|
smijuljica -> RE: Porodilište u Banja Luci (1.12.2011 14:33:14)
|
dok sam bila trudna cackala sam po ovom forumu.zao mi je sto vidim da je skoro neaktivan ali ipak cu da napisem svoje iskustvo.
stidim se sto cu ovo reci ali dok nisam ostala trudna nikad nisam bila kod ginekologa,a znam i da nazalost nisam jedina.test je bio pozitivan,radila sam i nalaz bete iz krvi.htela sam da mi trudnocu vodi neko s paprikovca iz 2 razloga-ipak je lakse kad te vodi neko odozgo a ne kad na porodjaj padnes gore odjednom,ko s marsa,a i zbog para-zasto bih davala privatniku kad sam ob vid zdravstvene zastite?radije cu ostaviti te pare za svoje dete.
jako pozitivne price sam cula o dr ceric.ali htela sam da mi se trudnoca na pregledu utvrdi pre novogodisnjih i bozicnih praznika pa sam tako naletila na dr cancarevic-divna zena,ljubazna,nezna,nasmijana.nisam nikad posle bila kod nje ali na mene je ostavila jako pozitivan utisak.
nadalje,trudnocu mi je vodila dr ceric-nemam reci hvale za nju!odusevila me je i kao strucnjak i kao covek svaki put.ja inace nisam bas cutljiv tip [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/jezicek.gif[/image] pa bismo se uvek malo i nasalile i pricale nevezano za trudnocu par recenica.pri prvom susretu dala mi je svoj br,rekla da je tu za mene u svako doba kad nesto treba ili imam pitanje.ja sam to iskoristavala samo da bih je pitala kad radi,kad da dodjem na kontrolu,a verujem da ima trudnica koje su je smarale kojekakvim glupim pitanjima.moj termin je bio u avgustu,bila sam vec trudna do zuba,i svake sedmice sam isla na kontrolu kad je cericka otisla na godisnji i preuzela me dr rodic-divna zena,ljubazna,nasmejana,konkretna,sve mi je objasnila sto god me zanimalo.2 puta sam bila kod nje i zbilja me odusevila.cela trudnoca mi je bila-da kucnem u drvo al bas tad mi se pojavio neki osip po telu,i urin je bio los,al izborile smo se s tim.o svemu sto se desava pisala sam cericki,i sa godisnjeg mi je odgovarala,a znala je i sama da posalje sms i pita kako sam,da li se taj osip siri...i da joj odmah javim ako krene porodjaj.svaka cast!
na dan termina bila sam otviorena 1 prst,tako je ostalo i narednih 7 dana.primljena sam na patologiju,cericka me smirivala,rekal da ce me narednih dana svaki dan prgledati,raditi uzv i ctg,da se ceka da sve krene prirodno.ako se ne porodim u narednih 7 dana moracemo raditi carski rez jer je to vec kraj 42 nedelje..
to je za mene bilo ravno uzasu,veliki sam protivnik carskog reza koji zene traze samovoljno,a i bila sam u sobi sa 2 cure koje su tu vec 4-5 dana i nista se ne desava.na pregledima taj dan sve je bilo ok,otvorena 2 prsta,nema bolova.sve sto mi je receno nakon pregleda javila bih cericki.
prvo dete,pojma nemas!
posle podne povremeno bih ostila neki bol ispod stomaka,jednom u 3h.prvi put nisam tome pridala paznju,ali posle drugog puta sam skuzila da pocinje!vecina cura koja gore lezi ceka taj bol,i ja sam mu se radovala!
trudila sam se da sto vise setam,ili bar da stojim a sto su bolovi postajali ucestaliji sve mi je bilo teze da se namestim-ako me uhvati kad stojim moram da se pridrzim za nesto,ako lezim vrtim se na sve strane dok bol ne prodje.
cericka mi je pisala da setam,da ne zovem odmah doktora jer bolovi moraju biti ucestali uvek na isti broj minuta,i sto su cesci to je bolje,cilj je da sto kasnije udjem u salu.
pratila sam vreme,bolovi su bili na 2-3-6-9 min,sve neravnomerno,ali su postajali sve jaci i duze su trajali.pricala sam s muzem,mamom i bratom..trebala mi je podrska,da cujem glas ljudi koje volim najvise.nisam bila ni nervozna ni uplasena,bas sam bila uzbudjena,nisam mogla docekati da vidim svoje cedo!molila sam se da sve prodje dobro,da mi se dete rodi zivo i zdravo.u 23h vecina cura je spavala a ja sam buljila u telefon i pratila vreme izmedju bolova.skoro pola sata sam lezala i bolovi su bili redovno na 3 minuta.postalo mi je neudobno,krenula sam da se okrenem i-odjedno lezim u lokvi,pukao mi je vodenjak!probudila sam curu do mene da ode po dezurnu sestru.
