nevenkagaragic
|
Iako mi je receno da vise nemam pravo zalbe u slucaju negativnog odgovora na prituzbu Glavnom tuziocu, ja se nisam mogla pomiriti sa tom cinjenicom, smatrajuci je jednostavno NEMOGUCOM! Cuj, tamo neki korumpirani tuzilac ne radi svoj posao i ja treba da se pomirim s tim? Ne i ne!
Tako sam nakon ponovnog odbijanja sprovodjenja istrage (po prituzbi od 12.04.2007.godine) od strane VD Glavnog tuzioca Koval Slavena, 16.08.2007.godine, na dan Denisovog rodjendana, uputila »Visokom sudskom i tuzilackom vijecu» u Sarajevo PRITUZBU na rad tuzlanskih tuzioca Iveljic Ive i Koval Slavena.
Prituzbu sam dostavila u formi otvorenog pisma, te kopije poslala na jos 25 adresa u BiH.
Uz prituzbu VSTV-u sam dostavila kompletnu dokumentaciju.
Garagić Nevenka
Novo naselje Solina 37
(Rate Dugonjića br.4)
75000 Tuzla
e-mail: nevenkagaragic@yahoo.com
tel. 035-267-421
GSM : 061-722-161
Visoko sudsko i tužilačko vijeće BiH
Kraljice Jelene 88
71000 Sarajevo
Bosna i Hercegovina
n/r Predsjedniku VSTV-Branko Perić
OTVORENO PISMO – PRITUŽBA
Protiv :
1. Ivo Iveljić, tužilac Kantonalnog tužilaštva TK Tuzla
2. Slaven Koval, vd glavni tužilac Kantonalnog tužilaštva TK Tuzla
Poštovani gospodine Perić!
Obraćam se lično Vama, konkretnoj i najodgovornijoj osobi za stanje u BH pravosuđu, odnosno tužilaštvu, jer od Vas očekujem poništenje besramne i skandalozne odluke tuzlanskih tužioca Iveljić Ive i Koval Veselina o neprovođenju istrage po službenoj dužnosti protiv lekara Interne klinike JZU UKC Tuzla.
Zbog pogrešne dijagnoze, nesavesnog lečenja, te štete po zdravlje učinjene radi greške u proceni stanja pacijenta i propusta u činjenju, moj 26-ogodišnji sin Denis Garagić preminuo je 25.07.2005.godine, nakon nedopustivo dugog - trodnevnog boravka, u prijemnom prostoru Interne klinike UKC-a Tuzla.
Svojim neprofesionalnim radom, nesposobnošću i nemoralnom odlukom pomenuti tužioci svesnim ignorisanjem činjenice pogrešnog dijagnosticiranja, podržavaju sramni zločin koji su nesavesni lekari učinili, usuđujem se reći : namerno, s predumišljajem, jer su sujetno i drsko odbacili dijagnozu kolege koja je glasila : teški kardiološki slučaj. Da je u pitanju zločin učinjen od onih koji su položili Hipokratovu zakletvu, nedvosmisleno i jasno potvrđuje dokumentacija koju dostavljam u prilogu. Žalosna je činjenica da su lekarske greške u strašnom porastu, jer se ovom humanom profesijom sve češće bave nezainteresovani, površni nastavljači “porodične tradicije”, kao i diletanti koji se ne bi smeli baviti ovom humanomnom profesijom. Lekarske greške se po pravilu zataškavaju. Zašto? Zato što su lekari u ovom (trulom) društvu “zaštićena vrsta” sa imunitetom koji je u BiH sve “popularniji” i koji se sve češće koristi kao zaštita od procesuiranja!
Ukratko ću predočiti tok “kalvarije” mog sina Garagić Denisa :
U subotu posle podne, vrelog 23.jula 2005.god., Denis je iznenada osetio gušenje i jaku bol u prsima iza grudne kosti. Dežurni lekari na Internoj klinici Mario Križić i Salih Azapagić daju mu inekcije za sniženje krvnog pritiska, koji je Denisu godinama bio povišen, te ga šalju kući. Pošto tegobe ne prestaju, lekar iz našeg ulaza je Denisa pregledao i konstatovao jake šumove na aorti. U večernjim satima Denis se, plačući zbog jakih bolova, ponovo žali da ne može disati, da ga boli u grudima “kao da ga je ujeo bumbar”, te da mu trnu vilica i zubi. Iznenada pada u šok i potpuno se gubi, mislim da je doživeo kliničku smrt. Brzo smo reagovali i hitno ga prebacili ponovo na Internu kliniku u pratnji lekara koji je dežurnim Križiću i Azapagiću saopštio da se radi o teškom kardiološkom slučaju, što ovi nisu uvažili, već su odoka uspostavili “svoju” dijagnozu da je u pitanju droga, jer “takvih dnevno dođe troje, četvoro”. Čak su pretili prijavom policiji, kako bi odstranili lekara u Denisovoj pratnji. U teškom stanju Denis provodi noć na prijemu, a sutradan, u nedelju 24.07. dežurstvo preuzima Hasić Samira, koja po završetku smene 25.07.ujutro upisuje-prepisuje dijagnozu svojih prethodnika.
