acudesa
|
Pa nije baš te vrste,ali jeste slično i ja sam dugo imala fobiju ali sam je pravazišla, nekako, ne znam ni ja kako
Meni je jednom prišao ili je narkoman ili alkoholičar, bila je noć(oko 7h, jesen, ali baš mračno) i kiša, baš stravično i on je nešto počeo baljezgati i uhvatio me pod mišku i stao pod moj kišobran, a nigdje žive duše, ja nisam znala šta da radim.
noge su mi se tresle, i mozak radio 200 na sat, i sreća naišao je neki čovjek, ja sam počela plakati i rekla molim vas pomozite mi, ovaj me i dalje držao pod ruku.
a, što je najgore taj slučajni prolaznik je pomislio da smo mi par pa se nešto raspravljamo i htio samo proći.
Međutim, ja sam ga opet dozivala i on je stao da mi pomogne, ovaj konj me je tek tada pustio-užasan osjećaj.Lako je reći ja bih to i to uradila, ali vjerujte da si kao slabija žena jako nemoćna (zato svaka od nas treba upisati karate ili sl, pa im .......)
danima, mjesecima sam imala strah hodati sama mrakom, ali sam to prevazišla,nemam strah mada i dalje ne hodam sama noću-jedino ako moram
da dodam još da sam nakon toga nabavila sprej-i kad bi bila u sl situaciji, nekoj rizičnoj držala sam ga u rukavu sa prstom na njemu-spremnog da napršćem samo ko mi priđe i imala sam neku sigurnost zbog toga, a sad imam mm koji me čuva i prati
< Poruku je uredio acudesa -- 8.10.2009 22:25:10 >
_____________________________
...iskrica u oku, toplina u dodiru, sunce u osmijehu..čine da se osjećam sretnom, dušo mamina:)
Odjednom je sve dobilo boje...
|
. 
, samo prođe
za tebe...
Odštampaj
