Čim otopli – eto krpelja! Toplo vrijeme dovoditi do eksplozije vegetacije, što svakako donosi brojne radosti dijeci (ali i starijima). Ipak, sa toplim vremenom stignu i brojni „kvaritelji“ uživanja u prirodi, a krpelji su (uz komarce) svakako među prvima na listi omraženih krvopija.

Krpelji su potencijalni prenosioci zaraznih bolesti pa nije loše da naučimo da se zaštitimo od njih, ali i da umemo da postupimo pravilno kad ih pronađemo na koži djeteta.

 

Zašto krpelji vole topli deo godine?

Krpelji žive u zelenilu, obično u travi i na drveću. Zato ih ima već u proljećnim mjesecima, ali se najčešče krajem maja i u junu njihov broj znatno povećava. Krpelju je spoljna toplota neophodna za život, tako da ne može da preživi hladne dane. Imajući u vidu i „vegetacijski bum“ i ljep ambijent za život, jasno je zašto su krpelji ljubitelji toplih dana. Njihovi biološki „rezervoari“ su uglavnom glodari, kojih zaista ima mnogo – pa se krpelji preko tih, veoma pokretnih životinjica, nevjerovatno brzo šire.

Krpelj je „krvopija“ koja napada sve što im se nađe u blizini, a ima kožu bogatu krvnim sudovima – pored djece i ljudi i svi drugi sisari, uključujući i kućne ljubimce, su prava radost za krpelje.

Kako krpelj dođe do djece?

Omiljeno stanište krpelja je visoka trava, ali se oni rado „penju“ u guste krošnje. Zato ih ima i na drveću, odakle padaju na djecu, pa ne treba da čude što su česta mesta ujeda na glavi i vratu.

Svako ko drži kućne ljubimce, treba redovno da kontroliše kuce i mace, da pronalazi i eliminiše krpelje. To je važno, jer djete može da „zakači“ krpelja u igri sa omiljenom životinjom. Srećom, vlasnici kućnih ljubimaca su, po pravilu, bolje upoznati sa problemima koje krpelj donosi. Osim toga, postoje efikasna sredstva za zaštitu životinja od ovih neprijatnih krvopija, pa se tako i djeca uspešno štite.

Da li boli kad krpelj ujede?

Na žalost NE boli!

Bolje bi bilo da zaboli jer bi odmah znali da je krpelj „u akciji“ pa bi ga lakše i brže izvadili!

Kad krpelj stigne na kožu on prvo traži mijesto koje mu najviše odgovara „za obrok“, a u momentu kad „ugrize“ dijete (ili odrasle) on ispusti jednu supstancu koja ima ulogu lokalne anestezije, pa NIŠTA ne osjetimo! To naravno krpelju odgovara jer tako može da ostane neprimjećen i da nastavi da se nesmetano hrani.

 

Zašto je krpelj opasan – koje bolesti prenosi?

Ima dosta opasnih bolesti koje krpelj može da prenese na čovjeka. Srećom, na našem području praktično nema arbovirusa, koji su prouzrokovači rijetkih, ali opasnih izazivača zapaljenja mozga (encefalitis) i moždanih ovojnica (meningitis) – koje prenose krpelji. Zato nećemo o tome.

Na našem geografskom području, „najvažnija“ bolest koju krpelji prenose je Lajmska bolest (Lyme). Ona se, inače, javlja i na drugim kontinentima. Šta se konkretno dešava? U krpelju se nalazi opasna bakterija (Borellia), koja njemu ne smeta, ali je prilikom „obroka“ ubaci u krvotok domaćina.


Kako ispravno postupiti kad se krpelj ipak zakači na dijete?

