Chlamydia trachomatis: Hlamidija je mikroorganizam koji prouzrokuje jednu od najucestalijih zapaljenjskih polnih bolesti. Prisutna je kod 4-12% odraslih zena i cak 9-25% adolescenata. Od mnogobrojnih tipova hlamidija, samo se infekcije sa serotipovima D-K ubrajaju u polno prenosive bolesti. Tipovi A-C izazivaju ocnu bolest trachom, a tipovi L1-L3 venericnu bolest lymphogranuloma venereum (LGV). Infektivna forma ovog mikroba je metabolicki inaktivna i naziva se elementarno telesce. Ulaskom u celiju iz infektivne forme nastaje metabolicki aktivna forma - retikularno telesce, velicine oko 1 µm. Ovo su neke od karakteristika koje hlamidiju cine slicnu virusima (intracelularna transformacija i intracelularni parazitizam). Retikularna telesca se razmnozavaju intenzivno 2 dana i potom se ponovno pretvaraju u elementarna telesca. Prskanjem inficirane celije, nova elementarna telasca inficiraju nove (zdrave) celije pa se infekcija siri. Ukoliko ne dodje do prskanja celije, hlamidija moze u ovom obliku perzistirati u genitalnom traktu godinama ne izazivajuci nikakove simptome. Van celije, hlamidija je veoma neotporna, ali ipak moze opstati izvesno vreme na prljavim rukama, peskiru ili nekom drugom predmetu, pa je prenosenje hlamidije neseksualnim putem moguce. Osim toga, prenos infekcije je moguc i za vreme porodjaja  - sa majke na dete ili autoinfekcijom (genitalno - okularni prenos). Hlamidija se najsce prenosi spermom, vaginalnim sekretom i krvlju. Ovo je moguce tokom oralnog, vaginalnog ili analnog seksualnog kontakta. Zbog rasirenog promiskuiteta, samo se u SAD-u svake godine zarazi oko 4 miliona osoba, sto predstavlja finansijsko opterecenje za osiguravajuca drustva od oko 2 milijarde dolara godisnje.

Hlamidija uzrokuje niz bolesti poput uretralnog sindroma kod zena, mukopurulentnog cervicitisa, zapaljenja male karlice, nespecificnog uretritisa kod muskaraca, epididymitisa, Reiterovog sindroma, proktitisa, neonatalnog konjunktivitisa, neonatalne pneumonije i lymhogranuloma venereuma. Jedna od opasnijih posledica infekcije hlamidijom je neplodnost zena, vanmaternicna trudnoca ili ponovljeni spontani pobacaji. Neplodnost ili vanmatericne trudnoce mogu biti posredovne zapaljenjem i ostecenjem jajovoda, "losim" kvalitetom cervikalne sluzi (komporomitovanjem pokretljivost spermatozoida), dok su spontani pobacaji i prevremeni porodjaji posredovani aktivacijom NK celija, njihovom povecanom agresivnoscu prema posteljici kao i povecanom sekrecijom proinflamatornih Th1 citokina od strane NK celija i ostalih imunskih celija decidue.

