Anoniman
|
Imala ja prijateljicu...hmmm...počela se ja zabavljati sa mm, kaže ona, vala ,ja bih tebi nešto rekla...on je nekad davno htio da se mi zabavljamo, ja nisam i ništa nije bilo, ali eto, ja volim da ti znaš...hajde de..pitam nekad njega za to, kaže nije,...nema veze, nije bitno, ne vjerujem ja njemu, ali nema veze i da su se zabavljali.Međutim ona malo-malo njega "prijateljski" zagrli, pa se fol pozdrave, pa ona njemu dugo ruku drži, a sve ona fol zabavna, šali se...na feštama:hodi N. da se ja i ti slikamo... i N. ode, vidim ja njemu to imponuje. Nisam ja ljubomorna...ali ,brate, prave me budalom. Kažem njemu, reci joj, kaže nezgodno mi.Ja fino kažem, ako vi hoćete, slobodno se j , nemam ništa protiv i vozdra đaci ali nemojte me praviti budalom.Sljedeći put ona meni kaže ( kao njegovoj djevojci) na plaži: jao, kako je N. zgodan, on je najzgodniji momak u gradu...Bože kontam šta pametno da joj kažem...sad bih znala sigurno...i kulminacija je bila kada on nju pita kako je bilo na nekoj fešti, kaže ona:Reću ti kad budemo sami.
Eh onda je sve gospođici kažem što mislim, da ima odriješene ruke, ali da me molim lijepo ne pravi budalom, i navedem joj razne situacije, ona plače, kune se, pa ne bi ona nikada, pa on joj je kao brat...itd. Uglavnom mi od tada zdravo za zdravo a samo mi je žao što mm tada nisam priuštila sličnu situaciju, ne mogu prežaliti.
|
ja to ne volim
..imala si ih i ti i ja i mm...ništa to nije 
Odštampaj
