Želiš da odustaneš od takmičenja? Prije nego potvrdiš svoju odluku, upoznaj se s detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (23.04.-27.04.2018) prilikom dolaska na portal prepoznajemo i omogućimo ti nesmetano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.
Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku. Nastavkom korištenja smatra se da se slažete s korištenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".
Saznajte više!
baš sam razgovarala sa svojom prijateljicom prije par sati o tome, ona ima jedno djete, mala ima 1 godinu i kaže da je svi pitaju kad če drugo, a ona neče imati više djece zbog zdravlja...to i mene pitaju a nije ni prvo još došlo, tek je na putu.Ljudi su stvarno čudni kad postavljaju takva glupa i neumjesna pitanja.Kad me pitaju kad ču imati djecu ja kažem u penziji, a tek tada, a ja na to...tada ču biti taman za to spemna.
Vildana mila potpuno te razumijem, jer se i meni isto već godinama dešava prvo sam govorila da ne planiram još djecu, pa sam govorila kad bude, biće a sad kako kad, najčešće pokušavam uključiti ignore, samo ne uspjeva uvijek, ili na glupo pitanje dam glup odgovor a ono što me više od svega nervira je kad mi kažu opusti se, već sama ta riječ je dovoljno da mi izazove grč u stomaku i još veći pritisak ko da ja ne bi voljela da se opustim i ne mislim, da mi se život ne vrti samo oko neplodnosti a pogotovo kad mi to kaže trudnjača, lako je biti general nakon bitke
Vildana, i ostale trudilice Ja sam došla na ovaj forum jer je ovo jedino mesto gde me neko može zaista razumeti. Jasko mi je žao što nas ima puno i daće Bog da nas po ovom pitanju bude sve manje. Kao što sam već pisala ja svoju borbu vodim već pet godina. Mnogo patnje, bola, suza što zbog mojih osećanja i razočarenja kada veštica stigne, a što zbog okolone koja me je mnogo puta ubola tu gde sam najtanja. Ja evo već dve godine kako ne radim nigde jer ne mogu više da slušam ta pitanja, kojekakve glupe savete i ironiju koja mnogo boli. Sve je kulminiralo kada mi je kolega jednog dana rekao baš ovako "a zašto ti radiš? zašto zauzimaš radno mesto nekome kome je potrebno?" Ja sam ga naravno pitala šta hoće time da mi kaže, jer nisam imala osnova da ga pitam šta je time mislio pošto je očito da nema čime da misli. A njegov odgovor je bio " pa eto tvoj muž radi i ima pare a ti samo zauzimaš mesto nekome ko ima decu i treba mu posao. šta će tebi posao kada nemaš decu?" Ja sam se jedva suzdržala da ne vrisnem iz glasa, odbrojala do deset u sebi da ga ne ubijem na mestu! To je mnogo zabolelo...... Jedva sam izdržala do kraja radnog vremena da ne puknem od muke, i čekala da dođem kući da se iskukam na sav glas. Par dana nakon toga ja sam dala otkaz jer ne bih želela da isti dobijem i da imam problema zbog debila koji je dobio dvoje dece bez problema i dao sebi za pravo tako nešto kaže pred celim kolektivom. Mužu sam tek posle nekih godinu dana rekla za to jer sam znala da će on jako burno da odreaguje....
_____________________________
Nemogućnost postaje mogućnost kad dovoljno snažno poverujemo u nju.