Simptomi: Kod muskaraca se infekcija hlamidijom manifestuje vrlo blagim simptomima (iscedak svetle boje, neobican osecaj u mokracnoj cevi ili u donjem delu trbuha) koji su slabo izrazeni i nejasni, pa najcesce prolaze neprimeceni ili se zanemaruju, dok se kod 50% muskaraca bolest razvija bez bilo kakvih simptoma. Kod 30-50% zena infekcija hlamidijom se manifestuje zapaljenjem grlica materice. Tipicna simptomatologija podrazumeva pojacani vaginalni sekret zuckaste boje, guste i lepljive konzistencije, urethritis (upala mokracnog kanala) sa smetnjama prilikom mokrenja u vidu peckanja, bolova i ucestalog mokrenja. Mukopurulentni cervicitis je gnojna upala grlica materice. Simptomi upale grlica materice su vaginalni sekret koji moze, ali i ne mora biti pracen neprijatnim mirisom, sive, bele ili zute boje, nenormalno vaginalno krvarenje nakon penetracije, izmedju menstruacija ili nakon menopauze, bolna penetracija i bol u vagini. U slucaju sirenja upale na jajovode i jajnike nastaje zapaljenjska bolest male karlice (PID) s bolovima i napetoscu u donjem delu trbuha, pojacanim vaginalnim sekretom, bolovima prilikom odnosa koji mogu biti praceni osecajem mucnine ili povracanjem, nepravilnim krvarenjima. Telesna temperatura ne mora biti povisena. Prirodna posledica nelecene infekcije je neprohodnost jajovoda, odnosno neplodnost (u oko 10% slucajeva) i povecani rizik za vanmatericnu trudnocu. Redja komplikacija infekcije hlamidijom je perihepatitis sa stvaranjem priraslica u okolini jetre (Fitz-Hugh-Curtis Syndrom) i peritonealnim izlivom. LGV je polno prenosiva bolest uzrokovana hlamidijom kada mikrobi ulaze u organizam kroz sitne povrede na kozi ili na sluznici i sire se u regionalne limfne cvorove u kojima nastaju nakupine gnoja. Kod nelecenih infekcija, moze doci do sirenja upalnog procesa na okolno tkivo.  Cetiri nedelje nakon polnog kontakta javlja se bezbolni ulkus na vagini, a cesta je i temperatura, glavobolja, bolovi u misicima. U tom ranom stadijumu bolest cesto ostaje neprepoznata. Nakon nekoliko nedelja povecavaju se limfni cvorovi. Zahvaceni limfni cvorovi se povecavaju, gnoje i gnoj izlazi kroz brojne kanale (fistule). Tada se osim temperature, glavobolje, osipa i upale jetre, moze javiti i upala mozga i mozdanih ovojnica (meningoencefalitis). Limfni cvorovi zarastaju oziljcima, ali infekcija moze dugo trajati i uzrokovati opsezna razaranja tkiva.

Infekcija hlamidijom moze da bude jedan od okultnih razloga steriliteta kod zena. Priraslice na jajovodima i fimbrijalnom aparatu jajovoda su veoma nezne tako da najcesce ne uticu znacajno na anatomiju unutrsnjih polnih organa. Sve ovo doprinosi otezanom dijagnostikovanju zapaljenja jajovoda uzrokovanim hlamidijom. Ultrazvucni pregledi u ovom slucaju ne daju znacajne podatke. Medjutim, lapatroskopski pregled i laparoskopska adhezioliza priraslica predstavlja suverenu metodu lecenja ocog problema. Na prikazanim slikama mozete videti  priraslice prouzrokovane infekcijom kao i sam zivotni ciklus hlamidije.

Konjunktivitis Ili upala ocnih kapaka se moze javiti kod seksualno aktivnih osoba kao komplikacija genitalne infekcije hlamidijom. Osim toga, hlamidija moze uzrokovati konjunktivitis cija je karakteristika sluzavo-gnojni sekret iz oka, otok ocnih kapaka i upala roznjace (keratitis). U hronicnim slucajevima mogu nastati ociljci na roznjaci, ali se slepilo retko razvija. Veruje se da je glavni put prenosenja hlamidije u ovom slucaju samoinficiranje (najcesce rukama) ili kupanje u bazenu.

 

Dijagnoza Infekcije hlamidijom se postavlja iz brisa grlica materice ili uretre postupcima imuno-hromatografije, imuno-fluorescentnim testom, u celijskoj kulturi (McCoy celije), DNA amplifikacijom ili brzim testovima na anti-hlamidijska antitela. Postoji veliki broj brzih testova za detekciju anti-hlamidijskih antitela koji pokazuju razliciti stepen pouzdanosti (osetljivosti). Kod nas su u glavnom u opticaju testovi uvezeni iz Rusije, Kine, Bugarske ili Koreje, mada se mogu naci i testovi iz tzv. zapadno-evropskih zemalja. Po pravilu testovi iz razvijenih (zapadnih) zemalja su vrlo osetljivi i pouzdani sto je veoma vazno za otklanjanje zabune oko "pozitivnih" ili "negativnih" briseva. I ovde vazi stara narodna: ako neznas sta je dobro - pitaj sta je skupo.

Lecenje: Hlamidija je osjetljiva na antibiotike kao sto su tetraciklini, ciprofloxacin, klaritromicin tokom 10-14 dana i azitromycin u jednokratnoj dozi od 1 g (single shot). U trudnoci se ordinira eritromycin. Jednom izlecena infekcija ne znaci i zastitu od bolesti u buducnosti, jer se infekcijom ne stece otpornost na hlamidiju. Po pravilu treba leciti oba partnera.