Koliko god godina da ima čovek dok ima žive roditelje, za njih je uvek dijete. Tako je uvijek bilo i tako će uvijek biti.

Kada mi je umrla mama pre 17 godina ostao mi je otac. Kako sam živio na relaciji Beograd - Solun - Atina često sam putovao. Uvek sam imao tačan ritual kada sam zvao oca. Čim bih ušao u Grčku odmah bi stao na parking i pozvao ga da mu javim da sam ušao u Grčku i da ću mu se javiti kada uđem u stan u Solunu. Nije me nikada pritiskao da ga zovem, ali znao sam da brine.

Kada je pre 7 godina preminuo i kada sam završio sa sahranom u Beogradu, krenuo sam za Grčku. Po navici po ulasku u Grčku, parkirao sam auto i izvadio telefon da mu javim da ne brine. Tada sam se trgao i shvatio sam da njega više nema i da me sada gleda sa nekog drugog mijesta.

Zato savjet svima koji imaju roditelje je da im ne bude teško da obave taj poziv, jer koliko god da vas zamara ili nervira, jednog dana će vam nedostajati.

Radmilo Belić

Izvor: Grčka Info/Ringeraja.rs