom poslije poroda, a kada je ubrzo operisao nogu opet je više brinuo on o nama dvjema nego što sam mogla ja o njemu


_____________________________

strpljen - spasen

Da draga moja, on je heroj..Kupao je bebu, presvlacio, hranio, uspavljivao, brinuo se o meni i isao 5 sati na posao svaki dan. Ja sam umirala i samo zelja da uzivam u svojoj devojcici me uspela odrzati. I sada pokusavam da joj nadomestim svu ljubav, za to proteklo vreme, tek sada uzivam u njoj.
A da zlo bude vece samo sto je meni bilo malo bolje, moj Dragan je isao na operaciju pluca..I onda je moja mama brinula za nas troje(zena koja nema plucno krilo, ima ciste na jetri i bubrezima, extremno visok pritisak). I sada skrecem sa teme. Moja svekrva se nije udostojila da dodje da barem dadilja svoga sina(samo da se zna da je zdravija od svih nas zajedno)..Na sve je rekla: "Zeleli ste da zivite sami, pa se sada snalazite"..
I sta reci?

hehehhehhe
pa sve ti je rekla sa tim
čini mi se da si i ti negdje napisala kako ćeš uložiti veto ako ikada zatraži da bude malo sa lolom (nadam se da nisam nešto fulala, unaprijed sorry)
ona radi isto to, tip je žene koja želi iz daljine da komanduje, znači neće direktno učešće i dogovornost, brigu o nekome već da je tu i da govori šta i kako da se radi
meni je almedina bolesna i ostavljam je kod svekrve, toliko povjerenja imam i nadam se da ne trebam ništa da pojašnjavam dalje


_____________________________

strpljen - spasen

Mi smo skrenuli sa teme, ali nema veze.
Ako nije u stanju da pomogne aktivnim ucescem i nije bitno sto nije htela da pomogne meni, ja imam svoju mamu, nego svome sopstvenom detetu to je nevidjeno..
Ali nema veze, svako ima pravo na svoj zivot i hvala Bogu dragom da ne ovisimo ni o kome i da smo sada svi zdravi i zivi i da su teska vremena iza nas..

naravno
nego, da se vratimo ujedno na temu, šta si radila ti konkretno da prevaziđeš taj problem,
malo je blesavo poređenje, ali nema veze ipak ću da napišem da sam recimo sebi, kada sam konačno odlučila da je vrijeme da malo poradim na sebi i svom zdravlju, kupovala bebi hranu koju sam jela i tjerala se da uz svaki "pravi" obrok uvijek kad ne mogu više i kada mi se hrana vraća u jednjak (nije se radilo o prejedanju jer je meni treći zalogaj već izazivao nelagodu i nagon za povraćanjem i čini mi se da mi se vraćao u usta iz želudca) pojedem još jedan dobar zalogaj, izbacila sam pripijanje tečnosti uz svaki zalogaj i malo sam poradila na kvaliteti onoga što imam u tanjiru
možeš li se ti sjetiti sunčice šta ti je najviše pomoglo?

_____________________________

strpljen - spasen

Primala sam infuziju svaki dan po dva puta, a potom sam jela hipp-ove kasice za bebe od 4 meseca, sojino mleko i ferohel vino za povecanje zeleza u krvi. Mama mi je pripremala kasice kao i Loreni, ali svega po malo, da ne napadam zeludac. Sok od sveze cvekle(i sada kada se setim ukusa nije mi dobro)..
Znaci sve kao za bebu, pocinjala sam maltene ponovo da ucim da jedem..