U ponedeljak 25.07. “brigu” o Denisu preuzima Fahir Baraković po čijem mišljenju Denisu nije ništa i šalje ga kući. Tri dana pacijent sa jakim bolovima u grudnom košu, povraćanjem i “željan disanja” provodi na prijemu u tzv.dnevnoj bolnici, što se nikako nije smelo desiti, pogotovo u ovako “prestižnoj” klinici, kako se sami hvale. Na insistiranje Denisovog oca da nešto ipak nije u redu i da ga ne šalju kući, konačno odlučuju Denisa smestiti na odelenje i to gastrološko, jer se, po rečima Fahira Barakovića, Denis požalio i na bol u stomaku. Nedugo potom Denis ponovo pada u šokantno stanje i umire od prskanja grudne aorte u prisustvu prijateljica (lekarima, naravno, ni traga). Tek kad je nastupila smrt moj sin stiže na intenzivnu negu gde ga uzalud pokušavaju reanimirati. Tek tada lekari shvataju težinu bolesti! Tek tada se setiše svojih knjiga i lekcije o aneurizmi, ali za mog sina prekasno. Tri dana, tri duga dana su zauvek izgubljena! Za tri dana se moglo uraditi mnogo toga i spasiti jedan mladi život, samo da je bilo volje, humanosti i profesionalne odgovornosti, umesto drskosti, sujete i diletantizma onih koji su zaboravili datu zakletvu. Na otpusnoj listi stoji : boravak na odelenju od 25.07. do 25.07., dakle, kao da je moj sin prethodna dva dana bio na ulici? Tako je i tertiran na ovoj “slavnoj” tuzlanskoj klinici, a tužioci ne žele skrnaviti “ugled” ovog jada od klinike, koja predstavlja još jednu duboku crnu rupu u Tuzli. Meni je potpuno jasno u kakvom trulom, korumpiranom i jadnom društvu živim, a sada mi je to i “potvrđeno” od strane državnih organa koji su dužni štititi svoje građane i njihova osnovna ljudska prava, prvenstveno pravo na život.
Pitam se da li bi postupak pomenutih tužioca bio identičan da se radilo o sinu ili kćeri njihovog kolege, rođaka, prijatelja, stranačkog lidera? Ili, kakav bi ishod za mog sina bio da sam se setila “mita”, što mi, moram priznati, nije palo na pamet. Na trenutak pomislite kako bi se osećali da se sve ovo desilo vašem detetu ili članu porodice?! Jesu li uticaji veza, moći i novca osnovne vodilje u svim porama društva, pa tako i u BH zdravstvu? Trodnevni tretman mog sina u “prestižnoj, svetski poznatoj” (??!) klinici bio je ispod svakog nivoa, kao da je bio na ulici, a ne u bolnici u “stručnim” rukama. Gade mi se samohvalisanja njihovih direktora u medijima. Za svaki uspešno obavljen rutinski zahvat, a što im je posao za koji su plaćeni, napadno se samohvališu i primaju kojekava ordenja, a mom sinu ni rutinski ultra zvuk ne uradiše! Zašto? Na to pitanje odgovor je dao medicinski direktor UKC-a Kasim Muminhodžić : “ne možemo mi svakoga slati na ultra zvuk”!!? Očito je isti rezervisan samo za odabrane, privatne pacijente, ili pacijente sa “debelim kovertama”.
Napominjem još da Klinika, odnosno direktor UKC-a Nedret Mujkanović, roditeljima nikad nije odgovorio na zahtev za pokretanjem interne istrage i kažnjavanje odgovornih lekara unutar Klinike. Poznato je da su 2 komisije ispitivale slučaj Garagić Denisa, ali nalaz Denisovim roditeljima nije prosleđen. Uostalom, zašto je bila potrebna i komisija nad komisijom?
