lady_bubamara
|
Draga vidim nije ti niko odgovorio, a nekako se nađoh u ovim tvojim riječima vezanim za strah. Moje mišljenje je da svaka žena ( htjela to priznati ili ne ) osjeća u sebi makar gram straha povezan sa trudnoćom. Ja sam u početku bila katastrofalna priznajem a evo sada sam 22. sedmica i popustilo me dosta u odnosu na prvo tomesječje. Moja mama je imala spontani u petom mjesecu, samnom je pala niz stepenice u osmom mjesecu al eto hvala Bogu rodih se ja  a dijete poslije mene je morala abortirati , dok je moja baka sa mojom tetkom preležala prva 4 mjeseca u bolnici zbog bubrega. I to je sve uticalo na mene , kada sam saznala da sam trudna bila sam toliko sretna ali i uplašena i milion pitanja je bilo, šta ako ovo, šta ako ono... I to mi je stvarno pravilo problem , još mi prva doktorica rekla da je beba jako jako nisko da mirujem, onda cista na bubregu, miom na materici , odlazak u bolnicu , uh , grozota... I tako je moj strah dan za danom bivao sve veći , jel me nešto malo zaboli ja bih odmah doktoru , i jednog momenta mi je muž rekao da će mi kupiti jedan ultrazvuk pa kad god me nešto zaboli da se priključim i provjerim da li je sve ok  Sada sam promijenila doktoricu jer sam shvatila da moj strah nekako nastaje od nje , nije mi ulijevala dovoljno pozitivizma , hrabrosti, kada sam je pitala da li će sa mojom trudnoćom biti sve ok ona je rekla ,, Ne znam, niko to ne zna " i to mi je unijelo još veću nesigurnost. Sada idem drugoj doktorici koja mi je rekla da mi je trudnoća uredna , da se opustim i da ne smijem biti ovoliko isprepadana. Ove drage ženice sa rr-a mi pomažu i vjeruj da mi je lakše ovaj forum mi dođe kao terapija, žene me hrabre, i snjima mi svaki dan lakše prođe.
Tako da draga moja imala sam ogroman strah u početku , al evo sada je bolje, ne mogu reći da sam baš totalno opuštena ali mi je bolje i biće još bolje.
Eto nadam se da ti je barem malo lakše kada si vidjela da nisi jedina... 
|
... ali eto sve bude i prodje , samo da na 
stignu zive i zdrave
, u toku druge trudnoce nisam imala vremena da razmisljam o , kako sam ja to nazivala , glupostima, moja maza me tad trebala vise nego prije. Trebalo je proci trudnocu i rodjenje bebe bez izlijeva ljubomore i prosli smo to. Mislim da je jako vazno imati povjerenja u svog doktora i sto manje razmisljati o glupostima, misliti pozitivno i uzivati u trudnoci. 
i sve naj 
Odštampaj