Draga moja,
to što si prošla je stvarno strašno, ali uspjela si se izboriti s tim. Svaka čast. Mene je uvijek interesovalo zašto se to ljudima dešava. Ja ne mogu reći da sam imala probem sa anoreksijom, ali sam bila na granici. Slažem se sa D_K, to je problem psihičke prirode. Mislim da se to događa emotivnim osobama. Ja sam izuzetno emotivna osoba i dok sam bila mlađa, teško mi je bilo da se nosim s tim. A i vaspitanje je problem. Mene su bukvalno držali pod staklenim zvonom i do dvadesete sam živjela u uvjerenju da su svi ljudi dobri i pošteni. I onda se razočaraš i to počne da djeluje na tvoju psihu. A i rat je učinio svoje. Ja sam poslje rata bila totalno nesigurna osoba. Sa dvadeset godina sam bila pravi leš, što je s obzirom na moju visinu bilo ružno za vidjeti. Što je najgore, nisam mogla da jedem. Sama sam se tjerala da nešto pojedem, ali se to nije moglo zadržati. Međutim, s vremenom sam postajala sigurnija u sebe. Sad tačno znam šta želim  a šta ne, odabrala sam u životu pravac koji mi najviše odgovara i to je to. Rezultat: dvadeset kg više od tog perioda a 5kg više od normalne težine. Sad mislim da sam tenk, ali briga me. Radim na tome da to korigujem, nije strašno. Niko za mene neće reći da sam debela zbog visine, ali ja znam da imam višak kila koje mogu da skinem. Imam muža koji me jako voli i pazi i svoju porodicu koja me u svemu podržava i to mi je najvažnije. Moj savjet svima koji prolaze kroz teške faze u životu (anoreksija je samo manifestacija toga) jeste da se više posvete sebi. Ne znam da li si čitala knjigu "Buđenje" od Antoni de Mela, ta knjiga mi je puno pomogla, pa ti je preporučujem.
Puno te pozdravljam  

Hvala vam svima, drago mi je da je taj period iza mene i da sada mogu da uzivam u svojoj porodici..
Pozdravljam vas..

Nisam imala iskustva sa anorexiom,,ali da imam poremecaj u ishrani to da!Uvijek sam imala lijepu liniju,i nikada nisam pretjerano brinula o tome sta jedem.Cesto sam znala nabaciti par kilograma,ali sam uz mrvicu odricanja opet bila na starom.U trudnoci sam se ugojila 40 kg,ali takve sam konstrukcije da i nije tako loše izgledalo kada se uzme u obzir da sam na dan poroda imala 95 kg.Nakon poroda sam sebi zacrtala da obavezno moram izgubiti gore navedeno i totalno sam promjenila nacin ishrane.Dojila sam pozrtvovano i vratila se na staru kilazu u roku od tri mjeseca.Niko nije mogao da vjeruje da je moguce izgubiti toliko kilograma za tako kratak vremenski period.Sada sam opet u nekoj fazi debljanja,pa vec gledam kako cu si uvesti restrikcije.Ubise me razna peciva i tjestenine koje obozavam...

_____________________________

Adian 01.02.2007

AJOJ...
Drage moje sve se vi žalite na višak kilograma, a ja kuburim sa manjkom.
Nikada nisam išla na neko stručno savjetovanje vezano za anorexi-u, međutim vjerujem da je ukoliko se ona može podijeliti, patim od jednog dijela.
U trudnoći se nisam nešto ugojila (nešto više od 25 kilograma) koji se na mojih standarnih, tada 53-54 kg, nije ni osjetilo. Međutim nakon 4-5 mjeseci sam opet se vratila na dole. I od tada moja kilaža varira 50-51 kg, ali nije da ne volim jesti, nije mi ni mrsko žvakati.
JEDNOSTAVNO JA JEDEM DOBRO ALI MI SE KAKO NAŠI KAŽU "NE PRIMA".
Doduše jesam ljuta, mnogo se brinem, emocionalna, ...bla, bla, bla.

Epa drage moje,jako sam osjetljiva osoba u svakom pogledu.U ranom periodu mog djetinjstva bila sam zlostavljana,pa onda dolazi rat,strahote zivljenja u ratu i posle u nepoznatoj okolini,pa gubitak oca,itd.itd.Nikad se nisam dovela u situaciju da bolujem od anoreksije i nikad nisam trazila pretjeranu paznju drugih ljudi,vec sam se borila sa zivotom kao sto to rade i ostali ljudi;i zato molim vas nemojte mi pricati o BOLESTI koju mozemo izbjeci!A sto se tice tebe Suncice,to je vec nesto drugo,i svaka ti cast na snazi i izdrzljivosti.Pozdrav svima