|
Anoniman -> RE: Psihološki teret ljubavi! (22.2.2011 0:55:26)
|
E drage moje,već kad ste se ovako okupile,da iznesem i ja svoj problem.A prvo da napomenem da sam nova anonimna i da ne zahebavam,istinu govorim,i želim čuti tuđa mišljenja,jer o ovom zaista ni s kim razgovarati ne mogu.
Za početak,ja sam jako zaljubive prirode,malo mi fali,lako me zavesti,u braku sam već 6 godina i par puta mi se dešavalo da se "zaljubim" u drugog muškarca,nekako me osvoje nekom gestom,pogledom,koji možda uopće nisu bili upućeni s tim ciljom,još ako pritom dobro izgleda,ako je moj tip,ja sam gotova,danima sam mislim o njemu,priželjkujem ga,maštam o svačem nečem,pravo se zaljubim [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley13.gif[/image] Uglavnom sam to do sad uspješno prevazilazila,znači krila to što osjećam,trudila svim snagama da dotični ništa ne primjeti,a ni niko drugi,i to bi nakon nekog vremena prošlo,ohladila bi,znalo bi imjesecima trajati.
Ali prije 3 dana mi se dogodilo opet,i otad nisam nikako dobro,nemam želje ni za čim,društvo odbijam smišljajući tamo neke razloge,cijeli dan ne jedem ništa,i nisam dobro,nemam snage.
Naime,čatajući na nekom site-u (radila sam to i prije,čisto iz šege,zahebancije,i uvijek bi se tako završavalo,čatali bi 15 min.pola sat,sat i to je to,ni ime nisam nikad otkrila,niti dozvolila da me vide preko kamere) ali sam upoznala jednog muškarca,koji me oduševio naprosto,svojim načinom govora,tj pisanja,tako privlačan,šarmantan,čatali smo oko 2sata,da bih na kraju pristala uključiti kameru,molio me da ga dodam na fb,pa sam i to pristala,još smo se jednom dopis. i sad trenutno je on van svoje zemlje (inače nije iz bosne,i nije bosanac) poslovno,te ga nema na fb,to mi je najavio,a ja sam sva nikakva,čeznem za njim,ni očem drugom ne razmišljam,stalno gledam njegove slike,i provjeravam jel tu,a s druge strane se loše osjećam zbog mm,koji to,ne znam šta da kažem možda jest moža nije zaslužio,jer n se puno promjenio otkad smo se uzeli,ne liči više na mog nekadašnjeg mm,znam da je to pod uticajem velikog stresa na poslu,ali trebao bi se kontrolisati,priznajem da nemamo savršen brak,on se promjenio dosta,a u meni se ugasila strast i želja za njim,nemam želje za seksom,i to uglavnom radim samo zbog jega,čega je on svjestan i normalno ljut zbog toga,a nikad nije pomislio da možda nije i on kriv tome,opet u dosta stvari se slažemo dobro,ali nekako ubila nas je svakodnevnica,obaveze,i jednostavno mogu reći da ga volim,ali više to nije kao nekad,ne znam opisati!I ne znam jel će me i jedna od vas shvatiti kada kažem da mi godi što mi sad dotični laska,što je nježan,što me pita za mišljenje,dopuštenje (što mm rijeeetko kad čini) ?
Da napomenem,ovdje se ne radi o sexu nikakvom,preko kamere i sl.već samo surazgovori u pitanju,osjećaji,naravno obadvoje osjećamo slično,bar se tako čini,i znamo oboje da je nemoguće da se bilo šta tu ostvar (zbog daljine,on ne zna da sam ja udata)ali gode nam ti razgovori,i želim biti sretna i puštena makar na taj način
Ne znam,sigurno me nećete u potpunosti shvatiti,jer ima tu još detalja ali zanimaju me vaša mišljenja o tome,pokušajte se postaviti u moju situaciju,izamisliti šta biste i kako??
|
|
|
|