Lejla Ka -> RE: Privikavanje na vrtic (8.2.2011 10:35:55)
|
Moje ti je iskustvo, upravo ovako kako je kod vas, da kriza ne nastupi odmah nego malo kasnije, kad shvate da je ostajanje u vrtiću neka trajnija obaveza. Moj sin je super išao čak 3 sedmice, i sa pauzom od bolesti, a onda je počeo da cmizdri, da traži da ga uzmem, i pored toga što je tamo sa sekom. Ima i našeg stava dosta tu, a oni osjete te fine emocije koje mi pokušavamo sakriti. Kad je curica počela plakati zbog odlaska (2 sedmice nakon početka), a ja trudna 8. mjesec, znale smo po 10 minuta sjediti u hodniku i plakati zajedno (mene stid od učiteljica, a hormoni me pucaju). Onda sam odvođenje prepustila mužu i stanje se vrlo brzo popravilo. Sa sinom se savim drugačije osjećam, zaista mi nije žao što ga ostavljam, ne osjećam se krivom i znam da mu je dobro i da se relativno dobro snalazi i ako je najmlađi (imam tužibabu resu za iscrpne izvještaje [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/jezicek.gif[/image]). I kad je počelo to plakanje, ja sam nekako našla neki način, malo ga uzmem, ispričam mu šta će raditi i kako ću ja brzo doći, i sad kad krenemo u vrtić on več priča "dođe mama, dođe babo, dođe dedo" tješi sam sebe. A kad dođemo po njih, e to me sad trenutno više nervira [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley36.gif[/image], nikad se spremit da idemo.
|
|
|
|