Emina*
|
Kao sto neka rece, molim i ja za malo strpljenja,
jer cu haman roman da napisem.... 
Kao sto su mi svi govorili, ne idi rano u bolnicu,
tako sam se i bila pripremila,
otici cu kad pukne vodenjak ili kad bolovi dodju na 5 minuta,
i budu trajali vise od pola minute....
aha......
To vece (19.04.) sam pricala s vama,
i rekla vam da idem kod doktora ujutro jer me mora vaginalno pregledati....
Nista mi nije davalo nikakve naznake da cu se uskoro poroditi...
Bolovi su me probudili oko pola 1..
Nekako sam osjetila da je to to... Pokusala sam da ponovo zaspim, boljelo jeste, ali ne toliko....
Okrenula sam se na drugu stranu, i nije proslo 5 minuta, ponovo bol....
Ustala sam polako, otisla u wc i primijetila krv na gacicama ( nije bio cep, nije bilo sluzi, samo krv)...
Malo sam se uspanicila, ali sam se smirila.... Ponovo bol, i ponovo dugo traje...
Napravila sam sebi kafu, uzela sat u ruke i mjerila ( uspanicila se zena )...
Bol je trajala minutu, a pauze su bile tacno 5 minuta..... đI tako naredna 2 sata sam mjerila bolove i pauze....
Spremila sam jos par stvari, probudila muza,
i rekla mu "Hocemol se poradjati?"
Otisli smo u bolnicu, tamo me sestra primila, uradila mi CTG,
i onaj za kontrakcije, i rekla mi da sam rano dosla...
Kako sam rano dosla kad su bolovi na 5 minuta, a tako mi je dr rekao da dodjem,
samo je slegnula ramenima...
Odvela me u sobu ( bilo je oko 3 ujutro), i rekla mi da doktor nije tu,
nego ce me tek ujutro pregledati... Nisam mogla da vjerujem....
Pokusala sam da spavam, ali su se bolovi pojacavali, i trajali tacno po minutu....
Disala sam onako kako smo ucili na vjezbama.... Mislila sam na druge stvari..... Nisam mogla da spavam... Zaspala bih onih 5 minuta koliko bi pauze trajale, a cim bi bol poceo, odmah bi se probudila....
Ujutro je dosao doktor Beciragic, pregledao me je, rekao je da sam otvorena 5 cm, i otisao....
Bolovi nisu prestajali....
Oko 9 sati, kad je bilo vrijeme vizite, dolazi dr.Drljevic, pregleda me, nista me ne pitajuci, probijaju mi vodenjak, i pitajuci me hocel muz da prisustvuje porodu.... Odgovaram potvrdno, i on govori da muz dodje u 11 sati, jer tad bih kao mogla da se porodim.....
U 10 sati dolazi babica (odvratna), prikljucuje me na drip, i odlazi..... Niko mii nista ne govori, a bolvi me ubijaju......
Rekla mi je da nista ne smijem da jedem, da ne bih povratila, samo malo vode da uzmem....
Bolovi su se jos vise pojacavali, i pauze su se smanjivale.....
11 je vec proslo, a nigdje nikog, i 12, i 13.....
Babica ponovo ulazi, pregleda me..... Ja je pitam koliko sam otvorena, ona mi odgovara drsko i bezobrazno "Nedovoljno"... Molim je da mi kaze koliko, ona samo izlazi iz sobe.....
Ne treba ni da govorim da se dr nije pojavljivao nikako vise do pred sam porod.....
Iz mene je curila krv, voda, plahta mi je bila odvratno prljava... fuj, fuj....
Niko da udje da to promijeni....
Jastuk je bio ravan, uzela sam deku i stavila pod glavu, da bih lakse mogla da pretrpim bolove, i babica kad je usla, izderala se na mene, kako se ja to tako ponasam......
Negdje oko 14h pauze izmedju bolova vise nisam ni osjecala, osjecala sam bolove, jaukala sam,plakala, molila da dodje neko,
ali niko nije htio da udje u sobu....
I tako naredna 2 sata, ja nisam prestajala da jaucem.....
Kad bih ustala da odem u wc,
slucajno bi babica usla u sobu i galamila na mene zasto ustajem s infuzijom u rukama.....
U 18h sam pogledala infuziju u boci, nije uopste curilo nista, boca je bila do pola puna, pogledala sam ruku, bila je sva natecena..... Nisu mi dobro ukljucili drip......
Zvala sam babicu, sestru, vristala da dodju, da im kazem, jer sam znala da nije u redu....
Jer vodenjak mi je davno probuse, a njih boli briga....
U sebi sam molila Boga samo da je moja beba ok,i da se njemu nista ne desi...
Nakon sat vremena dozivanja sestre, dosla je grozna babica, i pokazala sam joj infuziju, i skontala je ona da je ona pogrijesila prilikom stavljanja igle u venu....
Ali se ponovo izderala na mene u smislu, nisi jedina koja se poradjas.....