Vildana, i ostale trudilice Ja sam došla na ovaj forum jer je ovo jedino mesto gde me neko može zaista razumeti. Jasko mi je žao što nas ima puno i daće Bog da nas po ovom pitanju bude sve manje. Kao što sam već pisala ja svoju borbu vodim već pet godina. Mnogo patnje, bola, suza što zbog mojih osećanja i razočarenja kada veštica stigne, a što zbog okolone koja me je mnogo puta ubola tu gde sam najtanja. Ja evo već dve godine kako ne radim nigde jer ne mogu više da slušam ta pitanja, kojekakve glupe savete i ironiju koja mnogo boli. Sve je kulminiralo kada mi je kolega jednog dana rekao baš ovako "a zašto ti radiš? zašto zauzimaš radno mesto nekome kome je potrebno?" Ja sam ga naravno pitala šta hoće time da mi kaže, jer nisam imala osnova da ga pitam šta je time mislio pošto je očito da nema čime da misli. A njegov odgovor je bio " pa eto tvoj muž radi i ima pare a ti samo zauzimaš mesto nekome ko ima decu i treba mu posao. šta će tebi posao kada nemaš decu?" Ja sam se jedva suzdržala da ne vrisnem iz glasa, odbrojala do deset u sebi da ga ne ubijem na mestu! To je mnogo zabolelo...... Jedva sam izdržala do kraja radnog vremena da ne puknem od muke, i čekala da dođem kući da se iskukam na sav glas. Par dana nakon toga ja sam dala otkaz jer ne bih želela da isti dobijem i da imam problema zbog debila koji je dobio dvoje dece bez problema i dao sebi za pravo tako nešto kaže pred celim kolektivom. Mužu sam tek posle nekih godinu dana rekla za to jer sam znala da će on jako burno da odreaguje....
Ajme....ja mu ne bi ostala duzna...ja bi ga pitala da li je takav debil poput njega siguran da su djeca njegova i da on mozda ne hrani tudju djecu, umjesto da pravom ocu ustupi radno mjesto....pred cijelim kolektivom ...ajme, koji bezosjecajni moron
_____________________________
- 20 neuspjelih pokusaja (AIH/IVF/ICSI), 2 x biokemijska - http://zalauru.blog.hr/ Ja se ne predajem!
E ništa me odavno nije iznerviralo kao to , pridružujem se tikici_69, ja neznam šta bih uradila, ali većina nas obično ostane bez teksta, jer ne očekuje takvo nešto. Mada poznavajući sebe ja bih kovala neki plan da mu kako tako vratim, makar mu izbušila gume I meni ćesto znaju reći, lako je tebi, ti možeš jer nemaš djece.... One koje znam od ranije prije nego su imali djecu obično kažem ti ni ranije nisi to radila ( mislim tipa, izlazaka, bazena, putovanja). Nekim ljudima su djeca samo opravdanje za nešto u čemu oni nisu uspjeli, pa Dadokg vjerovatno i taj tvoj "kolega" ti je na nečemu zavidio, jer je stvarno ispao jadan i ljigav, beskičmenjak, moron.....
taman kada pomislim da sam sve cula uvijek me nesto iznenadi ne mogu da vjerujem! dizem kapu za tvoju mirnu reakciju, ja bih mu skocila na glavu ( ako je uopste i ima ) najteze mi pada kada mi mladi novopeceni roditelji kazu "uzivajte dok jos mozete, jer kada djeca dodju...." a svi normalni ljudi znaju da i mi zelimo djecu kako bi uzivali upravo sa njima sve vas pozdravljam
Eto htela sam samo da podelim sa vama jedno od mojih najtežih iskustava. I da vas time ohrabrim da u svakom trenutku i svakoj situaciji moramo biti jake. Ja nisam osoba koja ćuti ali jednostavno sam bila u šoku a bol mi je stezao grudi. Zato sam i dala otkaz da se sklonim jer znam da bi mu sledovale dobre batine (jedno 6 meseci u gipsu sigurno) ali sam toliko psihički bila umorna da sam smatrala da je najbolje da se sklonim. Šta da vam kažem nažalost moramo da se borimo same sa sobom, sa svojim bližnjima, pa sa onim daljnjima i najviše sa onima koji su u našim životima apsolutno nebitni. Sada na pitanja tipa "a kada ćete" odgovaram "možda hoću ali ne mogu, možda mogu ali neću" i time im začepim usta da dalje nemaju šta da pitaju (a mnogi su shvatili da su ispali velike budale pa im je bilo neprijatno) Daće dragi Bog pa ćemo sve mi imati svoje anđele jednoga dana......