Pozivam Vas da pažljivo pregledate svu dokumentaciju u prilogu, a posebno obratite pažnju na sledeće:
1. “Brljotine” u knjizi protokola sa potpisima lekara koji taj dan uopšte nisu bili na dužnosti,
2. Naknadno prepravljanje medicinske dokumentacije (posle smrti) radi zaštite odgovornih lekara, te pokušaj umanjenja odgovornosti krivim navodima, odnosno lažima,
3. Nepostojanje ili nestanak anamneze specijaliste (neurologa),
4. Neevidentiranje mišljenja-dijagnoze kolege lekara koji je doveo pacijenta, a koja je bila ispravna,
5. Pogrešna dijagnoza (“crno na belo”). Prava dijagnoza nije blagovremeno uspostavljena (tek posle smrti, na zahtev roditelja),
6. Iako je urađen niz rutinskih pretraga, nije urađen najvažniji nalaz : snimanje srca UZ, CT grudnog koša i sl.što je težak i koban propust, s obzirom na simptome (stalna bol iza grudne kosti i teško disanje – nedostatka vazduha),
7. Javno saopštenje UKC-a u “Dnevnom avazu” od 25.01.2006.god., kojim demantuju svoju dijagnozu, znači priznanje greške i izostanak adekvatnog lečenja. Saopštenje je sročeno pažljivo i vešto biranim rečima da bi izbegli “omču oko vrata” (po rečima Muminhodžić Kasima),
8. Smrt pacijenta kojeg prethodno šalju kući, jer “mu nije ništa”,
9. Račun ispostavljen od strane UKC-a gotovo dva meseca posle smrti, za prvu, popodnevnu intervenciju 23.07. (subota).
Sve napred navedeno tuzlanskim tužiocima nije dovoljno za pokretanje istrage!? Zaključak se sam po sebi nameće : tužioci se nisu bavili svojim poslom, lekari su zakonom “zaštićena vrsta”, a svi ostali su građani drugog reda!?Pitam javno, jasno i glasno :
KOLIKO KOŠTA ŽIVOT DOKTORE?
A ISTINA I PRAVDA TUŽIOČE?
Za život svog sina bih platila, trebali su tražiti, bedni diletanti sa lekarskom diplomom! Za istinu i pravdu neću platiti, jer ova država je obavezna štititi svoje građane, tužilac je obavezan po službenoj dužnosti provesti istragu, čak i da nije podneta prijava. Neću platiti, za pravdu se ne plaća, ali ću čista obraza ustrajati u traženju kazne za one koji su tri dana terorisali mladića u šoku. “Željan disanja” tri dana moj sin je trpio bolove, a diletanti oko njega su se igrali doktora, da bi poslednji u nizu diletanata na kraju otvoreno priznao, da su sve vreme lutali u pogrešnom pravcu i da im se “zavesa podigla” tek kad je sin preminuo. To je “slavna” klinika!?
Žalosna je činjenica da, i pored silnih institucija, edukacija, tribina, tzv.okruglih stolova” i brojnih stranih “upravitelja” koji pokušavaju ustrojiti ovu državu, sve više građana pravdu traži od Evropskog suda za ljudska prava. Šta rade domaći pravosudni organi i zašto uopšte postoje, zašto primaju visoke plate? Hoće li se u ovoj zemlji neko konačno početi baviti svojim poslom? Iz medija mi je poznat slučaj tuzlanskog mladića D.H. za čiju smrt su 2001.god.prijavljena 4 lekara tuzlanske Klinike. Pozdravljam upornost njegovih roditelja jer su “uspeli” za 6 godina “naterati” tužilaštvo da ipak pokrene istragu. Ako je BH pravosuđu trebalo 6 godina samo za pokretanje istrage, kad li će se proces okončati?
Iako sam medicinski i pravni laik, osvrnuću se i na “stručni” nalaz sudskog veštaka, patologa Cihlarž Zdenka, čijim izborom tužilac Ivo Iveljić, čuvajući sebe, vešto prebacuje slučaj na kojem je medicinska struka već pala. Zar tužilac Iveljić ne zna svoj posao? U ovom slučaju veštak nije ni bio potreban, jer je svakom normalnom čoveku sve jasno iz priloženih dokumenata-dokaza. Ako je već trebao veštak, kometentan je kardiohirurg! Tužilac bi više saznao da je saslušao bar jednog svedoka (lekara u pratnji), ili pročitao nalaze-mišljenja lekara, iako pogrešna i falcifikovana. Njemu, već u startu istina i pravda nije prioritet, niti je bitna, jer očito nekoga štiti! Koga tuzlanski tužioci štite i zašto, neka utvrdi disciplinski tužilac. Činjenica je da nalaz obdukcije niko nije ni osporavao, pa roditelji su i tražili obdukciju, jer lekari nisu znali (“nije mu ništa”). Kako veštaku nije “zapazio” odelenje na koje je Denis konačno smešten 25.07.2005.god., na dan smrti? GASTROENTEROLOGIJA!?? Aneurizma i gastroenterologija?! Svaka čast! Sve sami “profesionalci”!
