Medić*
|
IZVORNA PORUKA: Anoniman Kratko rečeno, moj muž me nervira, naporna mi je postao. Ne volim kad je tu, volim da ode negdje, povremeno se čujemo i to je to. Nije zainteresovan da nekad malo izadje, druži se, samo neka je uz mene i dijete. Znam, da, mnoge bi to poželjele, ali smori to. Uglavnom mu se sve svodi na neku zezu, zafrkanciju, slabo ima neke ozbiljne priče, hoda tamo-vamo po kući, leži, a pametuje oko svega. Nazvala bih ga "tetka". Čak mi je počelo smetat i kad je sa djetetom. Svašta i mene. Nervira me, a opet kad se posvađamo osjećam se jako loše. Znači, volim ga. Ali me umorio. I želim da me malo popusti. A inače je čovjek sa kojim moraš paziti šta i kako reći i koji često zaboravlja dogovoreno, pa me još više nervira. Kako da se postavim i sebe odmorim? A isto tako, većina obaveza je na meni, ali, naravno, on to ne priznaje.. Nadji sebi neku zanimaciju mimo kuce i porodicnih obaveza. Rekracija neka. Izadji sa svojim prijateljima, malo ohladi glavu od svega. Budi sama sa sobom, odnosno nadji vremena samo za sebe.....
_____________________________
Nema vece institucije od roditelja!
|