Muško ženski odnos novog tate i mame.Pozitivne i negativne strane tj. promjene vaših odnosa i kako dalje?Mislim da se na ovu temu ima dosta toga napisati pa pucajte  

Svima velili poz.. Evo ja cu prvi put prva poceti...Ja mislim da kad se poslje poroda zena udalji od muza to je zato sto novi clan obitelji mamu skroz iscrpi ko u mom slucaju..Pogotovo nas koje dojimo koje moramo biti uvijek na raspolaganju!Kad gledam unazad mislim i da potreba za muzem mi je bila smanjena ...napr.:Prije smo citavu noc zagrljeno spavali od kako se malecki rodio malo po malo je pokraj mene spavo i doslo je da nemogu bez bebana zaspat a prije bez muza..Ispocetka i strah od sexsa i neopustenost poslje poroda..Doista sam muza bila zapustila ni mazenje,ni druge stvari nisam imala vremena  SAMO ZA SEX...Istek prije koji mj. sam pocela osjecat da mi jako nedostaje bebac mi sad ima 10.mj.pa netreba toliko sike vise,ponoci do jutra spava pa muza mogu zagrlit ali je sve malo drugacije nisam toliko ovisna ko prije o njem sad mogu i bez njega zaspat..U razgovoru sa muzem sam primjetila da mu je jako bilo krivo sto je tako zapostavljen i oni mogu biti ljubomorni sto im se neposvecuje vremena..ali ne na bebu nije im krivo sto se za malog brinem vec cisto hoce i on mene..Isto tako imamo zreliji odnos i pogled na nas zivot..A dovoljno je da se pogledamo kad mali nesto izvodi i pucamo od smjeha.Blizi preko bebe jesmo,imamo dokaz nase ljubavi svaki dan da gledamo..I da mu se radujemo..Sad se vratilo sve u normalu imamo vrjeme za nas kao fam.i za nas same...SVE DODE S VREMENOM NA SVOJE.

< Poruku je uredio manuel -- 15.11.2008 9:01:00 >

Ja i moj muz imamo jos bolji odnos poslje mog poroda nego sto smo imali prije.Moj porod nas je zblizio jel bio je samnom na njemu i vidio je kako sam se napatila i kroz sta sam prosla da bi moju malu princezicu donjela na svijet. Od pocetka trudnoce samnom je isao na svaki zakazani pregled i uvjek je bio uz mene. Sada kad imamo svoju bebicu odnos nam je savrsen.Razumijemo jedno drugo i uvjek pokusavamo da nadjemo pametno rjesenje za sve probleme.
 
Ponosna sam na svog muzica a boga mi i na sebe jel ljudi kazu ono sto te ne ubije samo te napravi jacim

_____________________________

Mamina sreca 7-9-2005=)

"Brak se mora neprestano boriti protiv nemani koja sve proždire- protiv navike."
Hanore de Balzac

Moj muz se izvlaci.

_____________________________

Lovely

vidim da nema puno komentara na ovu temu... vjerojatno što svi želimo da "skrijemo" ono što nas muči, ili možda nemamo dovoljno hrabrosti da priznamo drugima ono što ne možemo da priznamo ni sebi

ja ću biti otvorena i iznijeti svoj stav na ovu temu... puno puta sam čula da dijete/djeca zbliže roditelje. e onda sam ja neka posebna iznimka... sve dok maleni nije došao na svijet - savršeno smo funkcionisali... sada??? za 6 i pol mjeseci mislim da smo najmanje dvaput razgovarali na temu rastave... jednostavno, dok smo bili sami funkcionisali smo 100% ok i imali smo iste poglede na život, ista shvatanja, iste želje i ciljeve... sada kada je beba došla, sve se to nekako promijenilo... kao da smo sa dva različita kontinenta... jednostavno nikako da se "saberemo" i da ponovno krenemo dalje (zajedno). ne razumijemo se u milijun stvari... shvatanja i percepciranje dijeteta nam je 100% različito i nekako se nikako ne razumijemo... jednostavno, imam osjećaj, kako ja to volim reći, da je sve otišlo u Honduras...

