Postali smo velika mamina i tatina curica, i već se mijenja način našeg odgoja, već se mijenja način njenog pristupa "ja hoću, ja moram, ja želim po svaku cijenu", što me naravno nagnalo da tražim rješenje iz naočigled nerješive situacije.
Neki dan virtualno "pričam" sa svojom prijateljicom, i slažemo se da imamo sličan (da ne kažem isti problem, jer nju to tek čeka u fazi da je "neiskorijenjeno"), ONE (mislimo na naše dvije mezimice), ne žele da slušaju, melju samo po svom, i ne šljive što se ja (MI) slomih(smo) se da joj dokažem da - ujutro moramo ići kod majke, jer mama i tata moraju na posao, odnosno poslijepodne moramo ići kući...jer je to naša kuća, i da ne može ostati kod majke (one iste kod koje ujutro nije htjela ići).
Hmm, u jednom mometnu sam se osjećala kao naaaajgora majka - čuj dijete neće sa mnom kući.
A onda - dosadi mi "taj" osjećaj nemoći i konstantnih pitanja "da li me Ona voli, ili više voli moju mamu?".

Zatim, dođe joj "nešto" pa to nije isto dijete.
Melje nešto, traži nešto, izričito hoće nešto, želi svo vrijeme ovog  svijeta samo za sebe i svoje potrebe...bila sam strpljiva i skraćivala vrijeme svojih obaveza (da ne kažem fušerila posao), i bacala se u njen svijet, crtića, bojanki, lutkica, autića, ..a onda osjetim da nemam više snage.

Potrebno mi je bilo da shvatim da ona želi da je slušam, i da se u tom momentu posvetim samo njoj. Bilo je potrebno da i ja sama udubim se u njeno razmišljanje (ma kako 3-godišnje dijete imalo formirano isto).

Zato nađoh jedan lijep tekst, odnosno upute kako slušati svoje dijete.Nadam se da će mojoj prijateljici, kada pročitati isti biti makar malo jasnije, kao i meni, odnosno kao i svima nama, koje čeka faza"mama ja pričam-ti slušaš".

............................

"Da li zaista slušate svoju decu? Ovo pitanje vam može delovati smešno, ali mnogi roditelji zapravo ne slušaju šta im deca pričaju.
U prisnoj porodičnoj atmosferi često se dešava da roditelji misle da znaju kako njihovo dete razmišlja i šta želi da im kaže. To je pogrešno. Nemojte pretpostavljati da znate šta dete želi da vam kaže. Čak i sasvim mala deca imaju svoja originalna mišljenja.

U razgovoru sa detetom trebalo bi da obratite pažnju na poruku koju vam ono šalje. Kada vam se dete obraća, morate da mu posvetite pažnju u potpunosti – to će mu, između ostalog, pomoći da shvati da nije potrebno da “sruši kuću” kako bi dobilo minut vaše pažnje.
Ukoliko ste bili aktivni slušalac vašeg deteta kada je ono bilo malo, postoji velika verovatnoća da ćete imati dobru komunikaciju i kasnije u životu. Ne zaboravite da je svakom detetu potreban drugačiji prilaz, u zavisnosti od njegovog uzrasta.
Da biste bili dobar sagovornik vašem detetu potrebno je samo jedno – da ga slušate...i slušate. Pažljivim slušanjem onoga što dete želi da vam kaže, pokazujete mu da poštujete njegova osećanja. Takođe, aktivnim slušanjem deteta dajete prostora mogućnosti za rešavanje eventualnog problema koje dete ima.
Aktivno slušanje se odvija u tri koraka:
Obratite pažnju
Prvi korak u aktivnom slušanju je da se fokusirate na dete. Prestanite da radite bilo šta čime ste okupirani i posvetite se detetu u potpunosti.
Pratite dete
Kažite “Aha...”, ”Stvarno...?”, ”Mmmm...” i onda sačekajte. Nemojte odmah davati savete, predloge, rešenja, nemojte kritikovati, držati predavanje. Vaše pažljivo slušanje deteta pomaže mu da nastavi sa istraživanjem i izražavanjem svojih misli i osećanja.
Imenujte osećanje
Da biste pomogli detetu da izrazi svoja osećanja, imenuje ih.
Na primer:
Dete: Neću da idem u obdanište! Umoran sam.   
Roditelj: Mmm?...
Dete: Suviše sam umoran da bih išao u obdanište.
Roditelj: Izgleda da ne želiš da ideš?
Dete: Ne, ne želim, ne dopada mi se tamo više.  
Roditelj: Deluje mi kao da si zbog nečega zabrinut?
Dete: Uh-uh... (kaže zbog čega je zabrinuto)
U ovom primeru roditelj je aktivno slušao svoje dete i pomogao mu da izrazi svoju zabrinutost. Roditelj nije požurio sa umirujućim porukama “Biće ti lepo čim dođeš u vrtić”, niti je naređivao “Moraš da ideš”, kao što nije ni poništio detetova osećanja “Nemoguće je da si sada umoran, upravo si se probudio”. Imenujući osećanje, roditelj je ohrabrio dete da priča o svojim problemima. "