< Poruku je uredio dadakg -- 30.8.2008 20:19:46 >
_____________________________
Nemogućnost postaje mogućnost kad dovoljno snažno poverujemo u nju.
ja ti se Dado divim kako si mogla da budes smirena ja mislim da sam bila na tvom mjestu da bi tog kretena zadavila vlastitim rukama,neka se pozabavi svojim zivotom neka ne gura nos tamo gdje mu nije mjesto.ponekad se zapitam da li psiha igra glavnu ulogu?Ja sam prije brojala plodne dane a kad dobijem placem po cijeli dan ali evo necu da vise nista brojim pustit cu sve neka ide svojim tokom pa kad dragi Allah odredi da imam djecu tad ce i biti
_____________________________
20.09.2009 sam postala najsretnija osoba na svijetu jer sam u zagrljaj dobila svoga sina....Vole te mama i tata 06.09.2010 god.dobili smo prvi zubic sedam dana kasnije i drugi zubic 13.09.2011 rodio se drugi sin Adem
Sve je kulminiralo kada mi je kolega jednog dana rekao baš ovako "a zašto ti radiš? zašto zauzimaš radno mesto nekome kome je potrebno?" Ja sam ga naravno pitala šta hoće time da mi kaže, jer nisam imala osnova da ga pitam šta je time mislio pošto je očito da nema čime da misli. A njegov odgovor je bio " pa eto tvoj muž radi i ima pare a ti samo zauzimaš mesto nekome ko ima decu i treba mu posao. šta će tebi posao kada nemaš decu?"
E svašta. Pa stvarno ima svakakvih kretena. Ma ja bih ga tako lupila pa makar u zatvoru završila zbog toga. Bezmozgović jadni. Ma trebala si podić tužbu za maltretiranje na radnom mjestu. Pa stvarno je ovaj balkanski mentalitet čudo. Taman kad pomisliš da si sve čuo, opet te neki debil iznenadi. Vidi molim te, čuj muž ti radi pa ti ne moraš. Ne rade ljudi samo radi para. Jao jao. A ne daj Bože da mu je palo na pamet da može i muško žena hranit. Ma ne slušaj me, ja sam kao predstavnik feminista. Ali stvarno ?????
ja sam danas jako tuzna, jer dosla je .kad sam joj priredila "docek" sa meni poznatim repertoarom (suze, bol) počela sam samu sebe da krivim za to jer mi je dr. rekla sve je to psiha.ja radim u pretezno muskom kolektivu i vrlo cesto komentarisu neke stvari ali ne direktno, u smislu imas super radno mjesto, sad beba, a od ono malo zenskih kolegica docekam komentare u smislu jesi li se to udebljela ili... u pocetku sam se trzala, patila a sada ih samo znacajno pogledam i kazem ko zna, jer svakog cuda tri dana dosta.takav je nas mentalitet.imam kolegicu mojih godina, a svi komentarisu negativno to sto je sama, nije udata i svjesna sam da komentarisu i to sto sam vec 3g u braku a nemam djece.protiv toga se ne mozemo boriti jer nista necemo izmjeniti. rjesenje je da naucimo da nas to svaki put ne pogodi do suza, da iskuliramo.lako je to reci, ali samo tako se mozes odbraniti od udara tudjih zajedljivih, odvratnih, nehumanih komentara na tvoju psihu.a psiha je cudo!danas sam dobila , a do juce sam osjecala sve simptome trudnoce, sve sto sam procitala, ma svaki simtom sam imala!navescu vam savjet jednog mog dobrog poznanika koji je ljekar-kaze mi on-citam neki dan u novinama o raznoraznim bolestima i njihovim simptomima, i tako, zacitao se ja, vidim ja imam sve simptome-ali upale jajnika!kaze on meni vidis, ne citaj te gluposti jer si umislis da imas i ono nemoguce! zelim svim velikim borcima mnogo srece u borbi da postanu majke, mada nisu svjesne da mnogo vise vrijede samim tim sto se tako pozrtvovanmo bore da ispune svoj san!