e sada, zašto se to dešava - ne znam... jednostavno mislim da svaka (uslovno rečeno) žena koja dobije dijete, 100% se posveti brizi i odgoju tog dijeteta, dok muškarci na neki način to izbjegavaju, ili da preciziram, izvlače se kako Mrva reče... o onda se rađa ta pobuna u ženi... počinje razmišljati na način da ona zapravo može i bez supruga jer i ovako ništa ne radi po bilo kom pitanju (sada malo pretjerujem, ali kada vas obaviju mračne misli sigurno niste u stanju racionalno "odmjeriti" njegovo učešće u svemu ovome), i onda počinju rasprave, svađe i u najgorem slučaju se završava raskidom/razvodom...

bilo kako bilo, evo ja sam malo više napisala o tome pa kad krene rasprava možda se još nadovežem na sve ovo.

i da, da ne zaboravim... kako raskid/razvod nije najidealnije riješenje, samo se nadam da će, kako manuel reče, sve jednog dana doći na svoje... 

< Poruku je uredio proud mom -- 16.11.2008 13:13:36 >

_____________________________

"Ja sam sretno udata žena! Tako kaže moj suprug..."

Ne bih se složila sa prvom konstatacijom, jednostavno neke teme, ne dođu, ne legnu u pravo vrijeme. Tako inače ja djelujem. Jednostavno mi se ne piše duge postove.
Ali eto, inat se probudio.

Sad se vraćam na drugi dio citiranog teksta, i voljela bih da nam kažeš, da li ste o temama o kojima SADA ne možete naći zajednički jezik, ste razgovarali i dok ste bili u vezi, odnosno u vremenu dok beba nije došla?


Ne znam za druge, ali sam od momenta kada je naša veza (mene i mm) prerasla u ozbiljnost, i onog momoneta kada se počelo pričati o NAMA kao o jednom biću u braku, sama sam potencirala teme, događaje, osjećaje koje se mogu desiti, ili će se sigurno desiti u braku. Razlog tome je bio što smo imali oko sebe ljude koji imali super brak/vezu i oni koji to nisu.
Svaki susret sa njima, je meni odnosno nama bio još jedna više tema - kako ćemo mi u braku, ili kako nećemo mi u braku.
A jedna od bitnijih stvari jeste bilo naše podudaranje u načinu odgoja djeteta, i pristupu inače tom novom životu, u našem braku.

_____________________________

"Ja jesam siromah i samo snove imam. Pred noge tvoje polažem ih. Nježno gazi, jer gaziš po snovima mojim.“
W. B. Y

ok draga moja... ja sam napisala ono što sam mislila, nema razloga da se inatiš jer to nikom neće pomoći; možda bi mi više pomogao neki konstruktivan savjet... to što se meni dešava, ne znači da se dešava svakom, i mislim da sam to i napisala...

jesmo li ranije razgovarali??? da jesmo... i to o svemu i svačemu... suprug mi je bio i majka, i otac i najbolja friendica, ali u pravom smisli ovih riječi; ali eto... nekako se ispostavilo da je teorija jedno a praksa sasvim nešto drugo; opet ponavljam, ovo je moj slučaj što ne znači da je kod svakog isto...

recimo: prije bebača pričalo se kako ćemo sve, ali sve obveze oko djeteta, podijeliti na dva jednaka dijela, a sada 90% obveza nosim ja i samo ja, dok je ono 10% što je ostalo na suprugu i odnosi se na to da se svaki dan poigra sa malenim nekih sat-dva i eventualno kada ja izađem sa friendicama da ga pripazi (i ovo moje "izlaženje" sa firendicama je samo uvečer kada beba zaspe i kada treba samo da se pazi ako se probudi ili nešto sl.)...

ne znam da li ćeš me razumjeti ali eto tako je... i ja se, nažalost, jako nerviram oko ovakvih stvari. e sada. tebi ovo možda zvuči smiješno, ali imam ja još mali milijun primjera koji su puno gori od ovog, pa ti vidi...

svakako znam da razvod nije riješenje, ali eto, razgovaramo non-stop oko ovih "naših problema" pa valjda će biti nešto od svega ovoga...

