acudesa
|
Moje iskusto iz hitne pomoći, trebaju da mi ušiju kožu na prstu, nešto malo...ja mlada i prvi put "nalijećem" na tu vrstu odnosa... -A, jel' ti znaš da, ako te mi pošaljemo u glavnu Hitnu, šta će oni da ti rade? Znaš oni su ko mesari. -Molim Vas, nemojte, nije ovo puno, vi mi to završite. -Dobro, ako budemo imali tanki konac. -A, jesi li ti donijela išta da nas počastiš, znaš mi smo očekivali nešto tako od tebe? -Nisam, nisam znala da treba. -Pa, ne mora to biti čokolada, primamo mi sve. (Meni ruka zavijena i čekam šivanje, izgubila se) -Pa, nemam ni para, nisam ponijela. (šiju oni...završili su) -E, sad da vidimo knjižicu (ja pokazujem)....pihhhh, ovjerena, šteta...bilo bi lijepo da poslije navratiš i doneseš nam nešto da se počastimo... Ne pitajte me sa kakvim sam upitnikom izašla iz ordinacije...šokirana, rana je mala maca kako mi je bilo neugodno zbog njihove priče...ne kažem, ima i dobrih ljekara, imala sam milion puta priliku upoznati i takve, ali ovi pojedinci su užasni
_____________________________
...iskrica u oku, toplina u dodiru, sunce u osmijehu..čine da se osjećam sretnom, dušo mamina:) Odjednom je sve dobilo boje...
|