IZVORNA PORUKA: Breskva

ivavr nema mjesta za tugu, znam u šoku si i prolazi ti milion pitanja kroz glavu: zašto baš meni?; Gdje sam pogriješila? Šta će ljudi reć? ...tražiš krivca u sebi i drugima, što je veoma pogrešno ali to je jače od nas i svaka majka bi isto tako pomislila. Što prije moraš prihvatiti to stanje i moraš gledati prednosti i samo prednosti...
Kakve su boje oči, kakva je kosica? smiješi li se? Opiši nam malo svoju bebu...
Tvoja beba je zdrava beba. On/a sutra može biti izvrstan matematičar, farmaceut, psiholog, pedagog, učitelj...
Za početak ti treba razgovor da izađeš iz šoka i da izbrišeš ta pitanja u glavi.

IZVORNA PORUKA: scarlett

Draga ivavr, prvo da ti čestitam što si postala majka, vidjet ćeš, nema veće blagodati , evo razmišljam šta da ti napišem, jer osjećam potrebu, ali opet sve mi nekako isprazno, jer nisam u tvojoj situaciji.
Nemoj molim te pogrešno razumjeti, nemoj se zamarati gdje si pogriješila, nije to kazna, nego iskušenje, takve stvari nam se dešavaju da bismo mi izvukli ono najbolje iz nas, a ti ćeš to učiniti, jer ćeš svojoj hB zdravoj bebici pružiti sve što njoj treba, a to su ljubav, pažnja i nježnost, te stabilnost porodice koja će joj pomoći da postane samostalna osoba na pravom putu.
Imali smo primjer od prije par godina, djevojčice koja se rodila bez ruku, naš narod to svakako komentariše i čovjek se mora naučiti da živi u svakodnevnom suočavanju s okolinom.
Ali osobe s ovakvim nedostacima, obično razviju neke druge vještine koje drugi ljudi nemaju, a i to može biti dar.
Vjerujem da ti je jako teško, imaš podršku nas majki s RRa, ali što prije se pomiriš s tim, sačuvat ćeš više energije i snage da posvetiš svojoj

IZVORNA PORUKA: ivavr

Postovana redakcijo,
Zavrsavajuci srednju medicinsku skolu,a zatim i medicinski fakultet,kao i odgajajuci svoje sestrice i sestricine,stekla sam i teorijsko i prakticno iskustvo u vezi odgoja beba. bila spremna na sve moguce situacije.Kao lekar uradila sam sve dabl, tripl i ostale vama dobro poznate testove,isla sam i na 3D i 4D.I sve je bilo u redu.
A onda je dosao termin,pocele kontrakcije,otisla sam kod lekara polagano je sve teklo.Stavili su me na CTG,krenulo je polagano i nisam razmisljala o bolovima zato sto sam znala sta cu dobiti zauzvrat.Izbusili su mi vodenjak,ispregledjivali me svi lekari i sestre (ko god je prosao pored mene) da bi na kraju ustanovili da beba pati tokom kontrakcija i da moram na carski rez.Definitivno najtezi deo mi je bio lezanje na stolu sa kateterom cekajuci anesteziologa.No i to se zavrsilo,dosao je lekar rekao da je sve u redu,muz mi je poslao sliku naseg malenog decaka  i ja sam celu noc ne spavajuci ljubila bebinu sliku.
Ujutru sam se probudila, odmah ustala da bi mi sto pre doneli bebu, a onda je dosla sestra odvela me u sobu gde su me cekali muz,ginekolog i pedijatar i rekli da sa bebom postoji jedan problem.
U tom trenutku nisam vise nista cula,kao lekaru proslo mi je milion stvari kroz glavu,onda su doneli bebu raspovili je i pokazali mi da beba nema prstice na levoj ruci.Sok i nista vise,prva recenica u glavi mi je bila j...e me makazice...posto sam sve kupila ranije!!!
Dzaba svo moje znanje,svi moji pregledi i analize,sudbina se poigrala sa mnom,i iako je proslo tek desetak dana i iako mislim da sam se pomirila sa tim,tesko mi je i nece proci ta knedla u grlu nikada.
Kad god pogledam mog andjela ja pomislim kako ce proci u zivotu u ovoj zemlji gde se uvek vode tudji zivoti a ne svoji,i pitam se da li sam negde pogresila....
P.S.Ne morate da objavite moju pricu,ne zelim da plasim buduce mame,ali vas molim da mi pomognete i uputite na pravu adresu kako bih pomogla svojoj bebi.