_____________________________

"Ja sam sretno udata žena! Tako kaže moj suprug..."

DAj sve od sebe da sacuvas svoj brak. Posto moj muz nekad nije kuci po 10 ili 15 dana briga oko djeteta je sva na meni pa znam da nekad to moze biti jako zamorno.Ali kad dodje kuci ja mu prepustim svu brigu oko djeteta i on to vrlo rado prihvati.Zato moras snjim fino da sjednes i da mu objasnis sta te muci. Objasni mu da sad dva nije dovoljno sa djetetom i da ti trebas svoj slobodno vrijeme. Zato draga moja drzim ti fige i nedaj se budi hrabra.

_____________________________

Mamina sreca 7-9-2005=)

"Brak se mora neprestano boriti protiv nemani koja sve proždire- protiv navike."
Hanore de Balzac

Sorry pogrešno formulisana rečenica. Inatim se na sebe da napišem duži post. A nije bilo upućeno na tvoj problem.
Još jednom izvini, ako sam nagnala trunku nečega negativnog.  Žurila sam završavala mi se dežura na poslu.

Mislim da ste jednostavno oboje upali u fazu previše obaveza, sa tako malim bićem koje traži ogromnu pažnju.
Nema tog insana koji nije makar jedan dan doživio tvoje i njegove (tvog muža) trenutke slabosti, a vezane su za posporođajnu depresiju.
Negdje je bila ova tema ... http://www.ringeraja.ba/forum/Postporodjajna_depresija/m_6409/tm.htm...evo je...

Jedino rješenje je snaga-volja-upornost...sve će se ovo zvati jučer...a upućujem te na temu http://www.ringeraja.ba/forum/m_8674/mpage_4/tm.htm ...tu ćeš pronaći sebe.
Tu ćeš pronaći milion pitanja i milion odgovora kako je lijepo, ali i teško biti majka.
Ali mi smo to i moramo da budemo jake i ponosne.

Sretno.

_____________________________

"Ja jesam siromah i samo snove imam. Pred noge tvoje polažem ih. Nježno gazi, jer gaziš po snovima mojim.“
W. B. Y

Prije dolaska bebe smo ja i muz razgovarali da cemo djeliti obaveze oko djeteta tj da ce i on vrijeme provoditi s njom, a naravno glavna briga ce biti na meni jer sam ja majka i ta koja je s njom stalno. Medjutim desilo se sto sam i ocekivala. On se s njom poigra dok mala ne place, drzi je, nosa, pjeva, ali cim zaplace on se uplasi da je ne zna smiriti i bjezi. Meni je prepusta.  To mi smeta, pa nije samo moje dijete. Trebam i ja da disem brate. Malenoj je tek 7 sedmica mashallah i znam da je jos mala, a on i da hoce ne bi mogao s njom puno, ali eto.
Pravim i ja recimo neke greske. Kad beba ide da spava navece (negdje oko 9-10 sati) legnem i ja, jer znam da ako ne zaspem kad i ona da citavu noc necu imati snage je drzati i hraniti kad se probudi. I tada kad je sve mirno moj muz dodje da malo provedemo zajedno vremena, da pogledamo neki film, a ja odbijem jer moram spavati
Sve u svemu manje vremena provodimo zajedno nego inace, ali ga vise volim iako sam mislila da je nemoguce ga voljeti vise Nekako smo sada jaci kao bracni par i to nas dijete jos vise veze. Tesko jeste pogotovo sada u pocetku, ali ja se nadam da ce ovo brzo proci i da ce biti lakse. Pa i ja se navikavam jos na ulogu majke i da imam to malo stvorenje koje volim vise od sebe.