Preuzeto sa : http://www.bebinsvet.net/tekstovi/dete/strane/dete_aktivno-slusanje.html
Izvor: www.raisingkids.co.uk


Odnosno na linku: http://cvrcakimrav.com/2008/04/07/sto-je-to-slusanje/ koristan tekst o slušanju uopšteno, pa može koristiti i u našoj "poodmakloj fazi" odrastanja.


_____________________________

"Ja jesam siromah i samo snove imam. Pred noge tvoje polažem ih. Nježno gazi, jer gaziš po snovima mojim.“
W. B. Y

Predivno,odavno razmišljam o svojoj komunikaciji sa sinom i u svemu pročitanom sam se našla.
Kada mi se dijete obraća,koje ima skoro dvije godine i priča prilično dobro,ja zaista moram napustiti sve što radim tog trena,gledati ga u oči i slušati,to nije teško samo se treba zainteresirati i shvatiti koliko je to ustvari bitno za daljnu komunikaciju u životu.
Dijete nas treba i ako mu se neposvetimo onoliko koliko ono želi,kasnije će potražiti drugu osobu kojoj će se povjeravati.
Jedino aktivnim slušanjem djeteta i poticanjem da izrazi svoje osjećaje i ideje steći ćemo njegovo povjerenje u svim životnim prilikama.
Treba djetetu pomoći pri nekim odlukama da zajednički dođemo do odgovora,ali nikako nametnuti mu rješenje koje mi želimo bez njegovog učestvovanja u shvaćanju istog.
Naravno da mi određujemo pravila,ali ne na način da to bude samo naredba,nego da dijete shvati,onoliko koliko može u svojoj dobi,zašto nešto treba ili netreba biti tako.

Evo jedan primjer,neželi da jede a inače se kod nas obrok nepreskače pa makar trajao i jedan sat.

Sin:neću mama, poslije ću jesti
Mama:nemožemo poslije jer idemo van
Sin:mama čekaj da donesem bracu(njegovu lutku)
Mama:ok donio si bracu hoćemo sad jesti?
Sin:mama ja bi vode
Mama(skontala nakon 15 min. i 2-3 zalogaja):a jel ti se sviđa grašak?
Sin(sav oduševljen):nesviđa
Mama:a hoćeš li ručati jaje?
Sin:osmijeh od uha do uha i ručak završen s jajetom

Mogla sam ga prisiliti da pojede grašak i pojeo bi jer zna da mora ručati ali to mi nije cilj,
jedino da je grašak svaka treća namirnica koju nevoli bila bi to druga priča.

Divan i poučan tekst-čestitke autorici
ja svog malca slušam kad imam vremena, ali on bi svo moje vrijeme kod kuće uzeo samo za sebe, razumljivo, ali istovremeno jako teško za mene.
nastojim mu udovoljiti, pa kad dođem kući odmah mu posvetim veremena i onda sve ide lakše
U fazi skretanja pažnje na sebe, makar i na najgori način (danas mi je izbacao sve iz ormara što je mogao dohvatiti ) mi roditelji ne shvatamo osnovnu poruku-želim da malo budeš sa mnom jer ja imam samo tebe i babu (tatu) i imam veliku potrebu da sa mnom razgovaraš i igraš se. Mi to tumačimo kao dječiji bezobrazluk (govorim u svoje ime )
valja to sve iznivelisati +muž+posao+kuća

_____________________________

...iskrica u oku, toplina u dodiru, sunce u osmijehu..čine da se osjećam sretnom, dušo mamina:)
Odjednom je sve dobilo boje...