Evo pročitah ove vaše priče, ljudske, jednostavne, istinite. Dirnule su me u srce.Ja sam kratko,hvala Bogu, čekala na mog , ali i taj period me ubijao. Ne mogu ni zamisliti kako je vama, ženama na brdovitom, nemilosrdnom Balkanu. Iskreno vam želim puno sreće i strpljenja, snage da preživite te neumjesne komentare i volju da nastavite. Možda je vaš put duži, ali nazire se sretni kraj...
_____________________________
23.4.2008. A.O. promijenio moj svijet :) 14.4.2014. Z. promijenila našu planetu :)
Ni najmanje nisam bila smirena, to je bio strašan šok! Možete misliti kako mi je bilo kada se ceo kolektiv od deset ljudi ućutao jer nisu mogli da veruju šta su čuli od idijota. Znam da su ga svi mazali posle da ja ne čujem jer nisu hteli da mi otežavaju već teške trenutke. Njima hvala za to. Jedva sam čekala da uđem u kuću i zakukam iz glasa Dosta dugo me je to mučilo ali hvala Bogu sada već mogu da pričam o tome bez da se potresam. Bilo je provokacija od strane okoline i naravno uvek su to bili oni koji mi nisu bliski i nisu prijatelji jer takvi to ne čine. Po nekada se zapitam da li sam trebala da odmah kažem mužu, ali ko zna zašta je to dobro što nisam. Zato nedajte se jer ljudi mogu biti strašno surovi i zli, nažalost Yugo.......... nedaj se, glavu gore Žao mi, je prolazila sam kroz to i znam da te sada niko ne može utešiti. Moraš samu sebe da hrabriš i kreneš dalje. A mi smo uvek tu za tebe
_____________________________
Nemogućnost postaje mogućnost kad dovoljno snažno poverujemo u nju.
Psiha jeste čudo, ali... Eh... ja se rasplaka čitajući ove vaše postove i ponizno i iz dubine duše molim dragog Boga, a Ramazan nam počinje od sutra aBd - večeras, da usliši moju molbu, a vama vašu želju, da imate Od sveg srca...
Hvala vam drage moje što ste tu uvjek kad vas trebam. Onaj dan kad mi se desilo to što sam gor pisala sam jednostavno pukla.Vjerovatno se u meni kupi danima po malo, i tuge i bola, a ja sam pokušavala da samu sebe ubjedim i uvjerim da mi nije nista, da ja to hrabro podnosim, pozitivno misli.A čovjek nije svjestan da sam sebe laze, da od svojih misli ne moze pobjeći, a i kad pobjegne tu je uvjek neko da te svojim briznim i "dobronamjernim" pitanjem podsjeti da si drugačiji, da si ti taj koji nema dijete.ponekad klonem duhom, i mislim to je to predajem se, ali već sutra kad otvorim oči, sama sebikazem da moram dalje, da je to jedini put, jer ne zelim da jednom u zivotu ako nedaj boze ne budem ni tad mamam sebe upitam jesam li mogla vise da se borim. Zato hvala vam još jednom, sto me svaki put dizete i kupite djeliće moje duše, i dajete snagu za dalju borbu
_____________________________
Život je nekad crn, nekad siv, život je kad si živ
mamabb, tebi posebno hvala na toplim zeljama i molitvama za sve nas koje se borimom za naše Mnogo znači kada neko ko nije hvala Bogu prosao kroz to razumije tvoju bol, i u svojim molitvama misli na nas
_____________________________
Život je nekad crn, nekad siv, život je kad si živ
Vildana Svi mi ponekad padnemo i to je ljudski i u redu... Ono što je najbitnije jeste ustati nakon pada i nastaviti se boriti, a ti si veliki borac . Drži se, zajedno smo jače
_____________________________
Una 18.10.2009. Azra 05.08.2013. _____________________________
Ako želiš dugu, prvo se moraš pomiriti s kišom....
