nevenkagaragic -> RE: Moj sin Denis (26.11.2012 21:16:19)
|
IZVORNA PORUKA: gerberka IZVORNA PORUKA: amra_sa Draga gospođo Nevenka, redovno posjećujem vaš blog i divim se vašoj snazi, ustrajnosti,želji, borbi da pravda izađe na svjetlost dana.Noćima sam čitala i plakala, sve ono što ste pisali, o vašem sinu Denisu, o svemu. Teško je bilo šta reći... Vjerujem da će pravda stići sve one koji su vam nanijeli toliku bol.Od srca vam želim sve najbolje.Zaista ste vi jedna divna majka, žena, osoba. Poznat mi je slučaj i Denisa Barte.Naravno da ćemo pomoći. draga amra..i ja cesto dođem citati, divim se gđi, nasoj dragoj nevenki i sigurno je njen Denis ponosan na nju, njenu hrabrost i istrajnost! Cesto dođem da vidim koliko je zena nevenki dalo podršku.. tuzno..preko 25 hiljada pregleda, a dvije stotine komentara...gdje je nestala i anonimna solidarnost...tuzno je sto ne spustimo koje slovo kao znak podrske ovoj divnoj zeni...[sm=smiley13.gif] nevenka, mislim na vas i zelim vam sto prije olaksanje u dusi..da sto prije dođete do pravde..a hocete!!! aBda hocete !!! ja ne znam nista drugo do poslati jedan veliki zagrljaj i reci vam da ste izuzetna, divna i jaka zena [sm=rozica.gif][sm=rozica.gif][sm=rozica.gif][sm=rozica.gif][sm=rozica.gif][sm=rozica.gif][sm=rozica.gif][sm=rozica.gif][sm=rozica.gif][sm=rozica.gif][sm=rozica.gif][sm=rozica.gif] Drage moje SVE! Niko meni (i mnogima) ne moze pomoci... Meni je dovoljno sto citate, a vidi se da citate. Znate, ja nikada ranije nisam bila na internetu, to je Denis radio, cak je i s profesorima s fakulteta kontaktirao preko e-maila. Mene to nije interesovalo. Prvi put sam cula 2007.godine da je neko nesto pisao na internetu (kad sam dala postaviti prvi dzambo plakat), te sam onda pocela traziti. Tako sam 2008.godine pocela pisati po forumima, pocela uciti sta i kako to ide, pa otvorila blog. Pisanje o Denisu me nekako "drzi"... Verovali ili ne, ja NIKADA u zivotu nisam popila ni jednu jedinu tableticu za smirenje ili spavanje, bas NIKADA! Mislim da sami sebi najvise i najbolje mozemo pomoci, niko drugi to ne moze. Tako sam ja pronasla nesto, a to je OVO - PISANJE o Denisu. Dok pisem, citam, sklapam video sa njegovim slikama za You Tube (kad bi moj Denis samo znao sta sam sve naucila), tako sam stalno s njim... Osim toga, iako sam ateista, uspela sam ubediti sebe da je Denis uvek tu, uz mene, gde god sam ja i on je tu... Pomazem sama sebi koliko mogu, a zelim i nekome sugerisati u slicnim teskim trenucima. Kontaktiram sa osobama koje sam upoznala preko interneta, a koje imaju slicne probleme, a neke sam upoznala i licno (cak i Gordanu u Sarajevu). Kazu kako cesto dodju na moj blog da skupe snagu kad je pocnu gubiti... ako nista drugo, barem nekome i pomogne moje pisanje (osim meni samoj). Drago mi je sto sam ovde s vama. Nazalost, nemam puno vremena, evo danima pisem zavrsnu rec i pitanja za sudskog vestaka, no o privatnoj tuzbi-parnici cu kad dobijem presudu. Onda idu zalbe do besvesti... valjda cu preziveti sve, MORAM!
|
|
|
|