Prikljucila mi je infuziju na drugu ruku, ponovo me pregledala, rekla mi da vise ne smijem ustajati ni na wc, i otisla.....
Rekla mi je da jos uvijek ne smijem nista da jedem....
Citav dan sam lezala tu, pocela sam da se gubim, umalo da se onesvijestim, jer nisam vise mogla na oci da gledam, a bolovi su bili neprekidni, bez ijedne sekunde pauze......
Oko 18 sati nisam znala za sebe, molila sam se za svoju bebicu, jer nju vise nije nista stitilo..
Vodenjak mi je davno pukao, plodova voda iscurila njega vise nije nista stitilo, a meni se dusa cijepala.....
19 sati, babica ponovo ulazi, pregleda me i govori da necu jos..
Molim je da mi kaze jos koliko ima, ona me samo ruzno pogleda, i kaze trpi......
Jaukala sam, vristala,plakala, molila ih,
ja mislim da me citava bolnica cula......
U 20 sati smjena....
Dolazi druga babica u moju sobu, pregleda me, i miluje me po kosi, i govori mi izdzi sreco jos samo malo.....
Izlazi iz moje sobe, vraca se za 15 minuta, i govori mi sad cemo te odvesti u salu.....
Uzela sam je za ruku, i kroz suze joj se zahvaljivala...
Ona me i dalje milovala po kosi i rekla mi da se ne brinem....
Ko da me Bog pogledao kad mi je nju poslao.....
Polako mi je pomogla da ustanm, savijala sam se od bolova.......
Odvela me je do sal eporodjajne, i otisal po muza.....
Kad je on stao do mene, i uzeo me za ruke, sve mi je bilo manje bitno.....
Znala sam da je sve ok,i da ce sve biti ok.....
Porod je trajao 15-20 minuta, vise nista nisam znala..
U jednom trenutku kad mi je babica rekla da gurnem, usla je ona grozna babica i navalila se na mene sa svojih 150 kg.....
Tada sam pocela da se gubim.... Ovo mi je muz pricao, jer se nista nisam sjecala....
Nesto sam pricala, ni sama ne znam sta, ali sam bila u bunilu....
Tacno u 20:45 rodio se nas Bakir....
Muz me je ljubio i govorio mi na uho "Gotovo, proslo je, sad je sve proslo..."
Kad su mi ga donijeli, bio je plav kao sljiva,
rekli su mi da mu se pupcanik 2 puta omotao oko vrata...
Nisu mi ga donijeli nakon 2 sata, nego tek ujutro, ali oko 23:30 ustala sam iz kreveta i otisla da ga vidim....
Bio je sav modar, dusa moja mila....
Mogu samo da zamislim koliko se on napatio.....
On je mamin mali borac......
Ali sada, Allahu dragom hvala je sve u redu.....
2 dana poslije otpustili su nas iz bolnice........
Sad smo kuci i nista drugo nije bitno........
Hvala vam na razumijevanju mile moje, nadam se da nisam bla naporna.....
Vole vas puno Emina i Bakir.......
_____________________________
Bakir
20.04.2008.
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
znate u koga ćete samo da se uzdate, idite na vježbe i pripremite se jer ostalo je sve u božijim rukama pa sve da je oko vas stotinu ljekara i babica
. 
, sunce me je obasjalo. Odmah je dosao da me vidi i rekao da ce me pregledati poslije vizite. Nikad vizite, a bolovi sve ucestaliji. U 9 me zovu, idem u salu. Dolaze i moji, donose mi sok i jabuke, pitaju sta ima. Reko´: "Idem u salu",a oni u cudu. Odmah sam legla na sto, prikljucena na CTG, pregled pokazao da sam otvorena za malo veci dlan i prokinuli su mi vodenjak. Komentar dr : "Dobro ti to trpis, sacekacemo jos malo." Oko mene babica, doktorica na stazu, ostale sestre, a bolovi na 5-6 minuta. Znojim se, povraca mi se, ali trpim. Babica mi je izmasirala grlic, pitam je :"Hocu li do 11?", a ona ne zna sta da kaze. 10 sati, dolazi dr, ukljucuju mi Ergometrin (drip) i pocinje najgori dio ovog cina. Povracam u dva navrata, znojim se, kvase mi lice, usta, derem se u par navrata tokom kontrakcija. Dolazi i moja najbolja prijateljica da me vidi, a ja se derem i masem joj sa porodjajnog stola. Mozda je ukupno bilo 6-8 jakih kontrakcija u 50-ak minuta. Eto doktora opet, kaze mi da podignem noge i drzim se za koljena, a ja nemam snage. Odjednom svo osoblje rodilista se naslo ispred mene, bodre me i hrabre, kao na filmovima. Bol je krenuo, duboko sam udahnula, zatvorila oci, napela se koliko god sam mogla, sestre su mi drzale noge i tacno u 11 sati Nahla je zaplakala. Bila sam iznenadjena brzinom kojom je moja beba napustila svoj vodeni svijet, dali su mi je da je poljubim i poslijeporodjajni postupak je krenuo. Posteljica, sivanje, lezanje u sali, odlazak u sobu. Sve je tako brzo proslo, a ja sam cekala da mi donesu moju bebu. 
