Anoniman -> RE: Problemi sa komšijama (11.3.2011 23:21:13)
|
drage žene, evo danas sam malo pomalo čitala vaše postove i hvala na podršci, iako ste bile direktne[sm=smiley36.gif] u pravu ste 100%. Ja se evo sva tresem, iako je prije više od sat vremena bio haos, još uvijek ne mogu sebi doći. Bilo je 15 do 10 i malac je trčkarao po parketu, ja naravno branim po običaju, a on malo - malo pa stane na parket i rpotrči i smije se kad ja na njega zagalamim, njemu to valjda igra, a ja danas unijela i prut u kuću, znam da ćete me sad još više kritikovati, ali eto... sve da se izbjegne konflikt ... I opet nije prošlo par sekundi, zvoni na vratima, MM je na putu, a došli su mi roditelji, izašao moj tata i komšija odmah krenuo u napad, neće on da razgovara sa tatom jer ga ne zna, nego sa mnom, moj tata stao na vrata i pokušava mu objasniti da dižu preveliku frku samo jer je dijete trčkaralo ( duša draga nije vidjelo nanu i djeda skoro mjesec pa čitav dan nije spavao i nije umoran), ja objašnjavam da nije još ni 22h, ali s gospodinom se ne može pričati, on galami, cijeli hodnik ori, sramoti nas pred ostatkom komšiluka, kako smo mu život uništili, ne može živjet mirno od nas, kako malo malo pa nešto lupi, sinoć ko da je tona pala na plafon(ispao mi laptop, več sam pisala i po bbaksuzluku vazda se desi kad max. paziš). I tako on galami, kao ne smeta mu dijete što protrči nego mi bušimo, lupamo do 2, do 3 h ( juče bupile jedne komšije do nas, danas druge, nismo mi), prijeti da ima 4 sina, pa da nas neće biti, a onda kaže ako dijete još jednom protrči da će nam sve demolirati, itako dalje, psuje, da ne nabrajam najsvetije stvari - gluho bilo čut, a onda dolazi i njegov sin, pokušava ga smiriti i govori nama da se smirimo kako i on ima dijete, al ne razumije šta mi radimo, ja opet pokušavam da makar njega urazumim da smo zvali njegovog oca da uđe i vidi kakvi su to zvukovi, al komšija prijeti i dalje i u trenutku kada je krenuo na mog tatu koji je stajao s unutrašnje strane vrata, sin ga je uspio odvući i mi smo zatvorili vrata. Zvali policiju odmah, došli su u roku 10 minuta. Ja sam im objasnila situaciju i rekla da ne želimo da njihova posjeta komšijama našteti zdravlju tog čovjeka, jer vidim da on nije dobro, nego samo da nam prestanu prijetiti. Ja sve nešto kontam da čovjek možda nema kakvih ratnih posljedica pa da je toliko osjetljiv i nešto mi opet žao ako je to razlog da ga posjeta policije još više uznemiri, a opet ljudi moji, nemam pojma na šta je spreman, sad smo stvarno morali zvati policiju. Ja sam evo ko luda, roditelji mi nasikirani, a MM nije tu, ne smijem ga ni nazvati, dug je put pred njim... Da mi je samo da svane i da uspijem zaspati, Večeras ću se garant dokasno družit s vama :))
|
|
|
|