cao ja isto tako imam kolegicu koja se je udala prije mene na 4 dana.i tako kad sam je zovnula kod mene na kafu kaze ona meni meni ja dragi Allah odma dao bebu(medjutim trudna je dosla).i mi smo tako setale i ona je bila opsjednuta djecom i mene je psihicki poremetila i ja dodjem kuci sjednem i pocnem plakati i pitam sama sebe zasto ja ne mogu da imam .i znam da psiha utjece na covjeka.i ona ti je rodila ja sam joj isla ali vise nisam opsjednuta sa tim nego kazem kad dragi Allah odredi da ce biti djete bit ce protiv njegove volje nista se ne moze nego sam se truditi i ne odustajati.zelim vam svima koji zeljno zelite da vam dragi Bog tu zelju ispuni pa da sve osjetimo tolinu naseg u narucju
_____________________________
20.09.2009 sam postala najsretnija osoba na svijetu jer sam u zagrljaj dobila svoga sina....Vole te mama i tata 06.09.2010 god.dobili smo prvi zubic sedam dana kasnije i drugi zubic 13.09.2011 rodio se drugi sin Adem
Ja svakakvih kretene, pa ne mogu da vjerujem. . Cure moje drage nemojte se predavati, bit će ako Bog da. Sjetim se jednog finog hodže koji je znao reći Bog ima svoje razloge zašto nekom da djecu prije nekom kasnije, nekom mušku a nekom žensku. bit ćemo mi svi mame samo neka prije neka kasnije. Ljubim vas!
_____________________________
Druga beba nam dolazi 11.08.2011 _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Naše zlato došlo 27.01.2009. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Ja 28, muž 33 god. U braku smo 6 godina, oko prve bebe se trudili 9 mjeseci i sada je bebica tu, na našu veliku radost
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
potpuno te razumijem, jer se i meni isto već godinama dešava 
...ajme, koji bezosjecajni moron
, pridružujem se tikici_69, ja neznam šta bih uradila, ali većina nas obično ostane bez teksta, jer ne očekuje takvo nešto. Mada poznavajući sebe ja bih kovala neki plan da mu kako tako vratim, makar mu izbušila gume 
nažalost moramo da se borimo same sa sobom, sa svojim bližnjima, pa sa onim daljnjima i najviše sa onima koji su u našim životima apsolutno nebitni. Sada na pitanja tipa "a kada ćete" odgovaram "možda hoću ali ne mogu, možda mogu ali neću" i time im začepim usta da dalje nemaju šta da pitaju (a mnogi su shvatili da su ispali velike budale pa im je bilo neprijatno) 
placem po cijeli dan ali evo necu da vise nista brojim pustit cu sve neka ide svojim tokom pa kad dragi Allah odredi da imam djecu tad ce i biti
Bezmozgović jadni. 
Ma trebala si podić tužbu za maltretiranje na radnom mjestu. 
. 
Dosta dugo me je to mučilo ali hvala Bogu sada već mogu da pričam o tome bez da se potresam. Bilo je provokacija od strane okoline i naravno uvek su to bili oni koji mi nisu bliski i nisu prijatelji jer takvi to ne čine. Po nekada se zapitam da li sam trebala da odmah kažem mužu, ali ko zna zašta je to dobro što nisam. 
Žao mi, je prolazila sam kroz to i znam da te sada niko ne može utešiti. Moraš samu sebe da hrabriš i kreneš dalje. A mi smo uvek tu za tebe 
Daće dragi Bog i nama 
... 
