Ne pijte mlijeko! Izbegavajte citrusno voće! ... ima još mnogo sličnih NE koje dojilje slušaju u nadi da će beba imati što manje problema. Sve ove zabrane su neosnovane, kaže Mojca Vozel, konsultant za dojenje.

Kada prvi put postanemo majke, imamo bezbroj pitanja. To malo nemirno stvorenje je potpuno zavisno od nas, a mi ne znamo kako da ga smirimo, niti šta da radimo kada neutešno plače. Često slušamo razne savjete, koji na neki način mogu biti štetni, jer ne važe ista pravila za sve majke i sve bebe.  

Jedan od takvih „savjeta” je da dojilja treba da izbegava određenu hranu i namirnice kako beba ne bi imala problema sa varenjem. Da li je to istina? Ringaraja.net je razgovarala sa mag. Mojcom Vozel, konsultantkinjom za dojenje i ishranu, osnivačom onlajn portala Prvinskahrana.si.

 

Kada hrana koju majka jede prelazi u njeno mleko?

MOJCA VOZEL: Hrana prelazi u mlijeko ubrzo nakon što se apsorbuje u krvotok kroz resice tankog creva. Lako svarljiva hrana prelazi u mlijeko u toku prvog sata nakon uzimanja, a većina ostale hrane u roku od dva do četiri sata, u zavisnosti od doba dana. Sirova jabuka se vari za oko sat vremena, a još brže kašika meda, šolja kiselog mlijeka ili sveže ceđenog soka od povrća. Sirovo meso (npr. tartar biftek) relativno brzo prolazi kroz creva, dok se pečeno meso može variti tokom dana ili duže. Tijelo troši mnogo manje vremena na varenje fermentisane hrane, pošto su je probiotici već razgradili. Voće se sporije vari ako se jede zajedno sa mastima (npr. voćna salata sa kajmakom se vari sporije u odnosu na parče lubenice).  

Posmatrajte kako se beba oseća sredinom dana i zaključite da li je hrana koju ste pojeli za doručak do tada već prešla u mlijeko. Ipak, nemojte misliti da su kasni ručak ili popodnevna užina izazvali bebin nemir uveče, jer mnogi drugi faktori utiču na bebino ponašanje u večernjim satima.

 

Ponašanje bebe i ishrana dojilje uglavnom nisu povezani

Da li su posebne dijete za dojilje zaista neophodne tokom dojenja da bi se olakšali problemi u ishrani bebe?

MOJCA VOZEL: Nisu potrebne posebne dijete. Ali majke u nekadašnjim kulturama, pre doba industrijske hrane, nisu se hranile kao majke danas. Kada bi i današnje majke jele domaću hranu, kada bi svakodnevno jele, na primer, neku fermentisanu probiotičku hranu, kao što su to činili naši preci, bilo bi manje problema. Ali industrijska hrana nije jedini uzrok tolikog broja alergija. Mnoge majke primećuju da ne mogu u potpunosti da utiču na tegobe svog deteta, bez obzira šta jedu. One obavljaju detektivski posao. One pronalaze vezu između bebinog ponašanja i onoga što su jele, ali najčešće ne postoji obrazac. Mnogi uzroci su van majčine kontrole.

 

Među najproblematičnijim namirnicama je industrijski prerađeno mleko

Da li postoje namirnice koje bi dojilje zaista trebalo da izbegavaju (na primer: preterano začinjena hrana, sirova - meso, jaja, riba...)?

MOJCA VOZEL: Ne postoje opšta pravila. Ako određene namirnice prave probleme majci, to se često odražava i na dete. Ova hrana je sasvim u redu drugoj mami. Ali mogu da pomenem hranu koja ovih dana pravi probleme velikom broju majki i beba. Ništa od gore navedenog nije tako problematična hrana. Da je sirova hrana problem, naša vrsta sigurno ne bi preživela do danas. Bebe mogu da koriste i ljutije začine, npr. beli luk može čak podstaći interesovanje za dojenje. U Meksiku majke obično jedu toplu hranu. To su kulturološke specifičnosti. O njima se širi mnogo mitova. Problematična hrana je nešto drugo.

 

Koja hrana je problematična?

MOJCA VOZEL: Na prvom mestu među problematičnim namirnicama je industrijski prerađeno mleko, posebno kravlje, jer je najviše prerađeno i modifikovano. Utvrđeno je da sadrži više od dvadeset različitih supstanci koje su potencijalno alergene. Druga grupa su stimulansi: kafa, pravi čaj, čokolada, pića sa kofeinom i rafinisani šećer. U početku možda neće stvarati probleme, ali njihov efekat se akumulira i u nekom trenutku, kada se dostigne prag, dete postaje nemirno, razdražljivo, plačljivo. Treća grupa problematičnih supstanci su pesticidi i aditivi za hranu, npr. konzervansi, pojačivači ukusa, boje, veštački šećeri, koje telo bebe i majke odbijaju, jer nemaju šta da traže u telu. Reakcije na njih nisu neuobičajene, jer su toksini. Majke ne prepoznaju reakcije jer se o tome ne priča ili ne piše dovoljno.

 

Kako da znam da li je moje dete alergično na određenu hranu koju jedem?

MOJCA VOZEL: Komplikovano je. Kao opšte pravilo, ako sumnjate na problem, potpuno uklonite spornu hranu na četiri do pet dana, čak i u tragovima. Zatim šestog dana ponovo uzmite ujutru ili sredinom dana i posmatrajte bebu. Ovo se ne odnosi na kravlje mleko, koje se mora potpuno isključiti iz ishrane najmanje dve do tri nedelje.

Mag. Mojca Vozel (Prvinskahrana.si)piše članke i knjige, organizuje radionice, predavanja za različite grupe od vrtića i škola do kompanija, udruženja i lokalnih zajednica koje žele da nauče više o hrani. Ona je autorka bestselera Želim dojiti, ki je mnogim mamicam pomagala pri prvih korakih na poti do uspešnega dojenja. Več o knjigi smo pisali OVDE. Osnovala je i Fejsbuk grupu za dojilje Klub za dojenje sa Mojco Vozel.