_____________________________

Mamine ljubavi
M 25.09.08
Z 10. 06. 10

MIslim da je  otvoreni razgovor rjesenje, iako vidim da je i to pokusano . Mi smo jako zeljeli ovu bebu i zasada dijelimo sve obveze kao i prije nje. MM je vise po kuci i u kuhinji, jer sam ja malo vezana dojenjem. A vikendom ujutro je njegovo presvlacenje, da ja malo dulje lezim u krevetu. Dakle, preuzeo je dosta obveza na sebe, ali nekako imamo srecu da zaista cujemo i razumijemo jedno drugo kad imamo sto za reci.
Umor uzima svoj danak, to je istina, ali se trudimo naci ponekad koji sat samo za nas. To se opet svede malo vise na bebu , odnosno na planiranje druge . Cak kad se zezam da drugi put on ostaje doma s bebom, a ja idem raditi kaze 'nema problema'.
Nemam sto pametno za reci, osim otvoren razgovor- i ja sam ga morala vjezbati, jer sam imala problema sa pokazivanjem osjecaja, ali me je promijenilo i kod nas zaista pomaze. Nema te svadje koju ne uspijemo rijesiti kad sjednemo jedno preko puta drugog.

proud mama kod mene je identicna situacija,i mi smo stalno u nekom neslaganju.

Kod nas se malo promijnilo, ne žalim se još uvijek. Kad dođe s posla otima mi malog, bukvalno. Popodne je Tarik njegova briga, što se tiče igranja i presvlačenja. Po noći ga uglavnom ne čuje, ima čvrst san a i ja dojim pa nema potrebe da ustaje. Nedelja i neradna subota uglavnom dobijem jutarnju kafu ....Promijenilo se ono vrijeme koje nam ostaje kad uspavano Tarika, ako ima da se srtedi šta po stanu to završimo i onda svako za svoj kompljuter i na net. Trudi se on, zovne me preko skypa, i ako mi je iza leđa i sl. Međutim ne sanjarimo kao nekad, ne maštamo zajedno, to mi fali. Valjda kad  se i ja vratim u normalu i to dođe na svoje. Rasprave su oko njegove majke i njene posesivnosti i petljanja u sve, konstantnih kritika kako odgajam bebu.

_____________________________

Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......

kod nas je daleko bolji odnos odkako smo dobili svog malog slatkisa nekako smo se zblizili 

_____________________________

Vedad 11.05.2007 najljepsi dan u mom zivotu!

Mislim da se svi brakovi dijele na one koji su losiji poslije bebe i na one koji su bolji poslije bebe. Mi, hvala Bogu, spadamo u ovu drugu grupu. Međutim ni to nije "palo s neba" sto se kaze. Cijelo vrijeme trudnoce ja sam se informisala o bukvalno svemu (o porodu, dojenju...) i svaku informaciju koju sam pokupila dijelila sam s njim....pitala ga za misljenje. Donosila mu clanke da ih procita...jednostavno od samog pocetka sam ga 100 % ukljucila u taj proces. O svojim osjecajima i svemu ostalom nisam razgovarala sa mamom ili prijateljicama nego s njim.
Unaprijed smo se dogovorili o svemu. Zajedno smo odlucili da brigu o djetetu preuzmemo MI- sami, tako da smo bili pripremljeni na sve situacije tipa pametovanja, ljubomore, posesivnosti od strane roditelja i ostalih. Presvlacio je bebu od prvog dana, kupali smo ga skupa, nosao ga uspavljivao...nismo dali nikome da nam se mijesa. Znam dosta slucajeva kada na pocetku oko bebe najvise pomazu nane, bake...i u tom periodu muz jednostavno ostane zapostavljen i neukljucen i mislim da je to velika greska.
Od samog pocetka smo nekako spontano uveli "raspored": on prvi ustaje sa Hamzom kada se probudi, presvuce ga, nahrani, igra se s njim a mene pusti da odspavam jedno 2 sata. Poslije toga bebu uzmem ja a on na posao ili ako nema obaveza vrati se u krevet. To je sam poceo raditi jer je vidio koliko me cjelonocno dojenje iscrpi.
Imamo nas ritual i nakon sto Hamza zaspe (oko 8- 9) pricamo, gledamo TV, otimamo se za komp. ...i legnemo tek oko pola 1. To je u pocetku bilo jako iscrpljujuce ali to je jednostavno jedino vrijeme koje nas dvoje provodimo sami i maksimalno ga iskoristimo. Mislim da je to bitno pa makar i na ustrb sna.
Imamo i mi neslaganja i razmirice i medjusobne i sa drugima ali smo jednostavno naucili da o svemu pricamo, naucili smo da razumno raspravljamo bez buke i dreke i bez durenja i "nepricanja" i dogovorili smo se daaaaavno da NIKDA ne zaspemo posvadjani. Nasa porodica (nas troje) smo i jednom i drugom uvijek na prvom mjestu bez obzira na sve.