Veštak Cihlarž se bespotrebno upušta u analizu aneurizme, teške bolesti, a ni jednom reči ne spominje sumnjive anamneze i pogrešnu dijagnozu! O aneurizmi sada znam i ja, samo što se lekari-diletanti nisu setili lekcije iz knjige “Interna medicina” autora prof.dr Stevanović Stanoja (str.433 i 434, VI dopunjeno izdanje 1986.g.) u kojoj su precizno navedeni simptomi koje je moj sin Denis imao. A narednog leta, šefica kardio odelenja Interne klinike u “Dnevnom avazu” od 22.06.2006.god. savetuje čitaoce kako da, zbog vrućine (iste kao i jula 2005.), obrate pažnju na (iste) simptome i odmah se jave lekaru! Predavanje je trebala održati svojim lekarima i upoznati ih sa srčanim simptomima! Kad veštak Cihlarž kaže da ništa nije učinjeno protiv medicine, na koju dijagnozu je mislio? A šta je učinjenu ZA medicinu, odnosno u korist pacijenta? Odgovornost je u NEČINJENJU, a sve što nije PROTIV ne mora ugroziti pacijenta, ali mu ne pomaže! Je li veštak primetio da nema ni nalaza ultrazvuka srca? Osim uobičajenog klasičnog EKG-a, srce apsolutno nije bilo predmet interesovanja prozvanih lekara, niti je rentgenski snimano. Zašto se veštak nije pozabavio izostankom terapije koja bi bila adekvatna teškoj bolesti i stanju šoka u kojem je Denis bio? Nisu ordinirali terapiju za kardiološku bolest, pustili su pacijenta na milost i nemilost vremenu i organizmu da se sam bori, sve do smrti! Da su prihvatili sugestiju lekara koji je Denisa doveo u subotu 23.07., još istu noć bi operativnom zahvatom Denis bio spašen! Ko je Cihlarž da kaže da bi Denis svakako preminuo? Bog? Pa znamo da se po uspešnom dr Kabilu tuzlanska kardiologija spominje i u širem okruženju.
Nije data šansa stručnjaku koji zna svoj posao! Nisu dali šansu mom sinu da živi! Blagovremena hirurška intervencija dr Kabila bi sigurno spasila mog sina! Ali ne, diletanti su se igrali doktora i bogova! To im ne može biti oprošteno!
Pritužbu na rad tužioca Iveljić Ive i vd glavnog tužioca Koval Slavena dostavljam relevantnim institucijama u BiH od kojih očekujem puno angažovanje u zaštiti ugroženih elementarnih ljudskih prava, te izvođenje odgovornih pred lice pravde. Ista je u formi otvorenog pisma radi upoznavanja šire javnosti i upozorenje građanima da ne šute, da dignu glas protiv zloupotreba, nerada, korupcije i nepotizma u državnim institucijama i javnim ustanovama, posebno u zdravstvu, jer sutra su možda oni “na redu”.
Porazna je činjenica da o lekarskim grešakama oštećeni građani uglavnom šute. Zašto? Dugogodišnje obijanje pragova, prepiske, šikaniranje, inertnost, korumpiranost i nezainteresovanost onih koji bi svoj posao trebali odrađivati profesionalno, oštećene građane u startu demorališu.
Gospodine Periću, od Vas očekujem da zadužite disciplinskog tužioca, koji nije sa područja korumpiranog Tuzlanskog kantona, da detaljno pregleda sve dokumente koje Vam dostavljam, te naredi provođenje istrage i podizanje optužnice protiv odgovornih, a sve u razumnom roku. Dajem sebi za pravo da Vas ponovo (javno) kontaktiram, ukoliko i Vi , odnosno VSTV, podrži sramnu odluku tuzlanskih tužioca.
