emma.L
|
Trudim se jako, jako, jako da ga ne zanemarim, ali jednostavno ponekad nemam snage družiti se kao prije. Za razliku od neke djece, Ema je jako zahtjevna, do nedavno nisam ni kuhala dok je bila budna. Dakle, kućanske obaveze su počinjale oko pola 9 uvečer (čišćenje, kuhanje za sutra, peglanje košulja, leteće čišćenje wc-a...). Ja kao niskotlakaš bez 12 sati sna nisam dobra nikako, i nakon toga svega se sručim u krevet mrtva. E sada, kad je Ema stabilna na nogama, kad traži sama šta treba, kad sama jede- barem fizički nisam slomljena kako sam bila, ali onaj nedostatak sna je ostao kroničan (vjerujte, imam nalaz koji kaže da sam usljed neispavanosti skršila imunitet  , pa se pitam kakav sam to ja razmaženko da uz jednu super bebu, koja spava po cijelu noć, uz razumnog muža koji mi u svemu pomaže, imam i dijagnozu sa pečatom čak). Dakle, Emi ništa ne smije faliti, ja sam kako jesam, a tata je donji, nažalost, ma koliko ja žalila zbog toga. Nikad nisam dozvolila da to bude zanemarivanje, naši mali rituali su ostali, ali daleko rjeđe nego prije.
_____________________________
Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008.
Timur, radost mamina, 9.10.2011.
|
i prijateljicama ili ja i 
Odštampaj
