Anoniman
|
Ja svoju djecu puceknem po guzi,i smatram da im od toga neće ništa biti,nekad više nekad manje,po zasluzi.Mojoj starijoj ćerkici možeš danima govoriti ne to raditi,pa pokušati i na ljepši način,de slušaj mamu,ti si draga curica,nemoooooooj to raditi,opet ništa pa i proderati se ne vrijedi,ona gleda u mene i radi dalje što radi.Onda preostaje samo što bi se reklo šipka,kod mene muholovka A mlađa dobije onda uz stariju,učestvuje i ona većinom,ali pošto je njoj tek godina nju tek onako puceknem da ne bude nepravde.Mada...bude mi svaki put žao,ali stvarno drukčije ne ide! Ali samo kad se sjetim male od moje prijateljice,istog trena me prođe grižnja savjesti.Mala ima 6 godina i toliko je razmažena...FUJ!Oni pokušavaju sve da riješe bez batina (neuspješno!) Kada joj nešto ne dozvole ona se baca po podu,dere iz sveg glasa,a oni konjskih živaca!Ja sam par puta zagalamila na nju kada dođu kod mene,stvarno nema smisla da njena mama sjedi i samo govori ne,a ona prosipa,otvara šta hoće,vadi sve...Jednom me je čak šakama izudarala po stomaku(ne želim zvučati poput djeteta)nije da je mene to doboljelo,ali sam bila trudna 6.mjesec i zbog trudnoće sam se prepala,i tad je dlaka falila da je ne bacim od pod .Urlala je,jer je bila ljuta na mamu što joj je zaboravila ponijeti neku igračku,i ja dodala da bih je istukla da je moja,e tad sam joj svašta izgovorila da je nekulturna i divlja,da će drugi put dobiti sigurno plesku,i prijateljica je sjedila još nekih 15 min i otišla.Znam da se naljutila,i otad se baš pretjerano ni ne družimo. Ne želim da me pogrešno shvatite,imam ja i prijateljica koje nekad udare svoje dijete,pa opet ne mogu na kraj izići s njim,a imam i onih koje ni ne moraju tući,jer je dijete samo od sebe poslušno i mirno.Što neko reče svako dijete priča za sebe!
|