IZVORNA PORUKA: Andy_Bec23

Ma nek siju ja srzim svoje zlato u rukama ... Gledam nogice jesu zdrave rukice, brojim prstice ;) sve na broju ;) presretna :)

IZVORNA PORUKA: Bubydina

IZVORNA PORUKA: Andy_Bec23

Ma nek siju ja srzim svoje zlato u rukama ... Gledam nogice jesu zdrave rukice, brojim prstice ;) sve na broju ;) presretna :)

Ljubimo te prstiće

IZVORNA PORUKA: mommyToBe

Evo,da i ja s vama podijelim moju porodjajnu pricu,od prijcu. Porodila sam se prirodnim putem u Vojnoj bolnici,za cije osoblje imam samo rijeci hvale,izuzev higijenicarki koje ne kazu ni DOBAR DAN kada udju u sobu,wc "predju" za minutu ali,necemo o tome ovaj put :) termin je bio 25.4. ali mi je moj doktor nakon redovnog ctg-a uradio i uzv i uocio da imam redukciju plodne vode,te predlozio da sutradan dodjem u bolnicu da mi inducira porod. Jako sam se na prvu prepala,jer sam mastala o spontanom prirodnom porodu,o odlasku u bolnicu s kontrakcijama na 5 min,itd. Ali,covjek snuje-Bog odredjuje :) moram napomenuti da nista nije ukazivalo na tu redukciju plodne vode,nisam primijetila curenje ili sl. Uglavnom, taj dan pred porod sam cio dan radila po kuci, otisla na dvije kafe,samo da skrenem misli i opustim se.Samo sam MM rekla za sutrasnji susret s nasom bebom,mamu i ostale nisam htjela unaprijed brinuti.Cijelu noc nisam mogla zaspati,smjenjivali su se osjecaji ushicenja,nervoze,straha,...Sutradan ujutro smo se uputili ka Vojnoj bolnici,gdje je uradjen ctg,obavljeno klistiranje i ja sam smjestena u pripremnu sobu.Tad sam bila vec 2-3 cm otvorena.Ukljucen mi je drip u 11h,lagano je kapao,a ja bila opustena,zezala se s babicama,doktorima. Oko 12h su poceli bolovi,dosta blagi poput menstrualnih.Bolovi su se zatim naglo intenzivirali da bi oko 14 h postali poprilicno intenzivni i ucestali.Babica me cesto obilazila,pregledala grlic,masirala ga da se dilatira i radila ctg. Bebi je bio vec dosta nisko spusten sto me jako radovalo i nadala sam se skorom porodu. Jaki bolovi su se nizali jedan za drugim,cini mi se bez prestanka,ja sam se preznojavala ali sam slusala babicu Zlatku,koju ne mogu a da na sva usta ne pohvalim,nisam tiskala vec nastojala da ih predisem i uspjevalo mi je.Vjezbe za trudnice su se ipak isplatile :) negdje oko 17 h sam osjetila uzasnu potrebu da kakim,tad sam prvi put vrisnula i pozvala babicu koja je odmah doletila i pregledala me, rekavsi : sreco,super,idemo se poroditi. Mojoj radosti nije bilo kraja, odvukli su me na krevetu u porodjajnu salu, popela sam se na sto. Jos jednom mi je babica dala upute kako da se ponasam i pocela sam da tiskam,na vrhuncu bola,prvi put uz jak vrisak.Rekla mi je da mi to samo oduzima snagu,da pritisnem bradu na grudi i dam jak napon kada bas bude boljelo,sto sam opet ucinila, nakon cega su babice vidjele kosicu :) na treci napon je glavica bila vani a na cetvrti je moj sin ugledao svjetlo dana,20 minuta od ulaska u porodjajnu salu. odmah mi je stavljen na grudi,a ja sam imala osjecaj da je cio zivot uz mene. Neopisivo...za to vrijeme je izasla i posteljica a obzirom da sam imala manju rupturu dr me zasio,sto sam dozivjela vise kao nelagodu nego neku bol. Zatim je bebac izvagan,izmjeren i upakovan,ja sam uz pomoc babice otisla do sobe a odmah mi je donesen i on,da se mazimo i ucimo sikiti :) malo sam odmorila a onda se uz pomoc babice okupala i presvukla,jela. Tu nasu prvu noc nikad zaboraviti necu,cijelu noc sam ga gledala,nisam oka mogla sklopiti jer sam se bojala da cu nesto propustiti. Nisam se mogla nagledati te ljepote, tog Bozijeg cuda,savrsenstva. Sutradan smo nakon pregleda mame i bebe otpusteni i otad uzivamo kuci,s nasim tajom,volimo se,mazimo,rastemo...

