|
veeseelaa -> RE: sve one koje su izgubile voljenu osobu u životu (15.2.2010 12:49:56)
|
IZVORNA PORUKA: Latinka
I ja sam izgubila brata 4.jula,1992.
Bio je stariji od mene gotovo 6 godina. Nismo ga odmah mogli ni sahraniti do zavrsetka rata kada smo se vratili kuci i, koje ironije, mama je nasla njegovo i tijela jos 2 rodjaka koji su skupa s njim poginuli.
Istina je sto Dojbinica kaze: svakim danom mi sve vise nedostaje. Valjda kako covjek "stari" pa i razmislja drugacije, tako i meni cesto padne na pamet i uhvati me strah od buducnosti, sto se kaze, ako bude po redu pa roditelji prvo odu, onda ja ostajem sama,jer nemam vise ni brata ni sestre. Istina, imam muza u kojeg se mogu pouzdati, imam 2 rodjaka i rodicu s kojima sam jako bliska i znam da bi u pola noci dosli da mi nesto zatreba, prijateljice su tu naravno... Svi oni pokusavaju na neki nacin da mi nadomjeste taj gubitak, da mi zamjene mog bracu, da me zastite, da mi ugode, ali svi oni vrlo dobro znaju da je to nemoguce isto onoliko koliko i ja.
Imao je samo 21. godinu kada je poginuo. Ja sam davno presla te godine, ali, vjerujte, kad mislim o njemu, mislim o njemu kao o starijem, ozbiljnijem.
Jos, nazalost, nemam djece, ali upravo zbog toga sto sam ja ostala sama, tako bih rado imala ih punu kucu, da veselo trckaraju, da se smiju, i nadam se da ce me dragi Allah ubrzo obradovati prvim. Koliko zbog mene, jos bih sretnija bila zbog svojih, jer znam da bi im moje dijete ili djeca pomogli da bar malo prevazidju taj gubitak i bol.
Latinka i ja sam izgubila brata u ratu, poginuo je 21 avgusta '92, imao je samo 17 godina
To je bio veliki udarac za moju porodicu, nikada se nismo u potpunosti oporavili
Svaki dan mi sve više nedostaje, kada sam završila osnovnu školu upisala sam srednju školu koju on nije uspio završiti... njegov razrednik bio je i moj razrednik.... koristila sam njegove sveske, skripte.... upijala sam sve što je pisao.... i sada čuvam cijelu kolekciju njegovih stripova (koje sam mu kao mala krala da bi ih čitala) Alana Forda, Mister Noa, Dilana Doga, Blek, Zagor....
Često razmišljam o njemu, analiziram njegove stvari ne bi li spoznala kakav bi bio da je sada tu...
Često molim mamu da mi priča o njemu, o njegovim stavovima, karakteru, navikama....
4.02 napunio bi 35 godina da je živ... Par puta sam upoznala neke njegove školske drugove, koji iako nisu znali da mi je on brat kontatovali su da ih podjećam na jednog njihovg druga koji je poginuo... kad bi skontali da sam mu ja sestra, ostali bi bez teksta
Drago mi je što ličim na njega, nekada svoje lice analiziram gledajući se na ogledalu i da baš ličimo.... pa onda zaplačem
Ne rijetko mamu podsjetim na njega gestom, pogledom, izrazom lica pa se onda rasplače
I tako dani prolaze al utjeha je da ćemo se jednoga dana svi sresti i biti zajedno
Tebi želim puno djece koji će ti ublažiti bol koji imaš za bratom
|
|
|
|