Želiš da odustaneš od takmičenja? Prije nego potvrdiš svoju odluku, upoznaj se s detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (23.04.-27.04.2018) prilikom dolaska na portal prepoznajemo i omogućimo ti nesmetano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.
Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku. Nastavkom korištenja smatra se da se slažete s korištenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".
Saznajte više!
Moj dragi je prije par mjeseci išao na teren u Kupres i meni je to užasno teško palo plakala sam skoro čitav dan,kad sam došla s posla njega nema da zajedno ručamo, pa da se ispričamo šta ima novo a pogotovo naveče kad su djeca zaspala a ja sama neznam šta bi radila i naravno sam malkice i plakala
ma stvarno mi je bilo užasno pogotovo jer je to bio prvi put da se razdvajamo i da ne spavamo zajedno nedaj bože nikad više
ja se sjecam jednog dana... to je bilo ustvari drugi nas bracni dan... dragi je otisao na dzumu i ostavio me kod svojih roditelja u kuci citava 4 sata.. ja sam toliko plakala.. hej ko da su me u zatvoru ostavili.... kako mi je to sad smijesno i blesavo a onda je dragi otisao van drzave, ja sam mu se pridruzila nakon mjesec i 20 dana i to mi je bio tako stresan, bolan i tuzan perioad. mislim da to ne bih mogla jos jednom podnijeti.. bas sam vezana za njega.
I ja i MM to jako tesko podnosimo. Ja sam sad dosla u Travnik, kod mame, a on je ostao u New Yorku, ne mogu vam opisati taj mix emocija. U jednu ruku sam sretna sto sam ovdje, ali mi MM jaaaaaaaaaaaaaaaaako nedostaje....
JA I MM SMO RAZDVOJENI VEC PUNU GODINU DANA..JA SAM U SARAJEVU SA BEBOM ON U AFGANISTANU.....DOLAZI SVAKO 4 MJ I BUDE PO 40 DANA...ETO DRAGE MOJE,IMA SVE GORE OD GOREG
Ko što sam već na drugoj temi napisala, mi samo imali jako dugu vezu, a kako nismo iz istog grada razdavajali samo se. Na početku mi je to teško padalo, svaki put plakanje, liječenje kupovinom....užas. Sad su stvari već došle na svoje, kad imamo odmor idemo u Sandžak svako svojim, i po malo kod svekrve ili punice. Normalno da nedostajemo jedno drugom al smo prerasli "tugovanja"A što se tiče službenih putovanja, uglavnom putujem ja a dragi me čeka, za sad se ne buni, mada je pao komentar da sam sa trudnoćom ugradila točkove i svako malo neđe idem al eto 34 nedelja, kraj je blizu, pa još u srujedu do Sarajeva i nema mrdanja neko vrijeme.
_____________________________
Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......
uh ne podnosim nikako jer sam jako vezana za njega dok smo se zab. jednom je bez mene otisao na more 7 dana i rekla sam nikad vise ( mene roditelji nisu pustili ) i tako je i bilo vise se nismo razdvajali nikako
eh sad mu je direktor rekao da ce poceti raditi po terenu i da nece biti kod kuce po 5 dana i vjerujte da ja vec ludim ne znam kako cu to podnijeti al sve se mora proci....
Dobro je rekla maryam amina, ali ja to nikako da shvatim, Haris i ja smo jako vezani jedno za drugo i kada je prvi put trebao da ide na službeni put, dok smo se zabavljali potrefilo se da sam isti dan i ja išla na službeni put, tako da sam to prebrodila nekako,međutim, kada sam se udala i kada je trebao iči ja sam plakala cijeli dan, molila ga da ne ide (isto malo dijete) ali naravno da je morao za poslom. Međutim, kako se Lajla rodila i dalje mi je teško, ali nekako lakše to podnosim, međutim na svu sreću on ne putuje tako često, ali da mi je teško, jeste
Ja sam na svom bivšem poslu često morala da putujem, i nije bilo jednostavno, ni meni ni mom dragom. Njegov posao nije vezan za teren pa mu je bilo teško prihvatiti moja putovanja. Nedavno je on morao da obavi par poslovnih putovanja. Meni je bilo drago jer je konačno shvatio da poslovna putovanja nisu takva kavim ih je on zamišljao. Uvijek mi je prigovarao kako ja idem da se provodim, boli mene briga, a ja se toliko umorim da jedva čekam da dođem kući da se odmorim. Sad je shvatio i nemamo s tim problema, iako je ljepše kad se ne mora često putovati.
Moj muz ne putuje cesto,ponekad dan-dva,ali nista strasno.Ja sam ta koja cesto mora na kojekakve kurseve i seminare i poslovna putovanja.On je u pocetku braka malo negodovao(neznam dali zbog ljubomore ili zbog toga sto on ostaje a ja idem).To je vremenom prestalo. Ma pravo da vam kazem ,kada se vratim sa porodiljskog jedva cekam da me posalju na kakav kraci kursic,DA SE MALO PSIHICKI ODMORIM.Kuca,dvoje djece,muz.......citavih godinu dana sve ista prica. A sto se mog dragog tice,on za koji dan ode 10 dana u Tursku(poslovno).Moram vam reci da se pravo radujem zbog njega jer jos nije bio u Turskoj.Valjda ce imati vremena da ode u obilazak grada.
