|
Anoniman -> RE: Metroseksualci?! (21.7.2010 11:40:02)
|
Evo sta kaze wikipedija...po ovome su svi muskarci, gospoda, iz doba romantizma metroseksualci[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley36.gif[/image]
Metroseksualac je neologizam koji je skovao i prvi put upotrebio britanski novinar Mark Simpson. Po njemu metroseksualac je “urbani muškarac bilo koje seksualne orijentacije koji ima snažan smisao za estetiku i koji troši veliku količinu vremena i novca na svoj izgled i način života”.
Termin je nastao 1994. godine. Neposredno pre njegove pojave Simpson je objavio knjigu Muški imitatori: Muškarci izvode muškost. U njoj je Simpson temeljno analizirao uticaj potrošačke svesti, medija, i pogotovo štampe namenjene muškarcima na tradicionalno poimanje muškosti.
Nešto kasnije, 15. novembra 1994. u uglednoj britanskoj dnevnoj novini Independent, Simpson je objavio članak slične sadržine gde je po prvi put iskoristio ovaj neologizam. Jedno vreme termin se uopšte nije koristio da bi renesansu doživeo člankom u Njujork Tajmsu iz 2003. I ovaj članak se bavio pojavom novih standarda muškosti. Ovim je termin znatno dobio na popularnosti i iz tog perioda datira i početak njegove redovne upotrebe, posebno u britanskim i američkim medijima.
Učestalu upotrebu termina uslovila je i liberalizacija uopštene društvene klime po pitanjima seksualnosti. Kanada i mnoge federalne države u SAD donele su uredbe kojima je dozvoljeno uspostavljanje brakova između parova istog pola. Medijska evolucija u ovom polju, pogotovo zahvaljujući serijama kao Vil i Grejs i Elen koje su pokazale homoseksualce u novom i drugačijem svetlu, u velikome je doprinela pomeranju javnog mišljenja. Mnogi poznati muškarci, kao Dejvid Bekam i Bred Pit, uskoro su etiketirani kao metroseksualci i donekle postali ikone metroseksualnosti.
Sa ovim pojmom javilo se i nekoliko drugih, manje rasprostranjenih, ali sociološki interesantnih. Tako, retroseksualac označava muškarca koji odbija da brine o svom izgledu i predstavlja suštu suprotnost metroseksualcu (i ovaj neologizam skovao je Simpson). Javlja se i relativno kompleksniji termin uberseksualca, koji bi predstavljao prosvećenog muškarca, kako u fizičkom tako i u intelektualnom pogledu.
Standardni arhitip muškarca u poslednje vreme doživeo je znatnu evoluciju. Iako je teško precizno definisati norme koje određuju muškost, u svojoj knjizi Rekonstruisana muškost, dr Ronald Levant ih daje kroz sledeće: “izbegavanje feminiziranosti, uzdržavanje emocija, seks odvojen od intimnosti, stremljenje ka uspesima i statusu, samooslanjanje, snaga i agresija, homofobija”
Novija istraživanja, međutim, pokazuju da sve manji broj muškaraca prihvata ove norme kao nužnost i sve manje obraća pažnju na tradicionalistička poimanja muškosti. Ovo je naročito izraženo u snažnom raskidu sa ograničavanjem na ulogu muškarca i izbegavanjem feminiziranosti. Ovo se donekle može smatrati i izvesnom koevolucijom (koja pokazuje i stepen cikličnosti): dok muškarce (po relevantnom istraživanju) nešto manje zanima profecionalna afirmacija, pojavljuje se izvestan trend rasta broja žena koje na listi prioriteta visoko postavljaju uspeh u karijeri. U prošlosti su nakit, interes za umetnost i muziku, pa čak i šminka bila polja otvorena pretežno samo za muškarce, da bi se danas ona nalazila u domenu ženstvenosti. Metroseksualnost se stoga može i posmatrati kao odgovor muškaraca na ove promene, koji vodi daljem izjednačavanju među polovima i odumiranju nekada izuzetno polarisanih uloga muškarca i žene.
Međutim, nesumnjivo je da metroseksualnost u velikoj meri hrani i tržišna politika kapitalizma. Propagiranje slike modernog muškarca - metroseksualca, koje vrše brojni časopisi okrenuti muškarcima, ima specifičan uticaj na psihu čitalaca. Mnogi veruju da je metroseksualnost zapravo samo izvesna podvrsta narcizma. U modernim ikonama muškaraca, čitaoci vide i počinju da teže onome što bi voleli da budu. Svakako, ovakvi pomaci imaju veoma pozitivne posledice po modne i kozmetičke industrije, koje se sve više fokusiraju na proizvode namenjene muškarcima i adekvatnom marketingu koji ovu težnju produbljuje. Novija istraživanja pokazuju da britanski muškarci, po količini novca potrošenog na kozmetku na godišnjem nivou, za Britankama zaostaju tek oko 20 funti.
Kulturološki stavovi prema muškosti jednostavno se menjaju, sa medijima kao glavnim pokretačima promena, a njihov proizvod je stvaranje potpuno novog koncepta muškosti.
|
|
|
|