SdZ
|
Prolaze dani, mjeseci, godine, a tebe nema. Kud li si otisao? Zasto si pobjegao od nas? Zasto si nas ostavio? Falis nam, falis mi, znas li to?? Eh, da si samo ziv na trenutak, da te jako zagrlim i kazem da te volim. Imao si puno, previse gresaka prema mami, meni i seki, ali sve bih zaboravila da te mogu samo jednom vidjeti. Znam, znam. Znam da mi ne bi to bilo dovoljno, ali.... Zaista, lazu kad kazu da vrijeme lijeci rane, moje rane s vremenom postaju vece, dublje, bolnije. Svakim danom si u mojim mislima, tako je tesko bez tebe, a nekad sam mislila da mi neces uopce faliti. Znas, upisala sam drugu godinu fakulteta, sve mi super ide, ali fali mi neko ko bi se skupa s mamom radovao mom uspjehu jer ste vas dvoje zasluzni za sve. Svaki prodjeni ispit posvecujem vama dvoma, ali ona to bar vidi, raduje se, a ti, ti si otisao. Da kazem da se vratis, neces, ne mozes. Aj, babi moj dragi, kako mi samo falis. Volim te! Boze, podari mu svoju milost i oprosti mu sve grijehe, a nama daj sabur i pomozi nam u izgradnji nasih zivota na pravi nacin.
_____________________________
<3 28.6. <3 Zivot je dobio svoj smisao...
|