Anoniman
|
Ja sam svoga oca izgubila prije 11 godina i bio mi je sve na svijetu, bas smo bili vezani, a zvala sam ga "tata". Eh kad sam upoznala svog muza,dok smo se zabavljali, skuzila sam da on svog oca zove imenom, ali cim smo se uzeli, primjetim ja da on njega zove "babo". I sta cu, i ja prihvatim da ga zovem babo, ali mi ne pada tesko, jer meni je moj tata bio jedan jedini i nikoga ne bih mogla tako zvati, cak i da je muz svog oca zvao tata, ja ne bih mogla. A sto se tice svekrve, obzirom da ona nije prava majka mog muza, nego mu je maceha, on je zove imenom, pa tako i ja i to mi pravo odgovara. Jer, mati je samo jedna. Isto kao i otac. Mada mi se kosa na glavi dize kad moj muzek nekome nesto prica o svojima, kaze "moji otac i mati". A ja onda njemu kazem, kakva bolan mati, "tvoj otac i njegova zena". Inace, nikad neznam pravu istinu, a uvjerena sam da ni moj muz nikad nece saznati pravu istinu (nikad mu nisu pricali ili su mu glavu napunili dezinformacijama, da ne kazem lazima, a on je tip koji i ne pita), zbog cega su se njegovi roditelji rastavili jos dok je on bio mali djecak i zasto on nije u kontaktu sa svojom pravom majkom . Sad kad nas dvoje imamo malu bebu, sve cesce ih zovnem dedo i nano, mada sam sigurna da necu kriti pravu istinu od svog djeteta danas-sutra i da ce moje dijete znati da to ipak nije njegova prava nana. Ima pravo znati, a ni muz se ne ljuti, kada to spomenem. Mozda i ljuti, ali ne govori nista. Ta zena, ustvari, mom djetetu nije nista, a misljenja sam da se iskreno i srcem moze voljeti samo ono sto ti "od srca otpadne". I drage moje, sigurno se pitate zasto ovako razmisljam, mozda je ta zena, ta njegova maceha, ipak dobra zena, ali pozadina ovakog mog razmisljanja opravdava i moj ovakav stav, ali preduga je to prica....
|