IZVORNA PORUKA: vila_7

Uh Vanne prodje ti svasta zbog idiota , al nek je sve hB dobro završilo i da uzivate

IZVORNA PORUKA: Anoniman 1

Evo i moje price.Nije bas da je nesto sto se nije dogadjalo,i samim tim mislim da je tragedija veca.
Nosila sam blizance.Sreci mojoj nije bilo kraja kada sam saznala jer u porodici vec imam blizance.Trudnoca je prosla skoro pa po ps -u.Bez ikakvih tegoba,osim anemije u sedmom mesecu,i u osmom su pocele noge da mi oticu.Imam pesak u bubrezima i dobih krajem osmog meseca nesnosne bolove.Medjutim lekar kaze da se javim u bolnicu gde cu se poradjati,da me upoznaju,urade ctg i proprate jos malo do porodjaja.Bolovi su bili zbog toga sto su plodovi bili bas napredni s obzirom da su blizanci pa su pritiskali glavnu venu.Kako god na moju nesrecu odem u Narodni Front.Hospitalizuju me jer kazu prema ctg zapisu ima kontrakcija,a i da vide sta je sa bubrezima.Nista specijalno.Sve analize uredne,i potvrdili da je to zbog pritiska na venu.Meni noge otecene,ali dobro to je i za ocekivati.Isprimah ja neku terapiju,besopotrebno,i nocima ne spavam od bolova.Desetog dana lezanja se smiluju da mi odrade uz i kazu jedna beba ima slabiji protok,ali kao nista specijalno.Da skratim dva puta izlazila na konzilijum,i treci put odluce nakon mog insistiranja i kukanja da mi urade CR.Inace se jednojajcani blizanci kazu ne radjaju prirodno.Pa eto skoro nikada.Dan pred CR meni pozli,ceo dan mucnina,povracam,uradili mi CTG ujutru i uvece i niko nista ne komentarise.Odem da se pozalim oko 5 popodne da mi je jako lose i da sam povracala obilno ko zna koji put,sestra kaze,dobro,ne mogu sada da ometam razgovor izmedju koleginice i nacelnika.Nakon dva sata pojavi se druga sezurna doktorka,prst u grlic,nije me ni saslusala,i odredila infuzije.Jedva isprimah,bolovi...Samo sto sam zavrsila opet povracala,opet bolovi.Nekako dodje jutro.Dodje moja doktorka,kaze da li ste uzbudjeni?Ja na izmaku snage kazem kako mi je bilo lose i td...Ona otrca uspaniceno negde i kroz deset minuta su dosli hitno preko reda da me odvezu u salu.Vec mi je nesto bilo sumnjivo...
Budim se i vidim supruga,nikada necu zaboraviti taj iznenadni talas tuge koji sam osetila i grc u stomaku jer sam znala da nesto nije u redu,inace on ne bi buio tu.Radio je,i uveravao me da ne panicim,i da je to rutinska operacija CR,i td...DOKTORI STOJE SA STRANE CUTE...pITAM GA JESU LI BEBE DOBRO?oN SA SUZAMA U OCIMA KAZE NISU!Srusilo se sve,gotovo,pozelela sam da me nema.Kaze jedna beba mrtva,druga u teskom stanju na Neonatologiju hitno prebacena.Sa ponekim otkucajem srca.Od tada svakoga jutra ustajem sa mislju i pitanjem zasto ja nisam bila ta koja se nije probudila,samo da je moje dete bilo dobro.Prosle su dve godine i dalje se to pitam.Da se vratim na taj dan.Davali su mi sedative,ali oka sklopila nisam.Najduza noc u mom zivotu.Tamo govore ako prezivi prrvih 48 sati ima nade,ovako nema prognoze.Moram da napomenem da su me posle takve noci i svega sto se dogodilo sestre ujutru terale da ustanem.Razumem da moraju.Rekoh polako,nemojte me vuci,zateze me kateter,vrti mi se u glavi...Jedna uze pune sake ledene vode i sasu mi u lice.Reci nemam o njihovom ponasanju,kao da sam krmaca pred klanje.Iz soka je najljubazniji bio tehnicar,koji je imao strpljenja i naravno sama sam ustala kasnije.Dalje se secam kroz maglu.Dani su odmicali u mislima i suzama.Pitanjima lekara,sklanjanju pogleda,i mojim pokusajima da se suzdrzim od razgovora.Bebac je bio dobro.Brzo je izasao iz intenzivne,mada na Institutu proveo 28 dugih dana i ja sa njim.Otpusten zdrav.
Odgovora nema...Nadzori i komisije jasno kazu njihov propust,Dana kada mi je pozlilo otkucaji srca umrle bebe su pali ispod 90 i po njihovom nalazu trebalo je uraditi hitan carski.Doktorka me ni saslusala nije.Pitam se da li je pogledala nalaz?Ili nije toliko znala,ili je nije zanimalo...Ono sto su jos rekli je da se predugo cekalo.Nisam znala da je odlaganje znacilo da treba da platim.Svi me pitaju kako?Radis u zdravstvu?Rekoh u grani medicine gde ja radim nikada tako nesto nisam cula.Eto...sudski postupak poceo,i stao...Vec skoro dve godine nikakvih vesti.Trebalo je da nas obaveste sta dalje.Znam da moje dete nista nece vratiti.Zatvorska kazna im nece naneti patnju,koju su oni meni.Zelim da se istera pravda zbog svakog buduceg deteta koje treba da dodje na ovaj svet.Zdravstvo nam je postalo dno,i mislim da naznaka boljem nema.
Kako gledam svoje mezimce koje raste samo zamisljam da je trebao biti jos jedan isti takav.To ce me pratiti do smrti.