Muz i ja se ne razdvajamo bas cesto, ali to kad se desi ja sam bas tuzna i taj dan uglavnom preplacem. I po sedam dana se pripremam psihicki za njegov put. Mozda je to zato sto smo mi tek pola godine u braku, valjda ce poslije biti lakse. A kad on radi, a ja sam u kuci, nikako da mi prodje tih osam sati. Sad ce mu produziti radno vrijeme do 6 sati i ja sam bas tuzna, jer tako je skoro cijeli dan na poslu. Ali posto ne mogu nista promjeniti, moracu se naviknuti. Sto prije to bolje.
Ja i muž smo bili razdvojeni četiri godine, viđali smo se mjesečno vikendom,a za blagdane malo više,sad je već dulje vrijeme kući pa nam je nekako neobično neznam baš opisati taj osjećaj kao da se upoznajemo,drago mi je što je tu pogotovo sa našim sinom,ali nekako kao da čekam da ode jer smo navikli tako živjeti razdvojeno,on je naravno uvijek u mom srcu i znam da će se uvijek vratiti,to mi ulijeva sigurnost tako da nepatimo puno,eto šta uradi razdvojenost,na kraju ti to postane normalno stanje.
Moj MM i ja smo od samog pocetka gradili vezu u kojoj nismo stvarali veliku ovisnost. Iako smo se vidjali gotovo svaki dan i on i ja smo izlazili i sa prijateljima i imali aktivnosti odvojeno jedno od drugog. To nam je nekako i ucvrstilo vezu. Kad je prvi put trebao ici na put na 15 dana nije mi bilo jednostavno, ali nisam tugovala. Inace kad god bi isao negdje na put ja bi se posvetila sebi. Radila bi stvari koje volim i koje me ispunjavaju. Studirala sam, pa sam isla i na predavanja, izlazila sam sa prijateljicama, i vrijeme bi mi uvijek brzo proslo. A kad se vrati sa puta jos bi se vise pozeljeli i shvatili koliko volimo jedno drugo.
Od kada smo u braku jos se nije desilo da moj MM ode negdje na poslovni put i nismo se razdvajali na duze od dva dana, tako da neznam kako bi sada to podnijela. Ali, u svakom slucaju, ne bi dramatizirala. Bilo bi mi neobicno bez njega i nedostajao bi mi, ali bi to vrijeme razdvojenosti svakako iskoristila dobro. Osim sto radim, ucila bi, izlazila sa sestrom i malim sestricem, zvala bi mamu da bude malo kod mene, itd.
to je sve privremeno i ne bi trebalo padati teško otvorena sam po tom pitanju, nikada ne bih mogla imati vezu na daljinu, odnosno da smo iz bilo kog razloga razdvojeni, meni to nije to, ili si tu ili te nema službeni put je službeni put, ko ode i vratiće se akbgd a vrijeme do povratka iskoristiti treba najbolje što se može kad se povela priča o tome da moj muž puž radi noćne smjene nije mi bilo pravo jer znam šta znači, radila sam dvije godine noćne i bila smrvljena, sve mi se bilo poremetilo, žalim za danima koje sam dobrim dijelom prespavala, sada sam se navikla i na muževe noćne
što se tiče posla oboje smo tu gdje jesmo nemamo tih terena i poslovnih putovanja, ali nam to teško pada čak i kad smo se zabavljali kad sam ja išla na ekskurziju u srednjoj na ispraćaju smo plakali oboje, tad sam ga prvi put vidjela da je zaplako, niko nas nije vidio, a ja sam preplakala u vožnji 2 sata i drugarica jer je i ona imala jaku i dugu vezu, posle sam išla sa mamom u Makedoniju za 8 mart s njenom firmom i bilo je isto teško, tad smo bili vjereni te god se i uzeli, sad opet ove godine sam isto s mamom i njenom firmom išla u Pulu za 8 mart i opet je bilo teško ma sekunda je falila da ostanem da ne uđem u bus bilo je ovo prvi put u braku da smo razdvojeni. ma poruke su samo šicale po cio dan i noć.
Razdvajanje je u pocetku tesko padalo, sada je puno bolje. Sjecam se najgore je bilo kada smo "ganjali " plodne dane, tj. radili na bebi, pa nikako potrefiti iste dane u gradu, uzas. Na kraju sam ja morala lagati sefovima , izmisl;jati razloge za raniji povratak kuci, a sve radi plodnog dana, i eto tako se i desi i nastade beba koja je vec 6 mjeseci u mom stomaku
Ja i moje MM smo u braku 7 godina kad treba da ide negdje poslovno to otprilike traje 3-4 dana ja sam i jednostavno takva sam ali njemu to ne predstavlja nikakav problem
Naučili smo, nužda natjera. Takvi su nam poslovi. Ali sada uživam godinu dana kući, a onda još godinu me nemaju pravo slati nigdje na put. Muž će naravno morati ići, takav mu je posao.
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
