emma.L
|
IZVORNA PORUKA: tajra Kakav strah... bjezi, boga ti... Pa sad si kao tenk, ne mozes se ni okrenuti, tesko leci, tesko ustati, bebac lupa cas u ledja, cas u cjenjenu, piskis precesto, uci u kadu nemoguca misija, vidjeti svoje noge, takodjer... brines se vec za dvoje djece, a vidi se samo jedno... sexu bez balona izmedju vas dvoje vise i ne pamtis... Kad odes u bolnicu, neces imati kad da se bojis jer ces misliti sta ti prvo dijete radi, da li mu nedostajes, kako ce reagovati na bebicu... I u tom neznanju...hop...ti dupla mamica Upravo ovako, ako sam i imala strah, otkako sam se zaokružila nestao je i samo želim leći na stomak i spavatiiiiii! A još kad me Divanović posadi na vagu i pita 'koliko' pa moram sići s nje i odmaknuti je da se dooobro nagnem i vidim strahotu od kilaže . Još puna tri mjeseca imam i već sam neki dan izgovorila da ne bih zamjerila da porani barem malo i poštedi me kojeg dana. Iskreno, strah postoji, ali od doktora i njihovih kerefeka poput dripa, ležanja na strani kad samo želiš hodati i čučnuti i sl., pa već MM-a pripremam na to da nećemo žuriti, jer ja sada znam do kada mogu ostati doma. A on me mora trpiti . Doduše obećala sam da nema rađanja u autu ni ispred bolnice, hehe. I još nešto, prvi put sam se malo bojala za sebe, a sada samo želim zdravu i živu bebu kako god da bude. I učinit ću sve da joj omogućim što brži i što manje stresan dolazak na ovaj svijet . ena, fakat čekamo jednu skroz pozitivnu priču s poroda uskoro .
_____________________________
Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008. Timur, radost mamina, 9.10.2011.
|