RE: Koliko smo, zaista, realni? (Puna verzija)

Forum >> [Partnerstvo] >> Porodica i partnerski odnosi



Poruka

leli§ -> RE: Koliko smo, zaista, realni? (18.2.2009 12:03:50)

mene je zivot jako mladu naucio da se trebas najvise o sebi brinuti jer svi osim tvoje majke i oca su nekako preci sami sebi. jos sam na ruzan nacin naucila da je realnost i distanca osnova za uspijeh (u bilo kojoj oblasti zivota). ja sam 100% realna s obzirom da gledam na rodbinske odnose ovako: kako su mm roditelji bitni i koliko on njih voli i postuje tako i ja svoje. ne volim da se od mene ocekuje nesto samo zato sto sam se ja udala. znaci koliko on mojima toliko i ja njegovima (ne trazim ni ja sad da je jaje za jaje i oko za oko...ali se balansiramo). inace ne volim analizirati osobe koje su srodnici onih koje volim, tu da iskrena budem zmirim i boli me briga (moj dragi je obicno taj koji otpocne pricu o nekome u nasoj familiji)...sve dok u mene neko ne cacka ne cacakam ni ja...ali nemoj ni moje dirati, jer ni tvoji nisu zlatni... i bas se divno razumijemo[sm=smiley36.gif][sm=smiley36.gif][sm=smiley36.gif]



andji -> RE: Koliko smo, zaista, realni? (18.2.2009 16:36:06)

jos sam na ruzan nacin naucila da je realnost i distanca osnova za uspijeh (u bilo kojoj oblasti zivota). j

Sa ovim se slažem u potpunosti



lamka -> RE: Koliko smo, zaista, realni? (18.2.2009 17:06:54)

Pokušavam da budem realna. Normalno je da muzeve roditelje ne mogu voljeti kao svoje ali ih mogu poštovati. Svekra mogu reci da i volim na neki poseban nacin jer je covjek zaista realan i nikada se ne mijesa u nas odnos. I nadasve ga poštujem. Što se tice svekrve zena na svom mjestu u vecini stvari, nekada joj je jezik brzi od pameti pa kao iz vedra neba da neki komentar ne razmisljajuci ali u sustini nije loša. Kad treba pomoci tu je bez imalo razmisljanja nudi svoju pomoc. U vecini slucajeva kada mi nesto nije pravo sutim jer ipak su to roditelji mog muza i nije moje da komentarisem. Ako mi nestonije po volji obratim se muzu i isto tako ako njemu nesto smeta kod moje mame on ce se obratiti mni. I tako funkcioniramo. Iako mislim da neko ko je rekao ima zena koe svoje mame kuju u zvijezde a svekrve prikazuju najgorima. Moje misljenje da tu postoji velika razlika. Ipak svaka mama gleda da ugodi svom djettu, pa tako i svekrva i punica. svekrve su uvijek na meti jer su ipak cesto u blizini mladog bracnog para i tu dolazi do razmirica. Misim da prvenstvno treba naci zajednicki jezik i pokusati na lijepi nacin rijesiti nesorazum. Ako ne ide ja sam barem takva u vecini slucajeva sutim jer mislim da bih u ljutnji kao i svako uostalom mogla reci nesto zbog cega bih mogla pozaliti a zivot ide dalje i ipak ce oni uvijek biti njegovi roditelji.
u svakom slučaju kakvih svekrvi ima moja je zlatna.



jasmina_mm -> RE: Koliko smo, zaista, realni? (18.2.2009 17:59:47)

ne znam koliko sam realna, ali zaista mislim da sam poprilicno realna. Kad me neko iznervira od rodbine bilo moje ili njegove otvoreno kazem, a i MM isto. Vise nam dolazi od MM familija nego moja i ja ne pokusavam nikoga sa svoje strane opravdati zasto je to tako - kod mene je ono sto na umu to na drumu naravno kad razgovaram sa MM.



Amrino -> RE: Koliko smo, zaista, realni? (18.2.2009 18:35:55)

IZVORNA PORUKA: Shee

ja sam ispočetka bila nerealna, u dvije faze, na dva načina.
Prije braka- bili su najbolji.
Na početku braka-najgori.
Sada napokon mislim da sam realna-to su samo ljudi, njegovi najmiliji koji imaju svoje greške, kao što ih i moji imaju i najvažnije ne žele mi loše.
Nakraju krajeva sad su i moji postali, pa znam kakvi su. I sve cool.[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley36.gif[/image]



E ovdje sam se u potpunosti prepoznala. [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley36.gif[/image]
Dok smo se zabavljali bili su mi suuuuper! Njegovi su inace otvoreni, razgovorljivi i dopadni ljudi a i nama valjda na pocetku jaaaako godi kada nas prihvate roditelji covjeka kojeg volimo pa vidimo samo ono najbolje...Poslije poroda...sto zbog hormona sto zbog drugih okolnosti pocela sam primjecivati samo ono najgore...A i to je valjda normalno.
Kao sto moj dragi kaze- "niko te ne moze naljutiti i nanervirati kao tebi najblizi ljudi". Ziva istina! I moji me znaju izbaciti iz cipela samo sto se na njih jadne ponekad i istresem a kod MM porodice presutim. Svaka koja se presuti je, zaista, zlatna. Pravilo nase kuce i nase porodice je da sa porodicom nema svadja...Zlatna, najzlatnija distanca...Sve fino i kulturno ali granica mora da postoji...Granica zbog koje cemo se voljeti i postovati i zbog koje se necemo svadjati...jer kada se jednom ta granica predje...nema vise povratka. I sto stari ljudi rekli..."Uzdaj se u se i u svoje kljuse".
Ovo, naravno, vazi  u slucaju kada su obe strane, uslovno receno, normalne...Kod mene hvala Bogu jesu...Otvorene napade i uvrede ne bih trpila nikada ni pod kakvim uslovima.
Tesko je biti realan i balansirati ali navaznije se truditi. MM je moja najveca inspiracija jer je zaista realan. Bez ikakvog oklijevanja stane 100 % na moju stranu...ako se strane stvore...mada Smo mi od pocetka "MI"  a i moji i njegovi su "ONI" i mislim da je to najvaznije. Mnogi i ljudi i zene nakon braka i dalje nastave da budu na prvom mjestu dio onih starih porodica i to je glavni izvor problema....po mom misljenju.



hanabanana -> RE: Koliko smo, zaista, realni? (22.2.2009 17:26:46)

Ja mislim da je ključ u poštenom odnosu prema svima.
Recimo, ja ono što ne bih prešutila svojoj mami, ne bih mi njegovoj.
Ali ono što ću prešutjeti svojoj ( radi mira u kući, da je uvrijedim ili slično ) prešutjet ću i njegovo.
Bilo bi nepošteno da je drugačije.



Stranica: <<   < Prethodna stranica  1 [2]