_____________________________

Polaznica obuke o dojenju
HAMZA
29.12.2007
IMRAN
03.03.2010

u postu koji je napisala amrino sam u potpunosti prepoznala naš odnos prema vezi i braku koji živimo, i samo ću još dodati da moj puno putuje pa se još više trudi kad zna da je beba na meni bukvalno po cijele dane, a još jedna pozitivna stvar je što mi imamo moju mamu koja je pričuva za vrijeme koje je rezervisano isključivo za nas kao ljubavni par...
Ali meni najteže pada nespavanje, jer kad beba zaspe, mi ko u stara vremena od do... a ja onda čitav dan hodam ko pijana, ali sretna i sa kezom na ustima.
Želim da oboje imaju svoje mjesto... pa i ovo će brzo proći, a oni mi ostaju!!!

sto se toga tice mogu reci samo jedno-ljuta sam,nenaspavana,izmorena i sve gledam drugacije.koliko god MM htio da pomogne ipak je 9 sati na poslu.navece se budi kad i ja ali ja sam ta koja ima siku zar ne?manje se mazimo jer to bi ddovelo do veceg zara a onda nije dobro ni jednom od nas.mislim da ja nosim mnogo vise obaveza nego on ali sta cu kad je beba mirnija kad je uz mene i sad u ovih prvih mjesec dana jede svaki cas i nema nikakavog reda u tome.MM pomaze koliko moze ali nije puno jer kazem opaet sam ja ta koja siku ima...

_____________________________

kisik je pronadjen u 18 vijeku...kako smo do tada disali-nije poznato

Kad se Sergej rodio mislila sam na loše,nekako se sve poremetilo,izmijenilo,ništa nije bilo isto kao prije....od one jutarnje kave pa do izlazaka,MM je radio po čitave dane,ja sam sama bila sa bebcom u stanu jedva sam čekala da neko dodje od prijateljica da popijemo kavu,trebala mi je samo čašica razgovora,upala sam bila u postporodjajnu depresiju.Kad je došlo proleće sve se popravilo i tako je ostalo do dan danas.Bebac je porastao,u februaru je imao 3 mjeseca i počela sam ga izvodit vani,šetat,imala sam vremena i za društveni život,već sam se bila organizovala i uhodala i sa bebcom i obavezama.I sve se polako smirilo i došlo na svoje.To su neke ogromne promjene života uopšte pre i poslije bebe,a izmedju mene i mm nije bilo nekih ogromnih promjena.Sve dijelimo sa Sergejom i prilagodjavamo se njemu,a jedina promjena izmedju mene i mm je što više ne izlazimo sami,već povedemo i njega,ništa više.Sve je to nabolje,i kad bi birala izabrala bi opet isto.Na drugoj temi sam pisala o izmorenosti i nervozi koje znaju nastupit,ali to je sve zanemarljivo u odnosu na to što imamo nas troje

_____________________________

E ne trebate više glasati ni na jednom takmičenju,konačno,zar ne???!

PROUD MAM ja isto mislim da je post porodjajna depresija,ja sam imala iste simptome,istu situaciju...ja sam svog mm napadala i krivila što sam ja kući sa bebom aon vani medju svijetom,radi takav mu je posao,i nije ga bilo od jutra do naveče radi privatno za sebe širom RS I BIH,i stvarno nema puno slobodnog vremena ali meni je to upočetku smetalo,pa sve obaveze na meni,pa maleni bio mali nisam ga mogla izvodit po snijegu i hladnoći,kuća me ubijala i mislim daje to bila postporodjajna depr. i jedva sam čekala da mm  dodje kući da ga napadnem i istresem se,tako da smo se vazda svadjali.I ja sam pominjala rastavu,uvijek ja nikad on,ali hvala Bogu kad je mali malo odskočio,došlo sunce i proleće,ja se navikla,uhodala ma sve je došlo na svoje,počela sam izlazit sa malim,pa kavice u gradu sa prijateljicama,pa smo i nas dvoje se prestali svadjat jer sam ja bila zadovoljna i srećna,sve je došlo na svoje i tako je i dan danas,mislim da je vrijeme bitno da prodje da se žena privikne na novonastalu situaciju,mislim