IZVORNA PORUKA: rose

nisam htjela pisati porodjajnu pricu ali me ovi vasi postovi natjerase da i to uradim 

svoj porod sam zamisljala kao porod u kadi, isla na vjezbe za trudnice, nisam osjelaca strah, trudnoca uredna, ja sebi najljepsa, bez imalo mucnine a termin mog poroda je bio 7.11...dr. mi je govorila kako je beba sitnija pa eto mozda i zakasni a ja sam se potajno nadala da ce se roditi na moj rodjendan, 15.11., medjutim ona je ipak htjela samo svoj rodjendan ...vec kad sam presla termin, redovno sam isla na ctg, svaki drugi dan, oticala sam vec od 17-e sedmice pa je sreca da je vrijeme bilo prelijepo a ja mogla stati u svoje sportske cipele koje sam potpuno razvukla, u 9-om mjesecu mi je skocio pritisak pa smo to kontrolisali tabletama...9.11. me dr. masic pitao "imas li ti namjeru poroditi se ove godine?" misleci da sam otvorena jedva 1 prst a vec 12.og sam ga pitala misli li ovo moje dijete uskoro i rekao je moglo bi za dan-dva (a ja posmislih kako ce ipak na moj rodjendan )...mislim da sam vec bila 2-3 prsta otvorena, poslije pregleda sam otisla kod muza na posao, popila kafu i sok od jabuke i lagano kuci...svladao me umor kao i proteklih dana te sam zaspala. on je dosao kuci oko 5 i spremao nam nesto za jelo i kad je klopa vec bila gotova, okrenula sam se na drugu stranu i osjetim kao da sam pisnula ustala sam do wc-a i nakon obavljenog posla, skontam da posao jos nije obavljen i da ja curim bez kontrole , skontam da moram ici jer mi je pukao vodenjak, kazem muzu i on je u sekundi bio spreman a ja sam ipak morala skinuti sminku koja je ostala od tog dana , u to je nazvala moja mama i kazem joj da mi je pukao vodenjak te da idem u bolnicu...stigli smo za par minuta, ja bez bolova, presvukla se, ctg, dr. drljevic dezurni pregleda me i kaze lezi nece ovo jos, te tako se vratim u sobu...iskoristim sto me ne boli da zajedno disem s jednom trudnicom koja je vec bila u velikim bolovima, da joj malo masiram ledja, kazem muzu da mi donese nesto za jelo i citanje...elem, pored mene tu je bila jos jedna bez bolova...uskoro se ta koju sam zatekla u bolovima i porodila...5 minuta nakon sto je otisla u salu...onda u sobu dodje jos jedna, ekspresan porod, pa jos jedna i kod nje isto...skontam da je kljucni momenat kad ih odvedu u salu i tada je sve brzo gotovo...polako me pocinje stezati oko ledja...ne znam koliko je sati ali mislim da je vec negdje 9,10...ova preostala trudna cimerka i ja disemo na smjenu, samo sto jednoj prodje kontrakcija, drugu uhvati...bio je red set___anja, red disanja, pa lezanje i cuvanje za sipke, disanje...dok ne odvedose i nju...za 5 minuta se culo da beba place...sada sam u sobi sa 4 tek porodjene zene...sada se samo ja cujem...mislim da me vec malo stid jer ovo moje traje i trajeee...u neka doba je i babica dosla, masira mi medjicu, slusa ctg...a u momentu kada ja vec klonem, i srce moje princeze se usporava i vec me strah da ce joj se nesto dogoditi, oni se sale...pricaju o torabiju samo da ne zaspu, vec je kasno ali ja nemam predstave koliko je sati, sestra mi vlazi usne vodom i govori mi da napone predisem...a to je tek bilo tesko za odraditi...u neka doba sestra mi govori da idemo u salu...ja sretna jer znam da je sve gotovo za 5 minuta...znam, tako je i njima bilo...ustajem, idem do sale, penjem se na sto, dr. je tu...cekam napon, guram, nista...opet napon, guram, ovaj put se on laktom naslanja na moj stomak, nista...vec me panika hvata, bojim se da ne uzmu vakuum ili forceps...ova moja se zainatila i ne izlazi...kontam sto me ne recnu vise, dr. mi kaze hajde da ovo odradimo, nemoj da sada moramo carski raditi...napon, lakat na stomak, blago peckanje i moja princeza zakmeca u 04.35 ujutro, 13. novembra, sva bijela od verniksa...nose je da je obrisu i gledam, cesljaju joj kosu vec u prvoj minuti zivota ...umotaju je i stavlaju u box a ona otvorenih okica, suti i zmirka ljubav na prvi pogled u medjuvremenu mi dr uzima uzorak za maticne celije i pokazuje ga...ide radjanje posteljice...a ova iskidana sva...kaze dr. treba li revizija...e sad vec trazim anesteziju ako je misle raditi...elem babica je poslaga nekako i vide da ne fali nista...sivanje, boli...kaze babica, disi kao kod trudova...predisah i to, na trenutak mi moju princezu dadose u ruke...preslatka je i lici na tatu...idemo u sobu...konacno i ja se pridruzujem svojim cimerkama s osmijehom ..u sobi tiho...cak i njihove bebe koju se vec tu s njima se ne cuju...slijedi lezanje od dva sata koje sam prekratila slanjem sms-a muzu, roditeljima i prijateljima...nastavak sms-a s muzem da ne bih zaspala...nakon 2 sata mi je donesose, zovem muza i opisujem mu je, govorim mu da lici na njega, ona spava u mojim rukama a ja se pitam sta sad da radim, kako da se brinem o njoj...elem nekako se snalazimo i od toga dana je pocela nasa avantura i traje vec slatkih 3.5 mjeseca

