Mici25
|
Drage moje,
tek sam se prijavila ovdje iako dugo pratim i čitam ovaj forum. Odlučih da vam pišem, jer je nekad nešto lakše podijeliti sa "strancima". Ovako, u braku sam četiri godine. Vjenčali smo se kao studenti i prve godine su nam roditelji pomagali, tako smo se s njima dogovorili. Druge godine braka muž je pronašao posao u jednom studentskom centru, gdje je radio više od godine. Potom je radio kao konobar na dva mjesta, anketar u jednoj agenciji. Oboje smo sada fakultetski obrazovani i ja sam hvala Bogu dobila posao u struci, s tim da sam i ja prije radila (čuvala dvoje djece)... Međutim, sve ovo navodim da nekako uvedem u ono što želim reći. Muž trenutno nema posao, prijavljuje se, hoda od jednih do drugih, ali ništa... Nema veze što je završio fakultet, aBd za koji dan i magistar, traži bilo šta. Ali, moji roditelji (tj. mama) smatra da ja sve sama radim, to što je on radio, ni ne vidi, vidi samo što sam ja čuvala dvoje djece 8 mj., i često zna reći da joj je žao mene. Onda se i ja uznemirim, počnem se svađati s mužem, sve to toliko utiče na mene da ne znam više...
Znači, nije da mi je muž neki lezihljebović, zaista nije, najčešće je i ručak gotov dok dođem, pospremljeno, itd. Samo, nekad sam toliko beznadežna, jer vidim koliko nas sve ovo ubija, posebno te svađe koje dolaze...
|
Odštampaj
