Leena
|
BBubice, morala sam ti citirati jedan dio iz moje porodajne price, radi se o tom doktoru! Do sada sam za njega cula samo pohvale i pomisih da je samo prema meni bio takav, ali ocito nije tako:(. Mila, zelim ti sve najbolje u ostatku trudnoce i da njega vise ne sretnes!
"U bolnici me primio jedan «divni» doktor, pita što sam došla, pregleda me i kaže: «Nije ovdje bilo nikakvog krvarenja, vi ste to umislili!». Ja ne mogu da vjerujem! Kažem mu ja da je bilo, on pita: «Pa gdje je? Slijedeći put donesite uložak kao dokaz, ako se već morate oprati.», kaže mi još da sam otvorena samo jedan cm i da se vratim 28.4. da neću prije. Ja izađem, muž me čeka ispred i ja se rasplačem čim sam ga vidjela, kažem mu da neću više ni dolaziti u bolnicu, da ne mogu da vjerujem da me doktor optužio da lažem, još mi je u nalazu napisao : «Navodno krvarila.», jedva je mene muž smirio.
Dođemo mi kuci, i legnemo spavati, opet krenu bolovi, ponovo nepravilni, ali svi unutar 10 minuta, nešto na 7 min., pa na 5, pa 3, pa 2, pa 6... I tako sve do pola 4 ujutro. Ja kad su trudovi malo jaučem, muž me masira, a čim stanu, iste sekunede zaspimo oboje dok me slijedeći trud ne probudi. U pola 4 me već uhvatila panika, ne znam hoću li na kraju zakasniti u bolnicu... I mi opet tamo, opet isti doktor, pregleda me, kaže 3 cm otvorena, pa da ostanem "kad sam već navalila!" (?!). Smjeste me u sobu za carski rez, jer je bilo puno porodilja, pa nije bilo mjesta u sobama gdje su prirodni porodi. U sobi vec žena sa bebom. Ja se osjećam isto, boli, ali predišem trudove, sve ok, malo ležim, malo šetam hodnikom... Ujutro pred vizitu dođe onaj doktor da me pregleda- užas! To je bio jedini ginekološki pregled koji je bolio, ali bolio je toliko da mi je zazujalo u ušima, a on se još nakezio. 4 cm otvorena. Sva sreća, tom doktoru je završila dežura, došao je novi doktor" itd. Ugl, toliko o Puzicu. Necu reci doktoru.
_____________________________
<3 Ljubičica <3 21. 4. 2010. u 15:10h (3400g, 52cm)
*Pahuljica* 7. 1. 2014. u 20:15 (3450g, 54cm)
Macak mali 23.12.2015. u 21:20 (4100g, 57cm)
All I ever wanted
All I ever needed
Is here in my arms
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
.Kad sam bila u 9 -tom mj trudnoće išla sam na CTG i jedne prilike me on primio.Pošto su mi noge bile toliko natekle da nisam mogla ništa na noge da obujem već neke stare cipelice i obavezno čarape sokne jer me je bez čarapa sve žuljalo.On me fino napao zbog tih čarapa da me dovo do suza..panašao se prema meni kao da sam ja neka tamo seljankai ne znam ni ja kao da sam nula
. Šalim se malo, ja nisam zvala doktrora ali sam kad dođe kontrakcija vrištala iz sve snage, jer sam se lakše osjećala kad vrištim. Svi mi znamo šta su kontrakcije i mislim da nam ne može biti zabranjeno da vrištimo. Ja sam za to svoje vrištanje od seste dobila kritike tipa: "Šuti, šta galamiš, ko da nikad knjige o porodu nisi pročitala". Tako me ponizila i prema meni bila fuj, nije me ni klistirala jer je žena spavala, porađala sam se iza ponoći. Kad mi je uzimala podatke doslovno me pitala: "Šta ti muž ima od škole?", valjad je mislila da smo neki siromasi zato što joj nije dao kovertu
. A nikad je od nas dobiti neće. I vjerujte mi, ja imam traumu od bolnice i odnosa osoblja prema meni i nemam pojma kkao ću to ponovo pregrmiti, ne zbog samog čina poroda nego zbog te cijele procedure. 