usput...da imam porodilsjko od godinu dana i malo vise pomoci oko bebe...ja bih vec planirala drugo dogodine....moj porod koliko god u tim momentima mi se cinilo da traje dugo, zapravo nije bio ni bolan, ni traumatican ili sam ja to sve zaboravila

IZVORNA PORUKA: M.A.M.

Hajd red je i na moju pricicu

Vjerovale ili ne,neke zenice ovdje i znaju da sam u vrijeme pucanja vodenjaka piskarala po rr sa mojim dragim zenicama ,to je sve pocelo 10.08 u 11:36,ja onako opustena sjedim i osjetim blagi pritisak kao da cu u wc,u sekundi osjetim pucanje zvuk baloncica i voda je krenula,a ja sva ne znam ni sta bih pisem zenama mojim koji su simptomi pucanja vodenjaka ,eh nakon nekih pola sata ide sve vise vode ali bolova ni na mapi,ja sve fino razvukla po stanu,naravno ni stvari mi nisu bile spakovane jer je bilo jos 18 dana do termina.
Nakon satak vremena i dok sam se ja picnula zovem mm i govorim ne panici pukao mi je vodenjak,on sav jadan izgubljen kaze pa kud bas danas
Ubrzo dolazi svekar po mene i pravac na Jezero,odmah ulazim u ambulantu i primaju me na patologiju oko 15h,ali ja i dalje nemam nikakvih bolova,misleci sta je ovo,jel moguc porod bez bola
Vrijeme vecere na patologiji a meni pocinju blagi bolovi na svakih deset_ak min,nista strasno,vecera gotova i dolazi nocna smjena u 19 tada mi pocinju bolovi na svakih 3-4 min al opet izdrzljivi,govorim sestrici,odmah zove dezurnu dr koja konstatuje da sam otvorena 5,i da idemo u salu,ja sva sretna i u mislima da sam sve blize svom najdrazem bicu.
Ulazim u salu oko 19:45,prikljucuju mi ctg ali i dalje bez jakih bolova,u 20:30 ukljucuju infuziju i tada pocinje jaci bol,ali uspjevam predisat uz pomoc babice Fate i Vildane,kojima se ovim putem zahvaljujem do neba,nakon nekih petnestak minuta osjetim ogroman pritisak koji je nemoguce predisat,i cujem babicu vrijeme je,idemo sa sljedecim naponom tiskati,pa opet naredni napon govori babica vidim kosicu,kaze idemo jos jednom najjace sto mozes beba izlazi,tada sam dobila najvecu mogucu snagu od dragog Boga,i vidim bebu svoju,radost,srecu neopisivu nakon borbe od skoro 3 godine,rodjena u 21:10 3300,52 duga,stavljaju mi je na prsa i tada sam zaplakala kao nikad u zivotu,to vam ne mogu opisat navalu tih emocija,razumice zenice koje su se borile kao ja
Nakon poroda sam lezala 2h i onda sam ponovo bila sa svojom srecicom najvecom do izlaska iz bolnice
Sada uzivamo,i mazimo se