Anoniman
|
Prrije nekoliko godina sam na ovom forumu imala veliku podršku dok sam željela i čekala bebu...i Hvala RR što postojiš....
Danas imam veliki problerm, željela bih pomoć i savjete, mada mi svi otprilike znamo mnogo toga, podrška koja se ovdje može naći je jedinstvena.
U braku sam skoro sedam punih godina, imamo dijete napunio pet. Do dasa je sve išlo ok, imali smo uspona, padova manjih, zavrzlama, ali ništa posebno...Bilo je momenata kada se i novca imalo manje, ali nije mi to bio problem, ljubav je bila jaka. Nakon porodiljskog prestala sam raditi i ostala kući, spletom okolnosti. Muž mi radi po terenu, živimo malo udaljeni od grada, tako da sam ja u biti cijeli dan s djetetom sama. Muž me volio, kada je radio nikad nam nije ništa falilo, mada često sam mu znala prebaciti da malo pažnje poklanja meni. Skoro da nismo ni izlazili kada dođe s posla, doduše nije ni on. Dešavalo se to i da jednostavno nema o čemu da razgovaramo, nikada mi nije previše pričao o zbivanjma na poslu, ali ja sam htjela samo da više razgovaramo, pa o bilo čemu, uvijek sam mu govorila pričaj mi o svojim željama, strahovima, planovima...bilo čemu, nije bio baš rječit. Nije falilo sexa, bio je savršen kao uvijek. I tako....otprilike unazad dva meseca od jedne glupe svađice je krenulo sve nizbrdo. Uvijek smo jedn drugome govorili, volim te, ljubavi, cmok....od prvog dana. Nakon te svađe, naljutio se, i počeo da mi uskraćuje te riječi, hajde ljuti se... Ok, ali nije popuštao..a mene đavo tjerao na gluposti, što mi ne govoriš, što se ljutiš..znam da ovo možda sad izgleda smiješno ali.... Postao je sve hladniji, hajde pitam jel ima problema na poslu nema, a razgovori na skype postajali sve bezvezniji.... Đavo mi nije dao mira....Vidim online je, a ne šalje mi poruku, ja kod dr on ni nakon dva tri sata da se javi da pita šta je.. Naravno, u ženskoj usamljenoj glavi, iako nikad nisam imala razloga ni povoda, ja počnem sumnjati.... Kad ga pitam šta je problem, nema problema, jel ima druga kaže nema. Ali sve udaljeniji...Počela sam mu ulaziti na fb profil, i đavo mi ne da mira nađem neku poruku s nekim prijateljem, malo me zagolica... I noć prije nego će doći ovamo, vidimo se na skype, sav nikakav..pitam šta je kaže dosadna si...alarm...vidim kasnije online, uđem u poruke...kad dopisuje se s tim jaranom, poruke..aman muške..doduše ni u jednoj ne veže sebe niti spominje da šta mulja, ali tom momku priča ima koka i tako. Ja puknem, naivna i blesava, idealizirala muža ko da je slijep, bez uvida o tome kako muški nekad znaju razgovarati...pozovem ga u bijesu na skype, sve izbiflam, on poludi kaže dolazim kući sutra sve da riješimo....kraj....pričaj ovo ono ne ide....u dijete se zakleo, a voli ga više od ičega da me nikada nije prevario niti da to sve ima u planu... Došao je i došla je moja patnja... Da malo skratim, jedva je progovarao, imali smo ujutro jedva nekakav sex, ali on ne priča..kasnije kada sam probala razgovarati, kaže nećemo se razvesti, ali briga me gdje si, budi ovdje ako hoćeš ako ne svejdeno mi je.... Ne priča, ne reaguje na mene ništa... I tako dan, dva...jedva po koja riječ, jka mu se primaknem glavu okrene...Pitam ga voliš li me, kaže da, ali smanjila se ljubav. Drugi dan, kao pitam pa jel želiš da uspijemo, kaže da, ali neće moći... Imali smo još dva puta sex, više na moju inicijativu,a osjetila sam strast njegovu kao i prije. Malo sam sada zbrkana, ali uglavnom, kaže nisi mi nikad vjerovala, hm... ne baš da je tako...sad si me provjeravala stalno, kažem mu zašto, ne to njega ne dotiče, kad mu kažem da je umanjio svoju pažnju, kao nije... Ovako, kaže da sam ja sve uništila tim nepovjerenjem, i vjerujem da jesam, pretjerala sam, ali nije dijelio sa mnom ništa, a udaljavao se... Kaže da ga moje suze ne interesuju, da mu ništa ne znači što plačem... Kaže da me voli, kad ga pitam naravno..ali neće da ragovara, ne da mi ni prići sebi ni ukom smislu...ragovoror završi na istom...Znam da sam ga povrijedila, i pretjerala, ali mi je krivo što kad kaže eto da bi želio da se popravi-mada odmah kaže neće moći, jednostavno nema ni jedne slamke da mi da za šta da se uhvatim, ni smješka ni lijepe riječi... Volim ga ko luda, ne znam da li ću moći živjeti ovako on u svom ćošku ja u svom, moliti za malo ljubavi....Looše se osjećam....Dijete nažalost, puno toga uviđa... Znam koliko sad ovo sve izgleda glupo, ja sam ispala tako nezrela i blesava, uništila sam puno toga...Ima li nade za nas, ima li nade da popusti, mada on kaže od sada nam je ovakav život, pa ako hoću ako neću... Pomozite, a ne osuđujte..ionako sam na granici za tabletice...
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