) i oko pola 12 krenula u bolnicu. Taj dan sam ionako u 12 bila narucena na redovni pregled. Nakon pregleda- nista. Bila sam otvorena tek jedan prst. Vratila sam se kuci. Pregled je bio odvratno bolan i njegove posljedice sam osjecala cijeli dan. Oko 20. sati neugoda i bol su se pojacavali ali sam i dalje bila ubijedjena da je zbog pregleda. Gledajuci moju facu...mm je odlucio da uzme sat i da stopa. Ja sam odlucila vec ranije da cu u bolnicu tek kada mi bolovi budu na 5 minuta. Oko 1 sat ujutro to se i desilo i krenuli smo u Vojnu. Bolovi su bili jaki i ja sam mislila da je to- TO. Medjutim- nakon pregleda- sok. Porod je poceo ali otvorena sam tek 2 prsta! Odlucila sam da se vratim kuci a muz me u toj odluci podrzao. Kuci smo stigli oko pola 2- po belaju ni lift nije radio pa smo morali pjeske na 4. sprat. To je definitivno bila najduza noc u mom zivotu. Od tog momenta pa sve do kraja imala sam silne i uzasno jake bolove svakih 2-5 minuta. Disala sam, mijenjala polozaje, svaki cas trcala u WC (tako da nije bilo potrebe za klistirom- to valjda priroda tako uredi), mm mi je masirao ledja, bauljala sam po stanu unezvjerena...jaukala, jecala, stenjala, ucila sve sto sam znala a onda oko pola 8 kao da mi je neko sapnuo na uho- znala sam da je vrijeme da krenemo. Nikad necu zaboraviti trenutak kada sam, izlazeci iz stana, slucajno vidjela svoj odraz u ogledalu- katastrofa. Same sam se sebe prepala. Stigli smo u bolnicu oko 8. Prijemna soba, pregled- maksimalno otvorena! Pozdravila sam se s mm i sestra me odvela u sobu. U sobi sam lezala jos nekih 20 minuta- bio mi je crnjak da jaucem jer je samnom u sobi bila tek porodjena zena sa bebom koja je spavala ali nisam se mogla kontrolisati (tek noc poslije sam skontala da se u bolnici svi redom drece te da nije bilo razloga za moju nelagodu). Odveli su me u salu. Najjasnije se sjecam one svjetiljke na plafonu. Drip u venu (nije mi jasno zasto- ali nisam pitala) a odmah zatim nagon. Potrgala sam infuziju mahinalno se uhvativsi za rucke. Od siline tog osjecaja i od jakog napinjanja sam mislila da se mi glava eksplodirati. Doktorovo navaljivanje na stomak me iznenadilo ali nisam prestala da se napinjem. Pauza. Cujem sebe kako se molim Bogu. Cujem babice kako mi govore da disem polako. Slijedeci napon jos silniji a odmah nakon toga jos jedan. Osjetila sam rez a odmah zatim sam ugledala svog Hamzu. Bio je ljubicast- i vidjela sam da place ali nisam ga cula, plakao je ali nekako ispotiha...ja sam zaplakala naglas- umjesto njega a sestre su me smirivale...hajde, dobro je. Rodio se 29.12 u 09.05. Imao je 4050 g i 56 cm. Onda slijedi moje pitanje- sta sad? Posteljica- odgovara jedna od babica. Posmatram doktora kako uvlaci konac, daje mi inekciju a odmah zatim slijedi uzasan osjecaj potezanja i trganja koze dok se zasiva. Bas kad je taj tupi osjecaj poceo prelaziti u jaku bol- dali su mi moje cedo u ruke. Poljubila sam ga- i neka prica ko sta hoce- za samo taj trenutak vrijedi izdrzati i sto puta jacu bol. U Sali smo u trenutku ostale samo ja i jedna od sestara. Ocistia me, stavila mi ulozak izmedju nogu i pomogla mi da ustanem. Tek u tom trenutku- dok poslije svega- idete do sobe na svojim laganim nozicama- shvatite kakva je, zapravo masina ljudsko tijelo. Mi zene smo zaista cudesna bica. Lezala sam dva sata i ogovarala na telefonske pozive. Telefon je neprestano zvonio...Dosle su sestre i podigle me. Pomogle su mi da se presvucem. Tek tada sam osjetila slabost. Noge su mi drhtale a tijelo me izdavalo. Vratila sam se na krevet...pojela Snikers i popila sok- i odmah mi je bilo bolje. Donijeli su mi ga. Spavao je. Legla sam pored njega, zazmirila, mirisala ga i zahvaljivala Bogu sto je sve proslo i sto smo ja i moje dijete, nakon devet mjeseci- opet skupa.