Ne zanima me eventualno kažnjavanje tužilaca. Tražim PRAVDU ZA DENISA! Tražim KAZNU ZA ZLOČIN! Neko mora odgovarati za silne tragične propuste, neko je kriv što ja više nemam svoga sina! Budite sigurni da se neću umoriti, niti odustati. Upornost i izdržljivost je odlika marljivih i vrednih ljudi moje rodne Slavonije, koju napustih zbog udaje za Mehmeda. Dok sam živa neću odustati od istine i pravde, jer moj sin to zaslužuje. Denis Garagić je bio jedan izuzetan mladić, na ponos ocu Mehmedu, bratu Igoru i meni, njegovoj majci, kao i mnogobrojnoj rodbini u Hrvatskoj i Srbiji, te prijateljima širom sveta. (U BiH, sa očeve strane, nema bliske rodbine, jer je Denisov otac rano, kao malo dete, ostao bez roditelja).
U prilogu dostavljam :
1. Knjigu i DVD,
2. Odgovor v.d.Glavnog tužioca br. Kta.2623/06 od 12.06.2007.god.,
3. Pritužba uredu Glavnog tužioca od 12.04.2007.god.,
4. Odgovor tužioca na prijavu PU Tuzla br. 2623/06 od 04.04.2007.god.,
5. Zapisnik o prikupljanju izjave MUP-a TK, PU Tuzla od 13.10.2006.god.,
6. Saopštenje JZU UKC Tuzla objavljeno u “Dnevnom avazu” 25.01.2005.god.,
7. “Interna medicina” autora prof.dr Stevanović Stanoja (str.433 i 434, VI dopunjeno izdanje 1986.g.),
8. Članci iz “Dnevnog avaza”od 22.06.2006.,07.08.2006., i 23.02.2007.god.,
9. Odgovor UKC-a (med.direktora Muminhodžić Kasima) br.1-680-2/05 od 06.10.2005.god.,
10. Zahtev Garagić Mehmeda za pokretanje istrage od 20.09.2005.god.,
11. Račun UKC-a Garagić Denisu br.16816 od 12.09.2005.god.,
12. Potvrda o smrti br.990/05 od 26.07.2005.god.,
13. Otpusna lista MB : 0109/3697 ,
14. Dijagnoza i preporuka Prijemne ambulante od 25.07.2005.god. u 8h (Samira Hasić),
15. Anamneza, obrazac IB-3, 25.07.2005.god., odgovorni lekar Amira Bijedić,
16. Podaci o fizikalnom pregledu bolesnika, br.protokola 0100/3697, 25.07.2005.god. (Amela Altumbabić),
17. Izveštaj od 25.07.2005.god. (Brkić Esad),
18. Uputa prijemne ambulante odelenju, obrazac IB-1, od 25.07.2005.god.,
19. Protokol br.6694 od 25.07.2005.god.,
20. Protokol br.3695 od (???),
21. Matični list - istorija bolesti, obrazac br.1-21-10,
22. Terapijski list, obrazac IB-5,
23. Ultrazvuk gornjeg abdomena i urotrakta od 24.07.2005.god. (od.prijem),
24. Nalaz i mišljenje lekara specijaliste od 23. I 24.07.2005.god., amb.br.6694 (potpis lekara nečitak),
25. EKG snimci i laboratorijski nalazi – 11 listova,
26. Preporuke “Emaus international” od 19.03.2001., 03.05.2000.,19.03.2000.god.,
27. Prteporuke “Unicef”-a od 13.02.2002. I 16.02.2001.god.,
28. Knjiga “In memoriam”,
29. DVD – TVTK VIII 2000.god.
S poštovanjem !
Podnosilac pritužbe :
Nevenka Garagić, rođ. Manojlović
Tuzla, 16.08.2007.god.
(Denisov 28. rođendan)
Dostavljeno :
1. OHR Sarajevo, Specijalni predstavnik EU u BiH,
2. OSCE Sarajevo,
3. Ombudsmeni FBiH, Sarajevo,
4. Dom za ljudska prava, Sarajevo,
5. Helsinški komitet za ljudska prava u BiH, Sarajevo,
6. PredsedništvoBiH, predsedavajućem preds.,
7. Ministarstvo pravde BiH, Sarajevo,
8. Skupština TK - preds.sk., Tuzla,
9. OV Tuzla - preds.OV, Tuzla,
10. Medijima.
_____________________________
Pravda za Denisa
http://nevenkagaragic.blogger.ba/
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
Draga majko ti si tako jaka zena...