tad me je malo uhvatila panika jer sesrta me pozurivala,moram na pregled,na klistriranje(citala sam zgrazavajuce price o tome,kako se zena oseca skroz ponizeno...ma dajte molim vas.pa nismo dame iz londona,sto se mora mora se,sve je trajalo 3min,bila sam u velikoj prostoriji sama sa mladom dezurnom sestrom vesnom,divna je bila,100 pitanja sam joj postavila,pomogla mi je da obucem spavacicu i odvezla me u salu),moram se spakovati,curim na sve strane,guram plahtu medju noge,moram da nazovem muza,da nazovem cericku-ne znam sta cu prije!
nazvala sam muza,cericka je nazvala dr perendiju,rekla da sam ja njena trudnica,da slusam njega i babice i sve ce biti u redu.
pre ponoci ja sam vec bila u sali.
prvi put,ne znas sta da ocekujes.usla sam vesela,puna iscekivanja.
ukljucili su mi drip,i malo posle dr i babice su izasli.
hladno u sali,cula sam price da je dobro poneti carape i staviti na vrh torbe,ali avgust je mesec,meni vruce,ona pidzama na meni ima normalan izrez ali meni se cini kao da je rolka,gusi me,vruce mi neopisivo.
u sali je vec bila 1 cura,vristala je od bolova.meni su bolovi i dalje bili na 3 min,u pauzama sam disala,mislila na svoju bebu,na muza,brata,mamu,ali ta devojka je vristala stalno,bez pauze.govorila sam joj da se mora malo smiriti,kad bol popusti da se odmori,da cuva snagu za svoju bebu.ona mi je rekla da je boli neizdrzivo,da bol kod nje ne popusta,da je ona dosla u salu pre 6 h,da ne moze vise..
uskoro su i meni boloi postajali nesnosni,ali i dalje na 3 min,vristala sam,dr i babice su u pocetko bili odsutni po 10ak min,posle su stalno bili tu.govorili su da se okrenem na ledja,pa posle na jedan pa pa drugi bok,ni slucajno da ne ustajem u lezeci polozaj,da disem,da se smirim,kad sam videla da daju inekciju toj devojci trazila sam i ja nesto da ublaze bol,i davali su i meni i njoj 2 puta,donosili su mi mokru gazicu,bila sam znojava,zedna,imala sam osecaj da mi lice gori,da cu eksplodirati od bola i naprezanja,povracala sam nekoliko puta,donosili su mi bubreznjak,pratili su bebu,mozda na svakih pola sata dr je radio pregled.proslo je pola 2,ja sam bila otvorena 6cm a ta devojka i dalje 9cm,kao i kad sam ja dosla.hrabrili su nas,govorili eto,to je to,jos malo,za pola sata cete se obe poroditi.
dr je bio kraj mene,babice su mi drzale noge savijene i rasirene,dok ih nisu zavezali,a ja sam kad krene bol stiskala one sipke i gurala.mogla sam max 2-3 puta i onda bih prestajala a dr je govorio-ajde jos samo da si jednom,to bi bilo to.
a ja sam vikala-ne mogu jos jednom,doktore pa oci ce mi ispasti!
onda bismo cekali 3 min da bol opet krene.
tacno sam osetila taj delic sekunde kad je moja beba izasla,to je uzasan bol al tren posle shvatis da bola vise nema,i nisam u tom trenu pomislila-gotovo je,vec-pocelo je,moj zivot vise nikad nece biti isti,i sad je poceo.
babica mi je pokazala moju bebu.onako plav,ljubicast,sav zguzvan,sluzav,na mestima krvav-bio je nesto najlepse sto sam videla.
da,postoji ljubav na prvi pogled,ali samo u porodjajnoj sali.
kad su ga okupali i izvagali sestra mi ga je opet prinela.nisam mogla da zadrzim suze,plakala sam i ljubila pile moje malo.
secam se da sam naglas rekla-hvala ti Boze sto mi je dete dobro,sto mi je ziv i zdrav.
rodjen je sa 4 700 gr,57 cm,u pola 3.
da je bolilo-bolilo je,oci ispadaju ali nije dugo trajalo,kad cujem iskustva rugih zena samo kazem-hvala ti boze,i trudnoca i porodjaj,sve je proslo kako treba.