– Krpelj mora da se odstrani sa kože! Najbolje je da se to uradi u nekoj od zdravstvenih ustanova, ili u najbližoj ambulanti. Skoro svaka ambulanta ima jednostavne instrumente kojima veoma brzo, gotovo bezbolno može da se izvadi krpelj. Ako ste daleko od ambulante, uzmite pincetu, uhvatite krpelja i polako ga povucite sa kože u smeru suprotnom od kažaljke na satu.

To je zaista važno, jer ako ga naglo „trgnete“ iz kože, u njoj mogu da ostanu glava i rilice kojima se krpelj „zakačio“ za dete. Pravovremeno vađenje krpelja drastično smanjuje verovatnoću nastanka Lajmske bolesti! Problem je što često ne znamo koliko je dugo krpelj proveo na koži PRE nego što smo ga uočili. Zbog toga je važno provjeriti kožu djeteta posle svakog boravka u prirodi i izvaditi krpelja u prvih 24h,

Imajući u vidu da preko krpelja može da se „zaradi“ i tetanus, pedijatar će da preporuči odgovarajuću antitetanusnu zaštitu. Uvidom u karton obavljenih vakcinacija (koji se nalazi u zdravstvenoj knjižici), ljekar će da proceni da li dijete treba da dobije antitetanusni „serum“, ili je uz to potrebno da se da i antitetanusna vakcina. Ogromna većina djece koja je redovno vakcinisana – ne zahtijeva antitetanusnu zaštitu!

– S obzirom da je skoro svaki treći gradski krpelj zaražen Borelijom, pedijatar procjenjuje da li je djetetu potrebno dati antibiotsku terapiju. Najbolje bi bilo da se izvađeni krpelj odnese u odgovarajuću laboratoriju, gde će se provjeriti da li je zarazan, pa onda pristupiti antibiotskoj terapiji ako je potrebna. Ako je to neizvodljivo, u zavisnosti od toga koliko je krpelj proveo na koži kao i kako izgleda koža oko mesta uboda pedijatar će odlučiti da li je djetetu potreban antibiotik. Važno je posmatrati kožu na mestu uboda u narednih mesec dana i ako se primeti bilo šta neobično na tom ili bilo kojem drugom mijestu na koži potrebno je da se javite pedijatru zbog procjene oko uvodjenja antibiotika i ponekad dodatnih analiza.

Kako sprečiti da krpelj dođe do djeteta?

Nemoguće je i potpuno neopravdano zabraniti djeci igranje u prirodi.

Evo nekoliko savjeta da to bude bezbedna zabava:

• Treba izbeći visoku travu kao mijesto za igranje, zato je treba kositi u dvorištu, odnosno na svim zelenim površinama gde se djeca igraju.

• Bilo bi idealno da se zelene površine na kojima se djeca igraju zapraše odgovarajućim insekticidom koji efikasno ubija krpelje.
• Teoretski, dobro je da djeca nose duge pantalone (ili trenerku) ili bar dokolenice – kako krpelj ne bi mogao lako da se „zalepi“ za njih. Međutim, teško da taj savet može da se ispoštuje dok traju ljetnje vrućine, a baš tada ima najviše malih krvopija.
• Pravi način zaštite je upotreba repelenata – „rasterivača“ insekata, koji se nanose na kožu. Radi se o hemijskim supstancama (ima i preparata na biljnoj bazi) koje ne smetaju dječjoj koži, ali teraju krpelja da potraži drugu žrtvu na kojoj nema repelenta. Treba premazati sve otkrivene delove kože pre izlaska dece napolje. To će pomoći i u teranju komaraca!

• Posle dana koji dijete provede u prirodi, obavezno treba pregledati njegovu kožu. I to najbolje pre tuširanja, jer krpelj može da se „zavuče“ daleko od mijesta gde je „uskočio“ na dijete. Detaljno pregledajte celo dijete, uključujući i pregibe i kosu! Najgore je kada krpelj odradi svoje, pa ode sa djetetove kože, a sve ostane neprimećeno.

 

Autor: Dr Goran Vukomanović

Izvor: Moj pedijatar