_____________________________

E ne trebate više glasati ni na jednom takmičenju,konačno,zar ne???!

ja isprica muzu sta sam napisala i evo sad rece da to nije tacno.samo kaze da sam ja postala za nijansu ljuca nego obicno

_____________________________

kisik je pronadjen u 18 vijeku...kako smo do tada disali-nije poznato

Draga proud_mom.
Cestitam ti na iskrenosti.
Poslala sam ti PP i nadam se da ce ti biti od pomoci..

eh ovako nekako je i kod mene, samo što je MM nekako zaobišao ovo obojano crvenim... a majke mi, od riječi o riječi je opisala naš "odnos" prije nego je maleni zapravo došao na svijet... ispade da je teorija jedno a praksa drugo....


_____________________________

"Ja sam sretno udata žena! Tako kaže moj suprug..."

Proud mom u potpunosti te razumijem. Ja sam u sličnoj situaciji. Dugo smo čekali bebu, a kada je došla sva njegova obaveza se sastoji u tome da je pronosa da podrigne i mali se poigra s njom.Ostalo je na meni. Al hajde, nije to, nego što me ne zagrli kad mi je teško, i poljubi , što mi ne pomogne oko drugih stvari kada vidi da ne mogu sama sve stići. A ja sam tip koji ne traži pomoć, nego samo trpi , dok se ne slomim. A još gore će biti kada počnem raditi, kako onda da sve stignem. Sve u svemu, najviše mi fali nježnosti. Ne mora on meni usisavati , niti prati prozore, nego razgovarati sa mnom,zagrliti me, tješiti. E takvog sam ja muža htjela ,a ne ovo što sad imam

_____________________________

nestašni smo strašno, uh, uh, bilo je po guzi

_____________________________

"Ja sam sretno udata žena! Tako kaže moj suprug..."

Drage moje, ja cu vam dati samo jedan savjet- RAZGOVARAJTE.
Koliko god mi mislile da se neke stvari podrazumijevaju, koliko god mi imale sluha za njihove potrebe, koliko god se mi zrtvovale za njih...nasi dragi muzevi (svi muskarci) su za neke stvari jednostavno slijepi i gluh(p)i tako da im vecinu stvari treba nacrtati.
Ukoliko vam treba zagrljaj, razgovor, rijec utjehe...ma bilo sta- trazite to- jasno, glasno i konkretno. Oni se jednostavno ne znaju sami sjetiti uraditi te stvari...nemaju sluha i eto.
Ne ocekujte od njih da se promijene ili nesto slicno- nego jednostavno budite jasne u svojim molbama i zeljama.
Oni vas vole- sigurna sam u to ali su jednostavno- muskarci.
Nemojte ni vi biti tvrdoglve i principijelne, popustite i trazite ono sto vam treba. Od ipraznog zvocanja- koje je nama zenama svojstveno, nema nista- njima to samo na jedno udje a na drugo izadje. Trazite konkretne stvari- pocnete od sitnica pa nadalje...i stalno napominjite da ne zaborave...
Primjer: "ljubavi, mozes li molim te presvuci malog- upiskio se a ja hiiiitno moram u WC?"

Znam da je primjer glup- ali tako pocnete. Od malih stvari...i cak i ako se iz aviona vidi da on to totalno pogresno radi- sutite (radije vi poslije presvucite dijete ponovo) jer ako padne kritika s vase strane- oni se jednostavno povuku i odustanu.
Nama je uvodjenje "pravila" o raspravama i rjesavanjima problema bez svadje  i povisenog tona popravilo brak za 100 %


_____________________________

Polaznica obuke o dojenju
HAMZA
29.12.2007
IMRAN
03.03.2010