|
Anoniman -> RE: Prijateljstvo , korist , laz ??? (11.6.2009 0:28:35)
|
Moja uzrecica koju cesto znam reci je: Ne zovem te da me hranis nit odijevas, zovem te da sjedimo i da nam bude lijepo!!!!
I zaista tako mislim. Moj problem je sto nemam pokvarene misli o drugima, mislim svi su divni, kontam da ako ja necu nesto uradit ma nece ni taj sigurno..
Ja sam dobila auto kad sam maturirala, i to mi sad nesto nije bilo aman. Isla sam na fakultet na predavanja sa autom svaki dan i isla jedna prijateljica sa mnom. Meni je to bila neka najnormalnija stvar, jest da sam ja morala jedan semafor mahsuz skrenut, ali ok, nije mi smetalo, i zajedno se vracale kuci. Da bi ja na proljece odlucila malo pjesacit i kazem njoj lijepo je vrijeme, hajmo malo setat, pa cemo u grad na kafu, da se ne ulijenim. Ona vise sa mnom nije progovorila nikad.
A prije toga, bila zima, minus ihahaj, i ja bila kod nje. Ja se zasjedila i pitam nju hoce li me odvest kuci, da ne idem sama kasno je, kaze da hoce, i kad sam se spremala da krenem, ona skoci, ode u kupatilo i eto je izlazi sa peskirom oko glave, ko fol oprala kosu, i kaze stvarno sam je morala oprat jer ne mogu da izdrzim vise kolko se umastila. Ja kad nisam tu pocela plakat. Jer vidi se da nije mogla oprati kosu, peskir suh i onako dugu kosu treba da pere znas kolko.
A to je prica jedna u nizu... Sve u svemu, ja znam da nisam nikom zlo nanijela, i nemam se cega bojati. Ljudi su cudo, samo to mogu reci.
|
|
|
|