perlica55
|
Evo zanimljiv članak..
Dal je čiji M pokušao uzimati Klomifen ili Pregnyl...
Medikamentna terapija koja nam stoji na raspolaganju u terapiji infertiliteta je veoma oskudna. Pored hormonskih preparata, na raspolaganju su nam lekovi koji utiču na povećanje pokretljivosti spermatozoida, vitaminski preparati i antbiotici za lečenje genitalnih infekcija.
Hormonska terapija je veoma efikasna kod malog broja pacijenata sa dijagnostikovanom insuficijencijom na nivou hipofize. Kod ovih pacijenata su vrednosti FSH i LH ispod ili na donjoj granici normale. Za zapocinjanje spermatogeneze neophodan je LH radi stimulacije lučenja zadovoljavajuće doze testosterona. Ovaj efekat se postize davanjem Pregnyl- a u dozi od 1000 do 5000 IJ 2 puta nedeljno.Ova terapija se daje do uspostavljanja pune androgenizacije što može potrajati i više meseci, a zatim se sa ciljem uspostavljanja spermatogeneze dodaje i FSH koji sadrže preparati Pergonal ili Humegon ( 75 IJ FSH i 75 IJ LH ). Ova terapija je dugotrajna i veoma skupa, a kao pozitivan efakat se smatra ukoliko se postigne 5 miliona spermatozoida u mililitru sperme što je kod ovih pacijenata dovoljno da dovede do trudnoće.
Hormonska terapija se moze primenjivati i kod pacijenata sa normalnim hormonskim statusom.U ovim slučajevima terapija je empirijska, bazirana na iskustvu da ovi preparati mogu da dovedu do povećanja broja i kvaliteta spermatozoidia.Pretpostavlja se da je mehanizam dejstva u stimulaciji povećane produkcije testosterona što indirektno utiče i na spermatogenezu. Ukoliko se analizira efekat ove terapije u masi pacijenata koji je primaju, ona nema veliki efekat; samo kod malog broja pacijenata terapijom se postiže trudnoca. Ipak ovaj oblik terapije se često primenjuje kod oligospermije jer su izuzetno retki neželjeni efekati i komplikacije, a jedan broj pacijenata ipak od nje beneficira. U tu svrhu se daju antiestrogeni, Klomifen u dozi od 50 mg dnevno ili Tamoxifen ( Nolvadex ) u dozi od 20 mg dnevno. I u ovim slucajevima je terapija dugotrajna, minimalno traje 3 meseca da bi se postiglo poboljšanje,a po potrebi se moze produžiti. Posle prvog meseca terapije treba proveriti spermogram, da bi se otkrili pacijenti koji reaguju paradoksalno, smanjenjem broja spermatozoida. U tim slucajevima, treba prekinuti terapiju, a ovaj efekat je obično reverzibilan. Pregnyl i Pergonal se takodje mogu koristiti u cilju empirijske terapije oligospermije kod pacijenata sa normalnim hormonskim statusom, ali efekti nisu znacajno bolji u odnosu na antiestrogone, mada je cena znatno viša.
Iako je testosteron neophodan u procesu spermatogeneze, nije se pokazao efikasnim u terapijske svrhe. Sintetski testosteroni ( Halotestin, Andriol ) samo kod malog broja pacijenata dovode do poboljšanja u broju i pokretljivosti spermatozoida. Smatra se da su moguci negativni efekti česti ( oštećenje jetre ) što čini da se ova terapija retko koristi. Prirodni testosteron se moze davati u velikim dozama ( 250 mg intramuskularno 1 x nedeljno tokom 2 meseca) sa ciljem da se prvo izazove supresija spermatogneze posle koje se očekuje povećana proizvodnja kvalitetnijih spermatozoida. Iako je ova terapija efikasna ona je i rizična; kod jednog broja pacijenata, supresija i azoospermija ostaju trajne
U hormonsku terapiju u širem smislu spadaju i preparati koji se koriste u cilju terapije imunog infertiliteta. Prisustvo antispermatozoidnih antitela koji smanjuju pokretljivost spermatozoida zahteva terapiju kortikosteroidima. Najčesšće se prepisuje Pronison u dozi od 10 do 20 mg dnevno u trajanju od nekoliko meseci, odnosno do nestajanja antitela. Ukoliko se koriste veće doze potrebno ih je dozirati prema menstrualnom ciklusu supruge, pocinje se 21. dana u trajanju od 7 dana tokom 3 ciklusa , ali su tada komplikacije češće i izraženije i manifestuju se povećanjem krvnog pritiska, gastrointestinalnim smetnjama,i psihickim promenama. S obzirom na obimne nuz efekte ove terapije kao I vrlo oskudne pozitivne efektea, sada se smatra da dokazani imuni infertilitet treba lečiti intrauterinom inseminacijom. Suštinu lečenja predstavlja obrada spermatozoida kojima se oni “očiste” od blokirajućih antitela.
Genitalna infekcija kao jedan od uzroka infertiliteta mora biti lečena, međutim mora se naglasati da svako prisustvo bakterija u spermi ne znači i infekciju. Prostatis najbolje reaguje na dugotrajnu terapiju Bactrim - om. Epididimitis se leči polusinteskim penicilinima ( Pentrexyl ) ili cefalosporinima. Infekcije izazvane mikoplazmom i klamidijom koje se sve cesce dijagnostikuju se tretiraju tetraciklinima ili hinolonima
( Visiren, Cenin ).
Za lecenje astenospermije na raspolaganju su nam 3 preparata, Trental ( pentoxyfilin )
Padutin ( kalikrein ) i Proxeed ( carnitine ). Mehanizam dejstva nijednog od ovih preparat nije jasan.
Arginin , kao nukleinska kiselina, u većim dozama I uz dugotrajnij korišćenje može da utiče na povećanje broja I pokretljivosti spermatozoida.
Od vitaminskih preparata ustanovljeno je da vitamin E i C imaju pozitivan efekat na spermatogenezu i preporučuju se u terapiji infertiliteta.
Od oligoelemenata koriste se selen I Zink. Sa zinkom treba biti oprezan, jer dugotrajno korišćenje u većim dozama može biti kontraproduktivno. Koristan je posle inefkcija, naročito infekcija prostate.
< Poruku je uredio perlica55 -- 11.3.2014 13:13:09 >
_____________________________
1. ICSI/IMSI - 
32tt - izgubili smo bebu 
FET - bez uspjeha
2. ICSI - imamo i molimo Boga za sretan završetak trudnoće
MM i ja još uvijek čekamo rodu . . .
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
ali ne znam gdje...jedino da prozoves Jezero pa upitas za nju mozda bi ti rekli gdje je.... 
pa krećemo 