dr perendija je rekao da sam mogla i pre roditi samo da sam vise slusala,al dobro,beba je zbilja krupna nije to lako roditi.
azhvalila sam se i njemu i babicama.
cura pored mene jos je jaukala,al vise ne kao kad sam dosla.nije vise imala snage.i dalje je bila otvorene 9cm,ali da je beba imala 1 kilu ona ne bi imala snage izgurati je.u sali je bila vec skoro 10h.
bebu su odneli na pregled,ja sam i dalje lezala zavezanih nogu.uopste se ne secam epizotomije u smislu da znam trenutak kad me je rezao,nista nisam osetila ali sam sivanje itekako osetila uprkos dvema inekcijama.kao da me sio na zivo.i sad se stresem kad se setim...
izvezli su me u hodnik,sigurno sat vremena sam bila tu.jako iscrpljena,oci su mi se sklapale a navodno porodilja ne sme da spava bar 1-2 h nakon poroda.sreca pa je u hodniku bila jos jedna cura,nisam je videla,nisam mogla da se pomerim,ali smo se site ispricale,smijale smo se,drzala me je budnom,da nije bilo nje zaspala bih za cas.
bila sam zedna,gladna..moja torba mi je bila na nogama,na vrhu su bili sok,plazma i moj telefon a ja nisam imala snage da ih dohvatim.
sestra nas je obilazila,i cula sam da curu sto je bila pored mene spremaju za carski.sutradan sam je videla,porodila se oko 6h,12h je proslo od ka je usla u salu,10h je trpila bolove..beba je hvala Bogu dobro.
sestra mi je rekla da su moji zvali salu,znaju da sam rodila.
pomislila sam na mog muza i brata koji me cekaju tu ispred,na mamu kraj telefona..na njihove osmehe.
dovezli su mi bebu,u kao inkubatoru.nisam se tome nadala,mislila sam da cu moci da ga malo uzmem u narucje.i izvezli su nas do vrata,muz i brat su bili tu,ljubili su me,gledali u mali ljubicasti zamotuljak i brisali oci.
malo posle odvezli su me na 3. sprat.bila sam u sobi sa curom s kojom sam i pricala u hodniku.nisam mogla da spavam od srece i uzbudjenja,cula sam se s mojima,pisala poruke svima koje volim,pricala sa cimerkom..doneli su nam nase bebe mozda sat vremena nakon sto smo stigle u sobu,oko 5-pola 6 ujutro.
taj trenutak-prvi put zagrliti svoju malu mrvicu,gledati kako spava,prvi pokusaj da ga podojim...to se ne moze opisati.
sada,nakon 3 meseca on je zdrava i napredna beba.lepo rucka,lepo spava,ima 3 mes i 8 200gr i kad god ga vodim na kontrolicu,vakcinaciju...on je kao guliver medju ostalim bebacima.
cericka me je obisla,cestitala.kad sam izlazila iz bolnice donela sam joj pice,kafu i bombonjeru u znak zahvalnosti za sve.
nikom nisam nista placala,jednostavno sam bila opustena,nasmijana,i zaista su svi sa kojim sam imala kontakt za vreme trudnoce,porodjaja i boravka u bolnici bili fenomenalni.
ako pridjes coveku s recima-vi ste ovakvi,vi ste onakvi,naravno da ce i on biti grub.
ako pridjes s recima-jeste se umorili,kako se vi borite sa vrucinom..stace i popricati s tobom par reci.meni nista nije ni od koga trebalo,rana me jako bolila ali imala sam svoj paracetamol,sestre su po x puta dnevno merile temperaturu,pritisak,proveravale ranu,dolazile da vide jel sta treba,pomagale da prvi put nakon porodjaja ustanem i malo prosetam..prema svima su bile iste.
svaki dan je dolazilo po 10ak mojih,donosili su pune kese.nit sam znala gde to da stavim,nit sam mogla da pojedem i popijem,vruce,avgust mesec,za cas se sve umlaci ili otopi.
davala sam nesto curama koje nisu iz banja luke i koje imaju posetu samo za vikend,a par puta sam dala sestri grozdje ili cokoladu jer ne volim slatko a i prevruce je u sobi,topi se.
to je moje iskustvo-kakva nam je drzava,i stanje u zdravstvu,i kakve su ima plate i uslovi u kojima rade-svi sa kojima sam ja daosla u kontakt su svoj posao obavljali krajnje ljubazno i strucno.
|
|
|
|